KRSTA NOVAKOVIĆ - HEROJ JEDNOG DOBA, KOJEM SE SRBIJA NIJE ODUŽILA

- Sećate li se priča o ljudima koja je vlast posle onog rata proglašavala narodnim neprijateljima, samo zato što su bili patriote i ljudi i zato da bi se domogla njihovog imetka? Jedan od takvih je Kruševljanin Krsta Novaković, kojeg su Jevreji proglasili "Pravednikom  medju narodima"!


     Priču o čoveku-heroju i humanisti, Kruševljaninu Krsti Novakoviću, čula sam pre nekoliko meseci, od ljubaznih domaćina u ovom gradu, Ljubinke i Zvonka Rajkovića. I nisam je, po svom običaju koji mi ponekad i smeta, odmah prenela na blog, sve iščekujući neki poseban trenutak za objavljivanje, ko što je i tema sama. I tako, pričom o jednom izuzetnom čoveku, koji je doživeo sudbinu veličanja, osporavanja, zatvaranja i kažnjavanja, objavljujem kao 300. post na ovom blogu. Meni, izuzetna čast, priznajem.

...I NA ČASNOM MESTU POSTOJATI

     Krsta je bio najstariji sin  Ljubice i Novaka-Nove Novakovića, trgovca uvoznim kristalom i finim posudjem, i brat  Jevrema-Ješe ( sveštenika, oca humoriste Novaka Novaka), Koste, Smilje, Ružane i Zorke. Po završetku Farmaceutskog fakulteta u Zagrebu, 1925.godine, postao je vlasnik drogerije, koju je mogao da registruje kao apoteku tek 1932. godine,  kada je Kruševac premašio 15.000 stanovnika, budući da su već postojale dve apoteke, a propisano je bilo da može postojati jedna na 5000 stanovnika.
     Posle par godina podigao je reprezentativnu zgradu - kuću i lokal,u centru, u Knez Mihajlovoj ulici. Kao i svakom srpskom domaćinu koji je svojim radom sticao i stvarao, i njegovu kuću su vlasti posle rata rekvirirale, apoteka je nastavila da radi, a na spratu je bila muzička škola. Dok sve to nije srušeno zarad podizanja socrealističkih gradjevina.



     Inače, farmaceut Krsta se vrlo brzo po povratku iz Zagreba uključio u društveni i kulturno-sportski život Kruševca, postao je član Radikalne stranke  i već na prvom izlasku na izbore izabran je za predsednika Opštine,1931. godine ( zatim i u najodsudnijem periodu za samu zemlju,1941. i 1943.) i Poglavarstva 1936.godine. Sa najviše glasova dva puta je biran za poslanika Rasinskog okruga u Skupštini Jugoslavije.
      Biran je, s razlogom - osim što je bio aktivan član i predsednik kulturnih i sportskih društava, bio je i član mnogobrojnih humanitarnih društava u Kruševcu, jedan je od osnovača Društva baksuza i ugursuza, aktivno je učestvovao u kupovini odeće za Vrbicu, za siromašnu  decu, prvi sa braćom  Ljotić i Zojić u svom gradu organizovao filmske predstave, organizovao zabave, pozorišne predstave u kojima je i sam glumio, maskembale, izbore za mis večeri...

     Venčanje Krste Novakovića

     Kao mlad i ambiciozan, Krsta je uradio puno stvari po kojima ga i danas pamte - u glavnoj ulici turska kaldrma je zamenjena kockom, uredjeni su ulaz i staze u Staro groblje i zasadjene tuje koje i danas postoje, podigao je novu zgradu Opštine i Trgovački dom ( danas Kulturni dom, Pozorište i Beteks), postavio kamen temeljac za izgradnju gimnazije, postavio rasvetu u nekoliko glavnih gradskih ulica. Interesantna je i priča - vlasnici radnji u tim ulicama nisu nikako mogli da se dogovore na koju stranu će smestiti bandere, pa je kao predsednik presekao - bandere su bile na sredini ulice.

I KLEČAO JE, SAMO DA SPASI ŽIVOTE
                          
      Posle kapitulacije Jugoslavije i uvodjenja nemačke vojne uprave u Srbiji, kao i svi vidjeniji ljudi, bio je uhapšen i zatvoren u zgradi Krajskomande. Posle konsultacije sa zatočenim sugradjania, prihvata od krajskomandanta ponudjeno mesto predsednika Opštine i time svima njima i sebi spašava glavu. Uspeo je, vrlo brzo, da se oslobodi te funkcije, žaleći se na loše zdravstveno stanje, ali  ostaje aktivan kao predsednik Odbora za smeštaj izbeglih lica, organizuje i slanje paketa našim ljudima koji su bili u zarobljeništvu u Nemačkoj, uspevao da pomogne i partizanima. Ostalo je zapamćeno da je, kao predsednik Opštine, uspeo da spreči ponavljanje kragujevačkog oktobra, posle jedne akcije partizana u kojoj je stradalo desetak Nemaca. Na kruševačkom Slobodištu streljano je 76 Roma, a još nekoliko stotina talaca spasio je Krsta, moleći, obećavajući da se to neće ponoviti i na kraju, klečeći.
     Uspeo je da spase i jedinu kruševačku jevrejsku porodicu udovice Rebeke Tajtacak. Ulica u kojoj je Rebeka živela sa svoje četvoro dece i gde je držala pansion za djake iz okolnih sela, danas se zove Rebekino sokače.
 
     Na molbu Rebeke, već sa žutom trakom na ruci, Krsta je uspeo da im obezbedi nova dokumenta, a zatim da ih premesti u selo Donja  Krčina, gde su ih seljaci, i pored neslaganja starešine sela, uspešno skrivali tokom čitavog rata, nekoliko puta im menjajući stanište.


     Jevrejska organizacija " Jad vašem" je 2003. godine, posmrtno, odlikovala Krstu Novakovića i još troje najzaslužnijih gradjana za spasavanje Rebekine porodice, proglašavajući ih za "Pravednike medju narodima"

    Za sve što je učinio za svoj narod, nova vlast je Krstu Novakovića "nagradila" hapšenjem, proglašavanjem za narodnog neprijatelja i kaznom zatvora od 20 godina. Odležao je 12,5, i bar je izvukao živu glavu - brat, sveštenik Jevrem, streljan je već  1944. godine.

     Po izlasku iz zatvora radio je kao predstavnik zagrebačke Plive za Srbiju.
 





   Kada je umro, 1973. vodine, na njegovoj sahrani u Beogradu činodejstvovao je tadašnji patrijarh srpski German, sa 15 sveštenika.Narod i sveštenstvo umeli su da odaju zadnju počast čoveku koga su poštovali.

                         Iz albuma - fotografije sa sahrane Krste Novakovića i njegova apoteka

     Iza Krste Novakovića ostali su sin Bratislav, advokat i ćerka  Ljubica, udata Kaćanski.
 
     

Follow by Email