ZAŠTO PISANJE NA BLOGU SMATRAM MIROM BOŽJIM

     Od kako sam postala svesna toga da ponavljanje odredjenog niza radnji ima kao krajnji  efekat postizanje nekog rezultata kojim se zadovoljava nekakva potreba, normalno je, očekivala sam rezultat kao takav. Svejedno, da li je bilo u pitanju  učenje slova, kako bih što pre počela da čitam sama i sa slikovnica prešla na tako primamljive bajke ili je to, pak, bila igra kuvanja, kroz koju su vrlo male devojčice moje generacije od najmanjih nogu učene da se snadju u kuhinji.



     Nevešto, pa malo veštije i na kraju prefektno radjeni ručni radovi, očekivalo se, trebalo je da doprinesu vizuelnom uživanju uz nešto, svojom rukom napravljeno. Pomaganje mami u bašti, oko zalivanja i negovanja biljaka, trebalo je da nam obezbedi svežu salatu na stolu . Lepu ružu u vazi.
     Čekanje u beskrajnim redovima tokom čestih kriznih perioda, trebalo je da nam obezbedi zejtin, makar za salatu, koji trenutak užitka uz kaficu , šećer da skuvamo slatko ili napravimo kolače, banane, da se osvežimo i obradujemo...

     Šivenje sam učila da bih umesto jedne skupe  suknje, sebi mogla da priuštim dve ili tri, na rekreaciju sam išla da bih skinula koje kilo viška, višnje u voćnjacima brala zajedno sa beračima, kako bismo ih obrali što pre i kako bih se što brže otarasila tog prevelikog stresa zvanog berba...
     Učila sam i studirala, kako bih dobila neke diplome i kako bih osigurala egzistenciju, sama sebi, marljivo radila na svim radnim mestima, kako bih imala to, dobro radno mesto i odgovarajući status...
     Svaka aktivnost imala je svoju svrhu. Neke su dale rezultate, velike i značajne, od najukusnije salate od domaćeg povrća, do najlepše suknje ikada, neke polovične, a neke baš i ne vredne pominjanja.
     Ali, od kako znam za sebe i  za nužnost ponavljanja nekih radnji , jedino od bloga nisam očekivala ama baš ništa.
     Otvorila sam blog , ne baš reda radi, ali, onako. Da se nadje. Ne traži ni luk, ni leb', ni vodu... Čak i neke igrice na netu zahtevnije su od njega, sirotog, skromnog, smernog, nezahtevnog...
    Ako ga zaliješ novim tekstom, on će da se grana i cveta. Ako ga zapostaviš, ne dao Bog, zaboraviš, on će da čeka, tu gde si ga ostavio. Ako ga neguješ, on će ti uzvratiti xxxxxxxxx-puta više nego što si mu dao.
     Svaka stvar, svaki čovek, svaka pojava, ima nekakva svojstva , najčešće onakva kakva smo im sami dali. Pa nam je i mali problem nekada prevelik, dinar veliki kao kuća, žuta jabuka crvena, šećer gorak...
     Moj blog, ovaj i onaj drugi, nemaju, bar za mene, nikakvu materijalizaciju. Oni su, moj, mir Božji.
     Za njih, ne moram da uradim baš ništa.
     Prvi put pišem zato što mi se piše. Ne zato što me teraju norma i radni zadatak. Ne zato što nešto nekome valja reći. Ne zato što je to potrebno.
    Već, zato , što je to moja želja .
      


10 коментара

  1. Mir Bozji, blog se rodi :)
    ili, za moj ce biti, kad padne cenzura - Mir Bozji, blog vaskrese :)
    Nesto si me inspirisla :) Hvala sto delis svoj mir Boziji s nama..i meni je ovde bas lepo...i nisam tu sto moram, vec sto je to moja zelja :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sestro mladja moja upisana, u tudjini - priželjkujem pad cenzure jednakim žarom kao i ti, iz najsebičnih razloga. Mnogo, bre , volim da te čitam.
      Ne umem ništa drugo osim da navijam, pa kad se naše ovolike želje spoje , pokret otpora ima da im doaka.
      Milo mi, jedino, to saznanje da ponekad ogreješ dušu i na mom blogu. Dok te malkice ne ogreje i onaj, započeti žuti šal. Ili bar onaj ko ga donese.

      Избриши
  2. Očito je da i to što pišeš neko voli i želi da čita jer da nije tako ni poseta ne bi bilo ovoliko koliko ih je. Lepo je kad čovek pronađe svoj mir, a i neki od ciljeva, u nečemu što ga ispunjava.

    ОдговориИзбриши
  3. Slatka, ovakva podrška je sastavni deo tog mira Božjeg o kojem sam pisala. Ni tražena, ni čekana, nadošla nekako niotkud, ali izuzetno prijajuća.
    Hvala ti što čitas i hvala sto pises.

    ОдговориИзбриши
  4. "Ali, od kako znam za sebe i za nužnost ponavljanja nekih radnji , jedino od bloga nisam očekivala ama baš ništa" - a on vrati stostruko...

    ОдговориИзбриши
  5. Neka ti nama još dugo u miru Božjem divne tekstove donosiš :*

    ОдговориИзбриши
  6. Draga- vratih se upravo s tvog bloga...šta da ti kažem, osim da uzvratim istim željama.

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email