Matiju sam upoznala kod one slikarke Ivane, toliko puta pominjane u mojim blogovima da je već svi znate, kao druga njenog starijeg naslednika Lazara . Onog polugenijalnog dečaka koji ima 17,5, a izgleda ko da mu je 27 godina, o kojem sam takodje pisala, al samo jednom. Mladjahnog Aleksu vam još nisam pominjala, tek je pošao u prvi srednje, a koje druge nego umetničke .
.jpg)
E, taj Matija je takodje nešto izmedju polu i pune genijalnosti, ko i drug Lazar mu. Samo nije slikar , već grafičar i, slobodno se može reći, umetnički fotograf. Kada biste ga videli, sa onom njegovom dugom kosom koju vezuje u njaduži muški konjski rep ikada, kako sa sve skupim lap-topom i kamerom koje je kupio od prvih zaradjenih para, tako reći još kao osnovac, juri da odradi zakazane poslove, teško biste mogli i da poverujete da je tek napunio 18 godina i da još ide u školu.
Matija Davidović, , iz Aleksandrovca Župskog, završava Umetničku školu u Nišu, smer grafičkog dizajna, gde je stigao na preporuku svoje nastavnice likovnog obrazovanja, Gordane, koja je u njemu prepoznala talenat koji samo treba podstaći u obogatiti pravim usmeravanjem i obrazovanjem. Da nije njene inicijative, on bi danas možda bio i kuvar, ko zna, jer mu je i kuvanje jedan od hobija.
Nije, doduše, odličan djak kao na početku, ali za to je, kaže, on isključivi krivac. - Mnooogo volim da spavam, objašnjava, pa onda vrlo često kasnim u školu , a onda se profesori s razlogom ljute, i tako...
Ali se zato Matija izdržava skoro sam. Dobro, mama i tata priskoče kad je baš urgentno, ali je to vrlo retko. A ove godine će sam zaraditi i za matursku ekskurziju.
Njegova ljubav je grafički dizajn, a simpatija - fotografija. Mada mu ujak Dejan, vlasnik fotografske radnje u Beogradu, kod koga je i imao svoje prve tezge, tvrdi da je odličan fotograf i tek - prosečan dizajner.
Stičem utisak da se na tu ocenu i ne ljuti, svestan i sam činjenice da još mnogo mora da uči, na svom putu ka savršenstvu. Pa se zato i upinje da nekako stigne u školu, kako bi pokupio ona znanja koja profesori nude. No, i oni nisu mačji kašalj, pa ga svojim pedagoškim metodama ipak navedu da najpre savlada školsko gradivo.
- Ja privatno radim i učim mnogo više od onoga što se uči u školi, veli, ali kad god pitam profesore za neki savet ili objašnjenje, prvo me nateraju da naučim osnovno gradivo, pa mi tek onda pokažu ono što tražim od njih. I tako, uspevam da ono što istražujem, čeprkam i učim van škole, u školi upotpunim, razjasnim i zaokružim.
Kao pravi poslovni čovek, shvatio je da mora više da poradi i na organizaciji sopstvenog vremena. Kako bi uspeo da, pored škole, nauči i sve ono što ga zanima i što u školi neće naučiti. Pa da skokne do Beograda ili drugde, da fotografiše svadbu, pa još i da odradi sve dogovorene poslove vezane za grafički dizajn. S ponosom pokazuje fotografije beogradskih autobusa na kojima su plakati, njegovih ruku delo, pa prospekte, flajere, ma, razno-razne propagandne materijale, po čemu se već pročuo, i to ne samo u rodnom kraju.
Maloćas smo se videli na fejsbuku. Kreće na Župsku berbu, to je izuzetna prilika za nove lepe fotke. Obećao mi je i fotoreportažu za moj blog, što s nestrpljenjem očekujem.
Ma, kažem vam, jedno pravo čudo od djaka srednje škole koji voli grafički dizajn, fotografiju i -da kuva. I koji jedva čeka da studira grafički dizajn u Beču.
ilustracija - Matijini radovi
A za one koji su poverovali mojoj tvrdnji da je Matija već vrstan fotograf i dizajner, pa bi da ih baš on slika ili uradi flajer, njegov broj telefona - 069 177 22 89
.jpg)
Matija Davidović, , iz Aleksandrovca Župskog, završava Umetničku školu u Nišu, smer grafičkog dizajna, gde je stigao na preporuku svoje nastavnice likovnog obrazovanja, Gordane, koja je u njemu prepoznala talenat koji samo treba podstaći u obogatiti pravim usmeravanjem i obrazovanjem. Da nije njene inicijative, on bi danas možda bio i kuvar, ko zna, jer mu je i kuvanje jedan od hobija.
Nije, doduše, odličan djak kao na početku, ali za to je, kaže, on isključivi krivac. - Mnooogo volim da spavam, objašnjava, pa onda vrlo često kasnim u školu , a onda se profesori s razlogom ljute, i tako...
Ali se zato Matija izdržava skoro sam. Dobro, mama i tata priskoče kad je baš urgentno, ali je to vrlo retko. A ove godine će sam zaraditi i za matursku ekskurziju.
Njegova ljubav je grafički dizajn, a simpatija - fotografija. Mada mu ujak Dejan, vlasnik fotografske radnje u Beogradu, kod koga je i imao svoje prve tezge, tvrdi da je odličan fotograf i tek - prosečan dizajner.
Stičem utisak da se na tu ocenu i ne ljuti, svestan i sam činjenice da još mnogo mora da uči, na svom putu ka savršenstvu. Pa se zato i upinje da nekako stigne u školu, kako bi pokupio ona znanja koja profesori nude. No, i oni nisu mačji kašalj, pa ga svojim pedagoškim metodama ipak navedu da najpre savlada školsko gradivo.
- Ja privatno radim i učim mnogo više od onoga što se uči u školi, veli, ali kad god pitam profesore za neki savet ili objašnjenje, prvo me nateraju da naučim osnovno gradivo, pa mi tek onda pokažu ono što tražim od njih. I tako, uspevam da ono što istražujem, čeprkam i učim van škole, u školi upotpunim, razjasnim i zaokružim.
Maloćas smo se videli na fejsbuku. Kreće na Župsku berbu, to je izuzetna prilika za nove lepe fotke. Obećao mi je i fotoreportažu za moj blog, što s nestrpljenjem očekujem.
Ma, kažem vam, jedno pravo čudo od djaka srednje škole koji voli grafički dizajn, fotografiju i -da kuva. I koji jedva čeka da studira grafički dizajn u Beču.
A za one koji su poverovali mojoj tvrdnji da je Matija već vrstan fotograf i dizajner, pa bi da ih baš on slika ili uradi flajer, njegov broj telefona - 069 177 22 89
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.