- Želite da iskritikujete lošu pojavu, nekorektnog prodavca, nestručnog lekara, komšiju koji baca đubre s terase, nesavesnog poslodavca, a da to ne bude pljuvačina, kletva, grdnja, rasipanje vaše žuči po tekstu punom optužbi, posle kojeg u čitaocu ostaje samo vaša gorčina? Onda neka vaš tekst bude zaista blog-post, a ne puko prebacivanje ružnog osećanja od i iz vas na čitaoca nedužnog, kojem je puna glava loših vesti, kritika, polemika, pljuvačine, ružnog, žalosnog, jadnog, bednog i svega ostalog obeshrabrujućeg!
Neka odmah odmah bude jasno - ako ste otvorili blog samo za svoju dušu, da u njemu pišete o svemu i svačemu bez obzira na to ko će taj blog čitati i da li će ga uopšte čitati, nemojte gubiti vreme čitanjem ovog posta. Jedino u slučaju da sa mnom delite želju da ono što blogom saopštavate ima i priliku da bude interesantno ljudima koji čitaju blogove, pa i da se oni vraćaju baš na vaš blog u moru tolikih kvalitetnih blogova, i još da vam uz to šalju povratne informacije u smislu ne-slaganja i ne-podržavanja vaših stavova, izdvojte malo svog vremena, pa čitajte tekst do kraja.
RUŽNOG NAM JE PREKO GUŠE, DAJTE I ZRAČAK VEDRINE
Napiši jednu ljubavnu
nek nešto novo bude
samo nek nema suza
na to smo navikli ljude
Sećate li se ove Montenove pesme? Jel da da zvuči kao da je ispevana koliko juče, a ne još u ono vreme kada sam ja bila mlada i kada se ono što je par godina kasnije usledilo u onoj velikoj zemlji nije ni naslućivalo?
Ljudima je loših vesti i previše!
Svi mi bismo najradije da čitamo i slušamo nešto lepo,pa da nam se duša malo razgali, pa da nas obuzme milina od divote, pa da nam se usne neprimetno iskrive u osmeh, a oči zacakle.
I onda neko napiše tekst o tome kako je prevaren, namagarčen, izigran, uvređen, povređen, oštećen - šturo štivo s taksativnim nabrajanjem činjenica. Sve ispravno, sve iskreno, sve tačno.
Neko koga privuče naslov klikne na adresu, pročita, sazna, uvidi. Au, što je beobrazan tajitaj prozvani, pa stvarno nema smisla, zgrozi se nad njegovim moralom i pomisli i sam , gde će mu duša, kako ga samo nije sramota. Neka mu Bog ili ta svemirska sila koja vidi sve vrati, pa da i njega ovako zaboli! I neka mu zatvore radnju, neka mu crkne mačka ili pas, ma sve u crno neka ga zaviju, belo videlo više da ne vidi!
Ode, posle, taj čitalac u stvarni život, a pre će biti da, ako je već na netu, ode na još koji blog. A tamo, čita o ljubavi, o putovanjima, o kuvanju, o ručnim radovima, o kompjuterima, marketingu, o životu, a sve neke lepe priče i još lepše slike i najlepše rečenice. Pa čak i kada je na stubu srama nešto... bilo šta, rečenice imaju smisla, gunđanja su prošarana inteligentnim dosetkama, tekst ima početak, sadržinu, kraj i - poruku za potencijalne žrtve istog ... prodavca, poslodavca, doktora, komšije, i pouku za sve ostale koje u njima možete prepoznati. Pa mu, tom čitocu, i pored izvesne doze gorčine, ipak i mala, možda i najmanja sijalička optimizma zasvetli, prepozna u tom tekstu iskrenost,patnju, bol, radost, ogorčenje, autora, solidariše se ili ne sa njim, ali - na taj blog se opet vrati. Isto kao što na onaj prvi neće nikada više.
Pišite, dakle, priču, privucite čitaoca, osvojite njegovu vernost interesantnim tekstom, sadržajem koji nije samo spisak krivica prozvanog! Vaš blog nije sudijski zapisnik sa saslušanja tužitelja, još manje optužnica!
Ideju za ovaj tekst dao mi je autor nekih redova koje je plasirao na blogu - čovek koji je očigledno s razlogom ogorčen i koji, naravno, ima prava da bude ljut. Ne zamerite, neću mu stajati na muku linkovanjem, jer , verujte mi na reč, nije izvukao pouke ni iz dosadašnjih saveta da smiri loptu i da , umesto spiska prozivki i zamerki napiše pravi blog-post koji mu neće oterati čitaoce.
A vreme objavljivanja tog posta poklapa se s vremenom šerovanja u Fb grupi Blogeri ovog, koji mu je sušta suprotnost. Čovek je od svog "slučaja" napisao priču koja se čita. Izneo "problem", naveo zamerke, pa se čak potrudio i da ukaže na greške i istovremeno ponudi rešenja za sprečavanje njihovih daljih ponavljanja. Mislim, ako ima koga da ga čuje. A i da nema koga da ga čuje, stekao je one koji čuju njega i koji, em će imati preporuku za sopstveno ponašanje u sličnim situacijama, em će i dalje dolaziti na ovaj blog u potrazi za nekim novim korisnim informacijama.
A da li ste poslušali pesmu koju sam pomenula na početku?
Ona je promašena ilustracija, reći će neko, ko se tvrdokorno drži hejterskih stavova, potvrđujući to sledećim stihovima
I pišem pesmu ljubavnu
al suza mora biti
kako da pevam o ljubavi
kad tugu ne mogu skriti
E pa, dragi moji, nije tako.
I pored evidentne tuge, ova pesma nije tužna - ona je i dalje ljubavna, i dalje slušana, jer ima šta - sadržaj. Zanimljiv, prijemčiv, stvaran.
Pa neka je i otišla Ana...
fotografiju sam pronašla na Fejsbuku
Šta da mislim?
ОдговориИзбришиKao i uvek, u pravu si.
No, previše je gorčine, previše patnje, kako pesma kaže, ne mogu se skriti. premalo je onih koji umeju da tu svoju gorčinu i bol malo ub+viju u oblande i izliju na lepši način...zato je i dobrih pisaca tako malo. Ne mogu svi ni biti pisci, neko mora i da čita, a dobar pisac mora i jedno i drugo.
Hvala na dobroj lekciji.
Ja sam , kako si i sama shvatila, samo htela da pomognem nekim ljudima koji su baš zabrazdili s jadikovkama, žalbama i grdnjama, da to malo prguše, ako ne žele da ih čitaoci napuste. Popila sam malo i grdnje onih koji su se prepoznali, što mi je znak da neprijemčivima za dobronamerni savet i ne vredi gubiti vreme.
ИзбришиДобар чланак, упечатљива фотографија како рекосте са Фејсбука....Шта ја знам, схватио сам да треба сваком блогеру дати подршку кроз било какав коментар иако је то можда досађивање. Верујте ''убија'' кад Вам погледају чланак и даље тајац....то заиста ''сатире''.....С поштовањем,
ОдговориИзбришиČestitam na iskrenosti. I ja ne krijem da mi je jako drago kada vidim koliko ljudi čita moj blog, i to da me komentari raduju, čak i kao kritika.Da toga nema, i dalje bih pisala, ali ne sa ovoliko elana. Vama dobrodošlica, čitamo se.
ИзбришиБлог без одређене мере култивисане ангажованости је албум без фотографија.
ОдговориИзбришиПоздрав Н.
Drago mi je što delimo isto mišljenje, otpozdra-vljujem, S.
ОдговориИзбришиSuper tekst! Stvarno je ružno kada ljudi bacaju hejt na druge. Ok, razumemo - imate probleme, nešto vam se ne sviđa, ali nemojte bezrazložno širiti negativnu energiju na ljude oko vas. Obzirom da sam na svom newsfeed-u jedno vreme često čitao takve statuse, odlučio sam da prestanem da pratim neke ljude. Umesto toga, lajkovao sam stranice i grupe gde se širi pozitivna energija, muzika, šala i smeh. :)
ОдговориИзбришиMlad si, pa evo saveta za tebe - tekst sam napisala i vreme utrošila ne bih li nekako pomogla čoveku koji je očito u problemu i koji hoće nešto da kaže, ali to radi na pogrešan način. Budući da se prepoznao, na svojoj FB stranici je objavio status iz kojeg se vidi da ništa nije razumeo. Te tako, moj trud je uzaludan i ostaje ovaj post kao škola, da onome ko ne želi da zna, niko i ne može pomoći. Hvala ti.
ОдговориИзбришиU pravu si Negoslava, treba pisati o lepim stvarima samo što ih nekad baš teško videti.
ОдговориИзбришиA možda ih treba tražiti, baš zato što su retke.
ИзбришиZbilja korisne upute. Mrzit ću sebe ako padnem u "hejtersko" stanje pisanja. Jedini način da samu sebe kontroliram je da se suzdržim od pisanja dok se ne "slegnem".
ОдговориИзбришиZanimljiva mi je ova podudarnost: noćas sam otkrila - nabasala - na blogove koje kao pratim, a ne stižu mi obavijesti o njihovim ovim postovima, ne znam zašto. A nabasala sam tako što sam išla na My Stats, ono što si me ti naučila. I našla odličan tekst POZITIVNOG Gostakod groficenavečeri, lajkala. A onda naišla na niz Wojciechovih postova i ostala zatravljena: kako taj čovjek piše!!!! Kako lijepo, svoje, neometeno od ometača koji su meni obojali život/ pisanje, ljubavni tekstovi, nešto najnježnije, najzačudnije što sam na svim blogovima ikad pročitala, on kao da je Mali princ koji živi na svom planetu, sa svojom lijepom, VOLJENOM, ženom, sa svojom Minjom... Kad uđeš u taj svijet, sve je ljepše. osim što sam ja bila zavidna na takvo pisanje i ljubomorna na takvu voljenost, priznajem, defekt. I jedva sam prestala čitati, iako je već bilo kasno. Kad sam završila, mislila sam kako je to jedino što vrijedi - tako pisati, divno. A društvena kritika, problemi, krediti - sve je to zagađivanje riječima... MOžda sad pretjerujem, jer sam pod dojmom, bljesnulo mi je kako ima korisnih psotova, tvojih, Nedođijinih, Vitkog Gurmana... Na kraju, kako bi rekla moja omiljena Labilna - ovo je komentar koji izgleda kao da je ni o čemu :-)
O,Wojciechovih postova nikad dosta, a on tako retko piše. I ne brini, nisi jedina koja zavidi na takvoj ljubavi - naravno, u pozitivnom smislu te zavisti, a ne sa željom da pokvari njenu sreću.
ОдговориИзбриши