Za koji dan gradjani Srbije će moći da i u nekim privatnim apotekama uzimaju lekove na recept. Kako na m je objašnjeno, na taj način se izjednačavaju, u uslovima poslovanja, državne i privatne apoteke .
Da li je baš tako ?
Sasvim je razumljivo da se privatne apoteke nalaze - jedino na izuzetno atraktivnim lokacijama. Na kojima je isplativo njihovo postojanje. Najčešće su u centru grada ili najprometnijim ulicama velikih naselja. I tu nije ništa sporno.
Da nije onog, ali...
Državna apotekarska preduzeća osim takvih apoteka, smeštenih na atraktivnim lokacijama, morala su, silom potreba i prilika, da ih otvaraju i na nekim, najblaže rečeno, neatraktivnim lokacijama. Tamo gde ima malo stanovnika, ali im je prva apoteka kilometrima udaljena. Tamo, gde je seoska ambulanta, pa je red da uz nju postoji i apoteka.
Niške Udružene apoteke, recimo, imaju, osim kurentnih, i čitave 34 apoteke u prigradskim naseljima i selima. Mnoge od njih su tipično političkog porekla - nekome , iz neke garniture na vlasti, palo je na pamet da, pred neke izbore, svojoj stranci kupi glasače otvaranjem apoteke gde joj mesto nije. Gde se, ni po kojoj logici isplativosti, modernije održivosti, ne bi mogla niti smela naći.
I tako ostade. Ko će, posle, ma o kojoj i koliko novoj vladajućoj ganrnituri da je reč, da gasi ono što gradjani smatraju svojim civilizacijskim dostignućem.
I tako su , državne apoteke, u tržišnu konkurenciju u kojoj su privatne apoteke izjednačene sa njima sa velikim plusom, zapravo, ostale u minusu . One će i dalje morati da izdržavaju nerentabilne, političke apoteke, u koje možda i ne navrate pacijenti svaki dan. Ali, moraju da postoje.
Sve bi bilo drugačije, da je cilj ovog poteza zaista bio izjednačavanje. Onda bi i vlasnici privatnih apoteka bili u obavezi da, srazmerno broju objekata, imaju u neku apoteku na manje kurentnoj lokaciji.
Onda, naravno, oni ne bi bili zapravo povlašćeni u samom startu, što sada jesu.
Da li je baš tako ?
Sasvim je razumljivo da se privatne apoteke nalaze - jedino na izuzetno atraktivnim lokacijama. Na kojima je isplativo njihovo postojanje. Najčešće su u centru grada ili najprometnijim ulicama velikih naselja. I tu nije ništa sporno.
Da nije onog, ali...
Državna apotekarska preduzeća osim takvih apoteka, smeštenih na atraktivnim lokacijama, morala su, silom potreba i prilika, da ih otvaraju i na nekim, najblaže rečeno, neatraktivnim lokacijama. Tamo gde ima malo stanovnika, ali im je prva apoteka kilometrima udaljena. Tamo, gde je seoska ambulanta, pa je red da uz nju postoji i apoteka.
Niške Udružene apoteke, recimo, imaju, osim kurentnih, i čitave 34 apoteke u prigradskim naseljima i selima. Mnoge od njih su tipično političkog porekla - nekome , iz neke garniture na vlasti, palo je na pamet da, pred neke izbore, svojoj stranci kupi glasače otvaranjem apoteke gde joj mesto nije. Gde se, ni po kojoj logici isplativosti, modernije održivosti, ne bi mogla niti smela naći.
I tako ostade. Ko će, posle, ma o kojoj i koliko novoj vladajućoj ganrnituri da je reč, da gasi ono što gradjani smatraju svojim civilizacijskim dostignućem.
I tako su , državne apoteke, u tržišnu konkurenciju u kojoj su privatne apoteke izjednačene sa njima sa velikim plusom, zapravo, ostale u minusu . One će i dalje morati da izdržavaju nerentabilne, političke apoteke, u koje možda i ne navrate pacijenti svaki dan. Ali, moraju da postoje.
Sve bi bilo drugačije, da je cilj ovog poteza zaista bio izjednačavanje. Onda bi i vlasnici privatnih apoteka bili u obavezi da, srazmerno broju objekata, imaju u neku apoteku na manje kurentnoj lokaciji.
Onda, naravno, oni ne bi bili zapravo povlašćeni u samom startu, što sada jesu.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.