Odlagala sam pisanje na ovu temu jer sam, nažalost, zaboravila da zabeležim adresu fotografije ispod, pa ću najpre zamoliti, ako neko ima uvida u to, da mi javi. Unapred zahvaljujem.
Elem, kada je jedan moj kolega, inače dugo već na radu u Italiji, krenuo da se sa prijateljicom provoza njenom novim kolima, uživao je u vožnji do nekih 130-140 kilometara brzine. Sa svakim novim kilometrom počela je da mu se diže kosa na glavi, a već na 180 nije moga da oćuti.
- Ne moraš baš tako brzo, pažljivo je upozorio.
- Zašto?
- Pa, možda naletiš na neku rupu na putu, pa, mislim, pri većoj brzini veća je opasnost-
- A šta će rupa na putu? - začuđeno je pitala žena, u čijoj zemlji možda , zarad upozorenja i navodjenja vozača na smanjenje brzine, kao što to rade u Kanadi, na asfalt lepe folije koje imitiraju oštećenja kolovoza.
I sad, čim kročim iz dvorišta, imam nekoliko razloga da se nasmejem, doduše gorko - i levo i desno i pravo, a i svuda unaokolo, najpre naletim na neku rupu na asfaltu. Stoje , tu, mesecima, u neke su pobodene letve kao upozorenje vozačima, ali i one malo vrede u mraku i polumraku.
Zaista, šta će rupa na putu?
I hoćemo li, ikada, videti one folije i na našim putevima?
Elem, kada je jedan moj kolega, inače dugo već na radu u Italiji, krenuo da se sa prijateljicom provoza njenom novim kolima, uživao je u vožnji do nekih 130-140 kilometara brzine. Sa svakim novim kilometrom počela je da mu se diže kosa na glavi, a već na 180 nije moga da oćuti.
- Ne moraš baš tako brzo, pažljivo je upozorio.
- Zašto?
- Pa, možda naletiš na neku rupu na putu, pa, mislim, pri većoj brzini veća je opasnost-
- A šta će rupa na putu? - začuđeno je pitala žena, u čijoj zemlji možda , zarad upozorenja i navodjenja vozača na smanjenje brzine, kao što to rade u Kanadi, na asfalt lepe folije koje imitiraju oštećenja kolovoza.
I sad, čim kročim iz dvorišta, imam nekoliko razloga da se nasmejem, doduše gorko - i levo i desno i pravo, a i svuda unaokolo, najpre naletim na neku rupu na asfaltu. Stoje , tu, mesecima, u neke su pobodene letve kao upozorenje vozačima, ali i one malo vrede u mraku i polumraku.
Zaista, šta će rupa na putu?
I hoćemo li, ikada, videti one folije i na našim putevima?
Podseti me na rodjaka koji je iz Slavonije migrirao u Holandiju tokom rata. Covek se zaposlio u lokalnoj fabrici i prosao obuku za rad na postrojenju. Tokom jednog od treninga, pitao je instruktora o merama bezbednosti u slucaju nestanka struje. Predavac je bio zbunjen pitanjem - zasto bi nestajala struja?
ОдговориИзбришиHahahaha... tek kada tako nešto čujemo, znamo gde živimo.
ОдговориИзбришиZbog jedne rupe na trotoaru, ja sam bila u gipsu i gledala onu dobru stranu, to je bila prilika da se odmoim. No, više nikada ne potrčim da stignem autobus, i hodam vrlo oprezno. Imam i predmete, prekršajno se kažnjavaju upravljači puta, ali ne što nisu popravili, već što nisu propisno obeležili.
ОдговориИзбришиEh, tugo...
Mene ipak više brine to što će mnogi ostati bez struje, jer neće moći da je plaćaju, što su nam frižideri uvek pprazni, što nam čizme propuštaju vodu-a zna se da čizma glavu čuva, i što, na kraju krajeva, nećemo ni moći da vozimo, jer nemamo za gorivo.
U svemu tome, najgore je što nema solidarnosti i nema želje da se pomogne drugim ljudima, čak i nkad se može. Sve smo manje ljudi, a sve više sakupljači zrnaca radosti u svakodnevnoj sumornosti, dok su retki sakupljači novca i svega što novac može da kupi.
Hvala na ovoj divnoj dopuni.
ОдговориИзбриши