Budžak za "nečistu" porodilju i bebu- srpska stvarnost pre sto godina


     Kada sam bila mala, čula sam  priču o tome da deci ne zarastaju uši, ukoliko su probušene "na slamu".Radoznala, kakva sam ostala do danas, postavljala sam mnoštvo pitanja i potpitanja, ali se sve što sam uspela da saznam svodilo na to da su žene nekada, posle porođaja, neko vreme morale sa sve bebom da spavaju na slami , rasutoj po zemljanom podu. U vreme porođaja naših majki, ova obaveza je već isčezla, ali se zadržao običaj da nekoliko dana od dolaska novog člana porodice, ispod stola stoji malo prosute slame.
     (Usput, priča o nezarastanju ušiju ako se probuše prvih par dana po rođenju deteta, istinita je - ma koliko dugo ne nosila minđuše, meni rupice na ušima nikada nisu zarastale.)



Porođaj u polju ili u štali

     Tek juče sam iz ovog teksta saznala o čemu je reč u toj priči o slami - po običajima starim duže od veka, žena je morala da se porađa u tajnosti, daleko od ostalih ukućana,  negde u polju, u štali ili nekoj sporednoj prostoriji. I to u nehigijenskim uslovima, često bez ičije pomoći. Budući da je žena posle porođaja smatrala nečistom, mesto joj je bilo u nekom "čorbudžaku"- „Tamo joj kao psetu prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju je odavno bacila, te su joj kokoške na njoj nosile jaja ili se mačke macile. Tako u tom čorbudžaku koji nema dovoljno svetlosti, na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji, u nečistim haljinama, uopšte na celokupnoj nečistoći mora prebivati porodilja četrdeset dana. Ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročitu ložnicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme ne valja nikako prati”, piše u „Narodnom zdravlju”.*

     Da je samo to.

     Srpska žena tog doba bila je i inače obespravljena, ponižena i svedena na stvar čiju su sudbinu određivali otac, brat, muž, svekar ili dever, zavisno od njenog statusa.

     Po Građanskom zakoniku iz 1884. godine, žena je svrstana u istu kategoriju sa maloletnicima, a 
„Maloletnim se upodobljavaju i svi koji ne mogu ili kojima je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati. Takvi su svi s uma lišeni, raspikuće sudom oglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva”.*

Babe udovice - udavače po nužnosti

     Kao dete, primetila sam da su  neke bake iz mog okruženja udavane po nekoliko puta, što je inače bilo nesvojstveno mlađim ženama u periodu mog odrastanja (tek s krizom i "prevođenjem" mnogih žena u glavu kuće, došao je i povećani broj razvoda). Na to su, saznala sam još tada, ali samoj sebi objasnila tek posle čitanja linkovanog teksta, bile prinuđene u slučaju da ostanu udovice.

     Budući da nisu imale pravo na nasleđivanje (a i da jesu, najčešće ti njihovi rano umrli muževi nisu stigli da postanu naslednici roditeljskog imanja), istovremeno sa smrću muža postajale su suvišne i nepoželjne u, mahom tada velikim porodičnim zajednicama, koje su ionako imale probleme  da prehrane sva gladna usta. Povratak u roditeljsku kuću  u to vreme nije dolazio u obzir, pa je jedino rešenje za obezbeđenje egzistencije bila- sledeća udaja. Ako ima nesreću da još koji put ostane udovica, ne gine joj novi i novi brak - sve dok se ne preuda za čoveka koji poživi ili, pak, bude dovoljno stara da je nova udaja besmislena, kada se podrazumeva da ostaje u kući pastorka, koji je nevoljno prihvati, ili svog prirođenog sina, u slučaju da u tom poslednjem braku dobije  dete.
     
     Kakva je sudbina dece iz brakova u kojima otac prerano umre?
     Strogog pravila, kažu ljudi koji se sećaju tog perioda, nije bilo. Vrlo često se dešavalo  da samo žena mora da ode iz kuće, jer su babe i dede nastavljali da brinu o unučadi. No, nije bilo čudno ni neprihvatljivo da žena  povede i decu  u novi brak, gde obično zatekne nekoliko dece, a vrlo često i rodi neko dete. Razlikovali su ih po tome - dovedena, zatečena i prirođena. Podrazumeva se, dovedena deca nisu imala nikakva nasledna prava u kući novog muža svoje majke, a najčešće su ostajali i bez nasledstva u porodici sopstvenog oca - stričevima prilikom deobe nije padalo na pamet da u naslednike uvrste i decu svog prerano umrlog brata.
     Dešavalo se, ponekad, da aktuelni muž  pokloni ženinom detetu, posebno ako je bilo samo jedno, neko njivče, pa da mu napravi i  kućicu za početak bračnog života. No, to su bili izuzeci. 
     
     Izjednačavanje s muškarcima žene su doživele tek posle Drugog svetskog rata.

   
     

   * citati iz gore linkovanog teksta


 
Nisu mi dragi komentari "zanimljiv i poučan tekst" ali ne znam šta bih drugo rekla. Zanimljiv i poučan tekst.
 
kako god, deo naše prošlosti, ne tako daleke hvala lepo
 
lepo si zaokružila ovaj post- treba misliti pozitivno i naći nešto lepo i u tužnoj priči - hvala za savet za nezarastanje ušiju, nekome će svakako pomoći
 
Uh, brate mili, užas! Al jedn malo svjetlija točka: meni su uši probušene kad samimal 9 godina i nikad nisu zarasle, iako sam u međuvremenu imala alergiju na bižiteriju, pa na srebro, pa i na zlato, i godinama nisam mogla nositi nikakve naušnice. Onbda sam stisnula zube, kupila geojorston mast i mazala dok mi uši nisu očvrsle!
 
Ova tema je uvek aktuelna. Baš zato što se odnosi na prava žena. Ako pažljivo pročitamo tekst, suštinski se promenilo samo mesto porodjaja. Žena u gradu je mogla da svoja prava i ostvaruje, donekle, u skladu sa važećim propisima, ali žene u selima i dalje preživljavaju odjeke turskih vremena. Što je selo udaljenije od civilizacije, to gore po nju. Nažalost, spremni smo da sve to opravdamo iz ko zna kojih razloga (najčešće su Turci za sve krivi) i zato je sve tako kako jeste. Zato su žene i dalje ugrožene i teško ostvaruju svoja prava. Što je još gore, same žene su sklone da osudjuju žene i da opravdavaju torture koje sprovode muževi nad ženama (pa bogami i deveri i svekrve i svekar). Imovina se i dan danas u najvećem broju slučajeva vodi na muža, pa prilikom razvoda žena mora kroz mnogo administrativnih procedura da prodje, da dobije svoj deo imovine na svoje ime. Svaka čast Negoslava što pišete o ovome. Pišite što više da bismo uspeli da shvatimo da su Turci odavno otišli i da žene imaju mnogo veća prava nego što to neki misle. Pre svega, pravo na život bez batina.
Прикажи мање
 
Da - Turci su davno otišli. I više nemamo opravdanja , to je davno prošlo vreme. Hvala Vam.
 
Ne znam šta da mislim...u mnogo toga ono vreme je bilo bolje, a običaji su se razlikovali od kraja do kraja. Mi samo mislimo da se nešto danas promenilo, ali u većini slučajeva, suština je ista, žene su ravnopravnošću samo sebi natovarile više obaveza na leđa. Baš danas, moja net i uživo prijateljica, koja ima petoro dece, a radi i van kuće, piše. Obaveza puno, dok ja Z (muž) objasnim šta treba, kako treba, ja sam to već uradila. Nije dobar taj stav, kao kad bismo detetu stalno vezivali pertle, da ne gubimo vreme na objašnjavanje. Možda sam malo omašila temu, ali se nadam da sam dala zrnce doprinosa :)
Прочитајте више
 
Nisi, draga - svako ima pravo na svoj stav i ugao gledanja iz kojeg da i neko objašnjenje.
 
ovo su odjeci tih vremena.... nesto sto je 500 godina trajalo se ne zaboravlja u narodu tek tako lako i brzo... mnogi obicaji vuku korene iz starijih vremena... prenose se obicaji a da se zaboravlja zbog cega su uspostavljani... kad ljudi ne razmisljaju svojim glavama - nastavljaju sa onim sto su nasledili od obicaja od starijih ne postavljajuci pitanje o ljudskosti ... preovlada gramzivost, materijalizam, sebicnost... sto u stvari nije glavna odlika ovog Naroda... samo sam htela tu da stavim akcenat....
 
nisam pametna ovo je od danas - http://dnevno.rs/biznis/103956-neverovatno-je-sta-sve-zene-dozivljavaju-na-poslu.html
 
ima tu jedna misao koju nisam dovoljno bistra da formulisem... stalno izmice... stvar je u tome sto ne mozes pobediti na tudjem terenu i pod tudjim uslovima... zivimo u svetu (a sve "velike" vere danasnjice to podrzavaju) koji vode muskarci, sa muskom logikom... tu su jaki i tu ih ne mozes promeniti... to je muski - neuravnotezen svet u kojem muskarcima nedostaje mudrost zenske logike i zenskog nacina razmisljanja ( a nazalost oni se ponose time) ... stvar je u tome sto zene kada razmisljaju - ne cine to na zenski nacin, nego koriste muski nacin razmisljanja... sto daje iste rezultate kao i muskarcima.... (pa imas istuaciju da i zene na isti nacin zloupotrebljavaju one za koje misle da su slabiji.... dakle potpuno odsustvo vrlina kao sto su cojstvo i junastvo...) ono sto je potrebno, jeste da zena sebe ne smatra zrtvom i manje vrednom... potrebno je pokrenuti svet, posao, porodicu pomocu zenske logike - gde bi i muskarci bili ravnopravni da se razumemo, "zenski nacin" nije feminiziranje muskaraca (kao sto to danas pokusavaju nametnuti kao "tolerantno") nego na sasvim drugacijim osnovama: takmicenje i materijalni interes i profit nisu "vrednosti" kojima je nuzno teziti... to su sporedni efetkti truda ka unapredjivanju zajednickog zivota... nas napredak ne znaci da ide na tudju stetu ! kao da je covecanstvu negde davno narusena duhovna ravnoteza, pa je ostao samo ratoborni, racionalni, logicni deo kojem manjka dubina shvatanja emocija (osim osvetnicko-ratnickog dela) zajednistva, empatije, ravnoteze....
Прикажи мање
 
Samo malo - pomenuti zakon je donet skoro dve decenije od odlaska poslednjeg Turčina iz Srbije, a opet, tekst se ne odnosi na taj period, već na onaj koji je u sećanju starijih iz moje okoline. Dakle, nema Turaka, nema prava prve bračne noći, nema silovanja, nema... I ništa od toga , tadašnjeg odnosa u porodici i prema ženi nije ostalo od Turaka, nego je bilo običajno pravo srpske porodice.
 
uhuhuhuhhh, tema je nezgodna.... pogotovo kad zenu hoces da branis na nacin funkcionisanja muskog mozga.... dakle, trazis pravdu samo za zenu, izvuceno iz konteksta vremena u kojem se sve to desavalo... i ovako bez emocija... ova tema ne sme da se pretvori u sudjenje ! to je velika opasnost.... vremena o kojima govoris su bila vise nego sugava! govorimo o gladi, bedi, stalnim ratovima i stradanjima... i jos jedna "sitnica" : govorimo o vremneu gde su Srbi bili porobljeni od pripadnika druge vere... govorimo o vremenima kada su Turci imali i "pravo prve bracne noci" a tom pravu su pribegavali kad god su bili raspolozeni.... govorimo o vremenu kad je muskarac morao da istrpi da mu zenu siluje drugi muskarac, govorimo o vremenu kad je on nju mrzeo sto nije mogao da je zastiti od nasilja, govorimo o vremenu kad ga je i volela i mrzela sto ne moze da je zastiti od nasilja.... o vremenu kada je u mnogim situacijama bilo uobicajeno ubijanje prvorodjenog deteta jer se znalo da nije iz porodice jer je morala da bude sa Turcinom, a ni kasnije u tom zivotu ni on ni ona nisu bili sigurni ciju decu gaje jer se ona turskom nasilju nije mogla suprotstaviti... to su bila vise nego teska vremena da se voli i ocuva prordica... sto je ovaj Narod i pored svega uspeo ...! ovoj temi se mora prici sa mnogo vise naklonosti i sirokogrudosti.... jedno je suprotstavljati se nasilju i zlu u coveku, a drugo je neshvatanje okolnosti u kojima su ljudi ziveli i osudjivanje bez dubljeg razumevanja.... dakle, vise nego polagano sa ovom temom - kroz te davne zakone ima mnooogo toga sto nije moglo da bude ni receno, ni preneseno... a dogadjalo se i moralo je biti podneto... a ni hriscanstvo nije imalo naklonost prema zeni ni tad - ni sada....
Прикажи мање
 
Pravo prve bracne noci je mith za kojeg nema ni trunke dokaza da je postojao. Posebno sto taj mith se iz zapadne evrope siri na Balkan. Pored toga da nase spahije uopste nisu bili "pravi" Turci nego srpskohrvatski Muslimani i na jugu cesto Albanci.

Follow by Email