ŽIVOT PIŠE ROMANE S HEPIENDOM, ALI I ONE S TUGOM NA KRAJU

- Da li ste nekada u životu nestrpljenje platili teškim i bolnim kajanjem? Ako jeste, onda najbolje znate zašto se kaže da je strpljenje majka mudrosti!




     - A šta će biti ako ja izgubim strpljenje za njegova predomišljanja i prihvatim udvaranje nekog drugog i on se, onda, pojavi kroz dva meseca, shvatajući konačno da smo jedno za drugo? - pita me jedna mlada prijateljica, izgleda, nažalost, nesrećno zaljubljena u momka koji je zaboravio na svoju nedavnu najavu skorašnjeg susreta ( mnogo ih kilometara deli).

     U ovakvim situacijama najbolje je biti samo slušalac. Odgovor, kakav god da bude, najčešće je pogrešan. Ili će to biti, kad-tad. Svejedno da li se dotični pojavi ili više od njega ne bude ni glasa. U ovako nedorečenim situacijama, koje nikada nisu bile konačno okončane (nije pleonazam), postoji latentna opasnost da će jedna strana - obično ona koja čeka, kad-tad zažaliti. Ako sačeka pa i dočeka, moguće da će jednog dana zažaliti što je uopšte čekala. Ako ne sačeka, kad god joj bude teško u životu, kakav god da joj bude izbor, zažaliće zbog toga što nije čekala.
 Znam za sijaset situacija iz života koje mi daju za pravo da ovo tvrdim, jer sam neretko slušala priče o kajanju, zbog ovog ili onog poteza, ali se sve svode na ono - ko  uzme kajaće se, ko  ne uzme kajaće se (svejedno je to  što je Sezamova pećina bila puna bisera i dragulja).


Ispričala sam svojoj mladoj prijateljici samo jednu priču iz stvarnog života, o osobi koja je svoje nestrpljenje skupo platila. Nažalost, ne samo ona, već i mnogo nedužnih ljudi oko nje, najpre njena porodica.

     Ona je bila srećno zaljubljena mlada seoseka učiteljica. Sve dok se nije posvadjala sa momkom, koji je živeo u jednom dalekom mestu.

     Tugu zbog nesrećne ljubavi lečila je vezom sa onim ko joj je bio najbliži i zaljubljen u nju -  učiteljem u istoj seoskoj školi.
     Kada je momak, već bivši, shvatio da je njihov raskid bio greška i došao sa rodjakom, da je prosi, već je nosila dete onog kolege, sa kojim je samo lečila tugu zbog nesrećne ljubavi.
     Umesto iz ljubavi, udala se zato "što mora" - takvo je bilo vreme, takva je bila sredina u kojoj je živela i radila, tako su nalagale okolnosti, roditelji, sredina...

     Sopstvenu grešku nikada nije oprostila - svojoj ćerki. U njoj je videla jedinog krivca- za svoj promašeni brak sa čovekom kojeg nikada nije volela, štaviše, iako je bio dobar, pošten i cenjen, nikada ga nije ni cenila,  za  svoju izgubljenu ljubav, za svu nesreću koja ju je snašla. Budući večito nezadovoljna, namrgodjena,besna... od sopstvene kuće napravila je pakao ne samo nevoljenom mužu i isto tako nevoljenoj i  neželjenoj ćerki, već i sinu, kojeg je kasnije rodila, nadajući se valjda da će bar njega moći da zavoli. Muž se propio, oboleo i otišao prerano  na onaj svet, a ćerka je zauvek ostala nesocijalizovana i nesigurna osoba. Sin je krenuo očevim putem opijanja, ostao je bez devojke, bez društva i na kraju i bez posla.

     Kako rekoh na početku, strpljenje je, izgleda, zaista majka mudrosti. E sad,da li svako ko čeka i dočeka - drugo je pitanje.

9 коментара

  1. Možda nije ni nestrpljenje problem, koliko nepoštovanje sebe i svojih potreba. Izgubljena ljubav se da prežaliti, ali nova ljubav mora biti jednako iskrena i snažna. Najgora stvar koju čovek sebi može da uradi je da napravi kompromis i pristane na nešto što mu realno ne odgovara i sa čim nije srećan.

    ОдговориИзбриши
  2. Apsolutno podržavam takav stav i razmišljanje. Život je isuviše dragocen da bi bio traćen na nebitne- stvari, ljude, dogadjaje. Makar i po cenu samoće.

    ОдговориИзбриши
  3. Tekst je poučan, i vrlo realan, nažalost. Nezahvalna su "ljubavna savetovanja", kao što si rekla, uvek ispadneš manje-više loš zbog onog što si rekao. Brzo se zaljubljeni posvadjaju a još brže pomire... Mislim da je najbolje (za sve u životu, ne samo po pitanju ljubavi) slušati svoj unutrašnji glas iliti intuiciju. "Sada i ovde" nije moja parola, smatram da je možda najbitnije u životu da smo usaglašeni sami sa sobom, a otud i sa svetom. Svidja mi se tema koju si odabrala. Pozzzzz

    ОдговориИзбриши
  4. Jedna od stvari koju sam u životu naučila jeste strpljen-spašen... Poučan i nadasve dobro vođen tekst...

    ОдговориИзбриши
  5. Ja sam Ovan u horoskopu, što će reći da mi strpljenje nije omiljena vrlina, ali uvek se trudim da radim onako kako mislim da je najbolje.Ako ispadne loše, znam da sam htela najbolje i da sam radila onako kako sam u tom trenutku osećala. Zato kod mene nema - da sam ovako možda bi onako.

    ОдговориИзбриши
  6. I ja Ovan :) tako da mi je potrebno mnogo truda da naučim da budem strpljiva (još nisam naučila, još se trudim)... Nisam uspela da iskorenim tu svoju osobinu, nego se učim strpljivosti od slučaja do slučaja. :) Tekst je odličan i slažem se sa tobom da je u takvim situacijama najbolje biti slušalac jer iz najbolje namere na kraju možeš ispasti grbav. Ili proceniti kome možeš reći svoje mišljenje i savet, to je obično najuži krug prijatelja koji čak i da im se ne dopadne tvoje izrečeno, znaju da govoriš iskreno jer im želiš samo najbolje... I da, iako može biti teško, ipak mislim da je bolje biti i sam neki period, dok ne osetiš da si spreman za novu vezu, nego da srljaš i ulaziš u nešto gde ne možeš dati svoje emocije jer još nisi preboleo bivšu ljubav... Takođe mislim da samoća i nije nužno loša, u tom periodu možeš otkriti sebe, spoznati istinske želje i potrebe...

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email