Sta se desava u medjuvremenu - da ne kazem, izmedju dva kompjutera

Da li smete da se zakunete u to da niste net-zavisnik? Ja smem- nazalost, uverila sam se u to zahvaljujuci najbanalnijem razlogu, kvaru kompjutera.





      Ovih dana cesto se setim jednog svog kolege koji je. bezuspesno, naravno, pokusavao da ostavi cigarete. Cesto nas je zasmejavao onim- uopste nije tesko prestati s pusenjem, evo ja sam juce prestao po stoti put. Vrhunac njegove samokritike bilo je nervozno cupkanje nogama, dok je istovremeno dobovao prstima po radnom stolu i uveravao nas- evo, ne pusim vec tri dana i uopste nisam nervozan, casna rec, kunem vam se, mogu ja to, ma, kad vam kazem...

     Tako nekako i ja - nema jos ni mesec dana kako sam uspela da "sredim" jos jedan svoj kompjuter, a evo, nisam nervozna, casna rec. Nit dobujem prstima, niti cupkam nogama.
     Samo ne znam zasto su mi nokti izgrizeni.

     Salu na stranu, ali ziveti bez kompjutera i nije tolika tragedija kako mozda zamisljate dok vam je ova sprava u funkciji (pogotovo ako imate net na mobilnom telefonu).


     Razlog mog ovako dugog net apstiniranja mozda zvuci trivijalno, ali sam ja naprosto morala da sacekam onog Ivana, koga mnogi znaju iz ovog posta, buduci da je osoba u koju imam najvise poverenja kada je moje kompjutersko, bilo koje, ljubimce u pitanju. Naucili me, sto iskustvo, sto drugi ljudi, da je najbolje kada vam kompjuter odrzava jedna ista osoba. A iskustveno - sta da vam kazem, jedan "majstor" se cak besramno usudio da se prikaci na moj komp i tako direktno i svakodnevno ima uvid u moje aktivnosti na njemu. Sve dok ga Ivan doticni nije obrisao. I od tada ga cekam, koliko god dugo da je odsutan bas onda kada ja kompjuterski brljam do te mere da mi ova sprava otkaze poslusnost.

     Nije, Ivan doticni, bas ovoliko bio odsutan, al mi je zabranio kupovinu laptopa, naglasavajuci da stari nije otpisan sve dok on ne kaze da jeste- a otpisan je, kako god. Kupismo novi u zadnji cas, pred njegovo odlazak na put, i sada sledi jos samo jedna sitnica- da se vrati, pa da ga osposobi za moja nova brljanja po njegovim instalacijama i crevima, sve dok ... ne smem ni da pomislim, i on ne izdahne pod mojim prstima. Do ponedeljka imam zadatak da se socijalizujem s mojim novim , belim ko vedro jutro, ljubimcem.

     Ovo sto sada citate iskucano je, ma kakva net kriza i ostale tricarije, na jednoj staroj, prepotopskoj kanti od kompa, davno, jako davno otpisanoj i prevazidjenoj, kojoj cak ni Ivanove zlatne ruke nisu mogle da udahnu brzinu i ostale, najminimalnije perfomanse koje bi mi omogucile da prezivim vikend bez grickanja noktiju. Otud i celava latinica, ne mogu, bre, vise da jurim za istim slovima na razlicitim mestima.



     I tako, zaustavljena na 300. postu, bar na ovom blogu, sacinila sam pravu malu zbirku tema koje me ocekuju od ponedeljka. U medjuvremenu, mesecni broj poseta ovog bloga, i bez novih postova, postao je veci od broja poseta niskog lokalnog lista. Onog istog iz kojeg su konacno izbacene skoro sve moje kolege, novinari od zvanja i znanja, sto mi je jos jedan dokaz da nisam pogresila kada sam pre devet godina, svojom voljom, otisla  kada je sve ukazivalo na to da ce sve otici u propast, jos jednom sramnom privatizacijom u moru slicnih. Znate vec - za saku sitnisa, dobijete pravo bogatstvo.

     Bila sam, u medjuvremenu, prvi put u Knjazevcu. Sluzbeno. Upoznala neke divne ljude, o kojima cu pisati na nekom drugom mestu. I saznala o svom gradu nesto sto ovde nisam cula- najezila sam se na price o tome kako neki moji sugradjani, ne smem da kazem, al rec je o onima koji tvrde da su ugrozene ..i tako dalje, grupe, dakle, kako su se ti ugrozeni izvestili da pljackaju cak i  iz automobila u pokretu. I da su organi reda onima koji su prijavili pljacku iz kola, doduse parkiranih, mudro rekli - pa zar vi ne znate da ne smete u autu da ostavite nista sto se vidi, nego da sve morate da potrpate u prtljaznik. Ne znam da li se ovo desava samo vlasnicima auta s registracijama drugih gradova, ali, u svakom slucaju zvuci porazno.

      Desilo mi se, u medjuvremenu, da pokisnem ko nikad, u prestonici- sva sreca sto imam Ljisu u centru i da je mojih dimenzija, pa da mogu pre povratka da se osusim i presvucem. Ali, i dalje se najezim kada se setim kako sam, nepromisljeno, krenula na jesenji put u letnjoj garderobi, sa samo jednim parom cipela pride. Dzaba sve one kisne kabanice i nepromocive jakne za putovanja, kada came po ormanima umesto da su u tasni, za svaki slucaj. Nauk za sledeci put. Ako opet ne zaboravim.

    I da, ove godine nismo obrali zelene orahe. Obrali su ih, pre nas, oni iz ugrozenih grupa, Nama su ostavili one na vrhovima. Ili smo ih, pre ce to biti, pretekli, dok su se bavili branjem oraha sa nizih grana tudjih vicnjaka. Posle sam ih vidjala na pijacama. Pozurili da utope svoj ulov, a na moju konstataciju, kladim se da nisu iz vase njive, samo su s ironicnim smeskom odvrtali glavu na drugu stranu. Moj otac se nosi mislju da posece sve orahe u vocnjaku. Nema vise snage da se nosi sa lopovima, koji su se osilili, ko nikad.

     U ovom kompjuterskom intermecu uspela sam, bar, da ispletem par salcica i  traka za kosu, poklone nekoj dragoj decurliji. Sledi heklanje jednog crno-belog sala, obecanog jos proletos.

     Sutra stavljam, prvi put, zimnicu u vidu paprika u medu. Recepte sam nasla na netu, samo jos ne znam za koji cu se opredeliti. Ajvar sam ove godine najlakse spremila - samo sam pecene paprike smestila u zamrzivac, pa kad pocne da se lozi,ocas posla. Vidim, i ove godine , u sezoni zimnice najcitaniji mi je onaj recept za cepkani ajvar bez cepkanja. I neka je, vredi. Mada, nije mi bila namera da budem gastro bloger, bar ne na ovom blogu.

     Subota je, pijacni dan u Nisu.I kod nas je paprika poskupela, crvena ajvarka je oko 65 dinara za kilo, ja je placala 40, pre mesec dana.  Merak mi je da kupim one lepe, jarko zute paprike i da vidim kakve ce biti kao zimnica. I da one narandzaste napunim sargarepom, divne su, a ja ih retko spremam.

     Imacu zanimaciju do ponedeljka.

    

  

Negoslava Stanojevic

пре 1 године
 
Sve si u pravu, dragi druže. Samo, ti se u ove mašine razumeš mnogo bolje.
 
izabranog lekara, majstora za kompjuter i automehaničara treba izabrati pažljivo i po mogućstvu ne menjati. Ja, kad se radi o računarima, ne mogu da govorim o klasičnoj zavisnosti. Ne moram da klikćem, mogu da boravim tamo gde je kompjuter a da ne sednem da klikćem, ali ono što radim, ono što želim da radim, ono što učim vezano je za internet. Zato o nekakvoj zavisnosti nemam ni vremena da razmišljam. Jednom sa i posao o tome.
 
Slatka, odlična ti je ideja. ja ne bih verovala da mogu izdržati više od 20 dana bez kompa i da pri tome ne budem nervozna, ali, eto, doživeh i to. Nekako, od kako se desila ta pauza, imam neki drugačiji odnos i prema kompu i prema netu i mislim da nikada više neću biti onooooooliko vezana za mašinu.
 
Draga Nego, uspešno se odvajam od sopstvenog produžetka zvanog kompjuter. Smislila sam da mu nedelju dana mesečno jednostavno ne prilazim. Zamena su knjige i nije tako teško! Svega mogu da se odreknem sem blogova...to mi još teško ide... :-) (ali tu na vas svaljujem krivicu jer dobro pišete pa ne mogu da odolim :-) Čitam sa zakašnjenjem - ali sam ipak tu! Ljubac
 
Drago mi je opet citati Vas, nedostajali ste nam :)
 
Da- zahvaljujući dotičnom, da ne kažem tebi. I još jednom, uz hvala - znam da ti želim svu sreću ovoga sveta, kad sutra kreneš u novo poglavlje svog života.
 
Ovaj tekst sam i napisala u cilju informisanja svih dragih ljudi koji se pitaju zasto me nema- poceli su mnogi da se cude ovoj dugoj pauzi, naviknuti na moju svakodnevnu prisutnost, na netu. Inace, i meni je drago, mislim, to, sto nisi imala posla, pa si stigla da se javnes. A iskreno, u nasim krajevima oduvek je tako- prva paprika za zimnicu je jeftinija, krajem avgusta i pocetkom septembra, a onda pocinje da poskupljuje.Ponekad se desi da na kraju opet pojeftini, cesce ne. I tako do skorog citanja ili vidjenja, saljem ti ljubac.
Baš sam se pitala zašto te nema :) Nemam ni ja net, nešto je kod komšije riknulo, pa sad tražimo drugu žrtvu. Danas sam u dežurnoj službi, gde eto, potoji i to čudo tehnike, koje na redovnom poslu namamo tako da sam nadoknadila nejavljanje koje je trajalo dosta dana. Otkazivanje parade svako tumači na svoj način, a ja ga shvatam samoživo:Ura, nema posla, i stvarno nema, ni saobraćajni prekršaj danas da neko napravi. Pozdravljam te u nadi da ću se snaći da čitam tvoje nove tekstove. A i ovde paprika poskupela, sada je od 70 do 80 dinara i to bez biranja, ni ja nisam kupila kad je bilo jeftinije, ranijih godina nije poskupljavala u sezoni zimnice, jer je veća ponuda pratila veću tražnju. Više ni zakoni ekonomije ne važe, no da se ne mešm u tuđu struku. Šaljem ti zagrljaj :) 

         

Follow by Email