Lampe "koje pričaju priču" i slike "koje govore" Suzane Gigić

Njeno osnovno zanimanje,ono od kog zvanično živi,  je posao defektologa –tiflologa. Radi u bolnici preglede i terapiju vida sa decom. Igrom slučaja nije studirala umetnost, već je odabrala ovo zanimanje. Sa ove tačke gledišta smatra da nije pogrešila, "jer realno čoveka retko samo jedna stvar u životu interesuje, a retki su i oni koji mogu da fakultetski zaokruže sve što žele". 

"S druge strane, umetnost je uvek bila deo mene i verovatno će biti dokle god postojim"- kaže Suzana Gigić koju ovom prilikom predstavljam kao umetnika, u rubrici Podržavam kreativne- "To što sam svesno odlučila da je stavim u drugi plan je možda čak i dobro, jer sam onda slobodna da radim kad želim, kad mogu i kad sam inspirisana, a to pruža ogromnu slobodu. Zapravo, svako kome je umetnost  osnovni životni poziv i jedino sredstvo za život, veoma dobro zna o čemu pričam. Zajednička crta rada sa decom, mog posla defektologa~ optometriste  i umetnosti pre svega je u pristupu. Skoro sam na tvom blogu čitala tekst o tome kako je biti umetnik  zapravo stav. Nije toliko važno šta te okupira, već kako na to gledaš, koja ti je životna filozofija. Ja smatram da svaki čovek na ovaj svet dođe sa mnogo darova. Bog nikog ne ostavi bez talenta, samo je pitanje koliko je ko voljan da ih u sebi traži i razvija".

Dr Zoran Vujčić o koroni: rukavice, maske i sapun - linija odbrane br 1

- Po prvi put biti nedruštven, voditi samoizolovan život, uz što disciplinovanije ponašanje u higijenskim merama zaštite

- Uz maske i rukavice, zaštitu predstavljaju i UV lampe. Novac je sada verovatno dominantan način širenja zaraze

- Od SARS-a na ovamo, ne treba nama farmaceutska mafija. Reklo bi se da smo dovoljno glupi i sami. (Trovanje reke, pušenje, narkotici, energetska pića, industrijska hrana…)

- Da tradicionalna... kineska, indijska... medicina radi, ljudi se ne bi razboljevali

Otkako je pomenut virus korona pa još kad smo shvatili da je đavo zakucao i na naša vrata, mediji su prepuni saveta, stavova, stručnih izjava, ali i pretpostavki i nagađanja svakojakih nadrilekara i "upućenih u sve". Sve oči su s pravom uprte u epidemiologe, od kojih narod očekuje i pomoć i savet i podršku. 

Uz dužno poštovanje svima njima, a neke i lično poznajem i znam koliko su daleko otišli kada je njihova struka u pitanju, meni je (i ne samo meni) uvek kada se nametnu teme vezane za zdravlje, zaraze, bolest, lekove, lečenje, hranu, zdravu hranu i slično, neizostavan "medij" kome se obraćamo kad god posumnjamo u neku tvrdnju ili želimo da je proverimo, a u domenu je njegove struke, dr Zoran Vujčić,profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.

A SADA, ANTIREKLAMA ZA VENDOKSIN KAPI

 Da u ovom danu napravim ravnotežu, red hvale, red kudjenja, a i da na sutrašnji praznik ne ogovaram, zabeležiću ovu crticu:

 Jutros ulazim u očevu sobu, da mu dam jutarnju dozu lekova koje mora da pije od kako je dobio plućnu tromboemboliju i ostale trombove, daleko bilo, a on se smeje i gleda u televizor. Što mi je čudno, jer se do sada uvek svadjao s istim, to jest televizorom, pogotovo kada bi gledao prenose skupštinskih zasedanja.

     - Reklama za vendoksin kapi me podseti na to da one, kao, smanjuju mogućnost pojave tromba. Pa što ih, breeeeee, ja pijem godinama i što  ovolike pare izdavah za njih, ej, pola penzije sam im davao, da baš mene strefe trombovi?!

     Pisala sam već o tome: kao čovek koji vodi, i to izuzetno, računa o svojoj kondiciji, ishrani, o zdravlju sveukupno, tokom decenija je nabavljao gotovo sva, kako se ono kaže, pomagala za održavanje zdravlja, od nekadašnjeg ekumeda i svakojakih ostalih masažera, preko cepter lampe do vitamina i vitaminčića. .. ali je , takodje, neretko psovao kada bi čuo reklame u kojima su  razno-razni p(l)aćenici na sva usta i nekritički hvalili odredjenu spravu ili preparat. Štaviše, siguran je da apsolutno niko od lica koja reklamiraju sve one korege, vitamine, sprave i ostale kosmodiskove, ništa od toga nikada nisu ni probali.

Lek za tetku, iz gasarče

   


Moja mati je imala sestru, nji dve beoše miradžike.Beše udata u drugo selo, posle se  tuj i preudade, čim ostade udovica, isto za udavca. Nikad neje priznala da je pogrešila, al da si pogreši, pogreši si, kako vikaše moj bašta, gledaj krivo, pravo zbori.
     Ajde, da otide kako je red, pa nekako, al si ga je ona imala i prvi muž dok voj beše bolan, pa čim voj sin u vojsku otide, ona si zbra sve živo što je donela u kuću, ostavi snau toprv dovedenu, i otide si kod njeg. Kude toga švalera. I ne baš  kod njeg, tam kude si je on živel sas prvu ženu i sas decu, nego su od toj doba živeli na jedno brdo, tuj njegovo gumno beše, stoka im je tuj čuvana.
 

Optimista u govnu vidi ponija koji je nekud otišao, a pesimista samo govno

Otac ostavlja božićne poklone ispod jelke za svoje sinove, pesimistu i optimistu.
Pesimisti je kupio električni voz, a optimisti konjsko govno.
Sutradan, pesimista otvara poklon i nezadovoljan, počne da kuka:
• Jao, pa ovaj voz je električni, šta ću kad nestane struje?
• Ali sine, voz radi i na baterije! – teši ga otac.
• A šta ću kad se baterije potroše a ja se baš zaigrao?
• Pa kupićemo druge baterije!
• A šta ako bude nedelja i ne rade prodavnice ili ako ne budemo imali para?
• Snaći ćemo se! – otac će njemu.
• A i šine će se kad tad iskriviti…
Otac okreće glavu i pita sina optimistu:
• Je li, a šta si ti dobio?
• Ja sam dobio ponija, ali je negde otišao…

Savet između pomoći i kritike - umemo li da ga damo i da ga primimo

Društvene mreže su čudo - zahvaljujući njima možete mnogo toga saznati, naučiti, zaraditi ili izgubiti, videti, dobiti savet i svakojake vidove pomoći, ali isto tako i biti kritikovani, ismejani, izvrnuti ruglu... pa se onda taj točak okrene i onaj ko ismeva i druge izvrće ruglu vrlo brzo može dobiti po nosu tako da mu nikada više ne padne na pamet da izigrava sveznalicu bogomdanu da drugima soli pamet, pa još javno, nalazeći manu onome što su rekli, napisali, komentarisali, umesili, svojim rukama napravili. 

Svejedno je da li imate nameru da pomognete (a neki od takvih kritizera tvrde da je to njihov jedini razlog) ili ste zaista rešili da nekoga iskritikujete (jer vas, učeći vas upotrebi tastature, nisu edukovali i o osnovnim pravilima pristojnosti na netu, a vi ste samo svoje ponašanje preneli iz stvarnog života i na društvene mreže), kada to činite morate biti spremni na - bumerang. I to najčešće ne od osobe ili osoba koje ste izvrgli kritici i podsmehu, nego od onih koji imaju vremena i volje ne samo da odbrane onoga ko je kritikovan ili savetovan (što mu, sudeći po rečniku i nastupu vrlih savetodavaca dođe na isto), nego i da samog kritizera nauče redu... bar kada je net u pitanju.

Suzana Gigić je jedna od onih osoba koja je, smatram, vrlo kompetentna za ovu temu, budući da je po struci i obrazovanju defektolog optometrista, a po hobiju koji joj je skoro pa takođe profesija - slikar. Umetnička duša, dakle, ostvarena na oba polja, koja i sa stanovišta struke i iz svestranog iskustva može da nam razjasni zadatu temu: umemo li savet i da primimo i da damo i kada je on samo puka kritika ili čak i kritizerstvo, a kada istinska pomoć koja nas vodi ka tome da to što radimo učinimo još boljim, da budemo uspešniji pa i sami zadovoljniji.

- Lično se vodim onom narodnom da o ukusima i ne bi trebalo pričati, jer onaj ko poznaje materiju u bilo kojoj oblasti, ne samo u kreativnoj, uglavnom zna sta su kvalitet i talenat pa ako je dobro vaspitan neće okolo ići i govoriti da je nekom nešto loše - kaže Suzana - A onaj ko neće da radi na sebi, svaku primedbu doživeće kao udar ne na svoj rad, nego na svoju ličnost, mada je činjenica da, makar bio i maestro, uvek ima prostora za bolje. I ko to ne vidi, džaba mu je pricati -  tamo gde je covek "šupalj" ako ga bas tu bocneš, uglavnom će da se brani, bar kada je o većini reč.I ono sto mu je mana ili falinka ima da "pokriva" onim što valja, a samo retki  iskreno popricaju sa samim sobom pa to sto je šuplje ne skrivaju, nego teže tome da poprave.

Suzana je osoba koja ima prilicno staža u umetničkom svetu pa i raznih faza ispoljavanja u njemu. Za sebe kaže da je zapravo na nekoj tankoj liniji izmedju kreativca i umetnika. Nije školovani umetnik, ali je dovoljno dugo na toj "sceni" pa joj i ova odrednica zaista ne predstavlja problem. 

- Čudna stvar sa kritikom je da, sto si više na početku, to ti teže padne svaka "teška" reč - objašnjava - Jer, niko na kritiku, na negativno mišljenje drugih  nije imun pa makar bio i sam Mikelanđelo. Pritom, kreativci su posebna grupa ljudi, hipersenzibilni, neki više, neki manje. I retki su oni koji na bilo kakvo, traženo ili netraženo mišljenje, neće reagovati. Neki u sebi u kutku svog doma, neki u sebi u kutku svog srca, a neki će javno i sujetno braniti sebe i svoje delo stavom "odjebi" (da uzvinete na rečniku). 

Posebna vrsta ljudi su oni, smatra moja sagovornica, koji pljuju sve tuđe. I nikad im nista nije dobro, a pritom nisu u stanju da kažu bilo šta u lice... ali oni sada nisu tema.

- Nedavno mi se pružila  prilika da budem deo Međunarodnog festivala akvarela, održan je u italijanskom gradu Urbino, na kojem su bili prisutni umetnici iz celog sveta, sa svih meridijana. Biti deo te atmosfere i takvog naboja kreativnosti je potpuno poseban osećaj, ali je još posebnije to što rame uz rame stvaraš sa ostvarenim ljudima iz te branše. Vecina je u tome dugo godina i, zamislite: bez trunke sujete, bez ikakvog osećaja vise vrednosti i bez nadmenosti, dobar deo tih ljudi nesebično deli svoja iskustva sa drugima. Daju svoje gledište, savetuju kako da poboljšaš svoj rad, a pritom u tome nema poniženja. I nemaš osecaj da im nešto uzimaš. Šta samo tada shvatila: suština kritike je u čoveku, u tome koliko se ostvario kao osoba i kao umetnik. Ako ga izjeda zavist ili ljubomora ili ko zna koja muka, opleće po tebi i po tvojim slabim tačkama, što ostvaren čovek neće učiniti. Ostvaren čovek nema  potrebu za tim jer, zasto bi? Svi se mi napajamo iz istog izvora i svakom je dat dar da ga koristi.To što sam ja savladala nešto a ti nisi, ne znači da ti nećeš, za koju godinu. A ključ tvog stila i tvoje ideje je u tebi. I ako ga nisi još otkrio, tvoje je da ga trazis i dalje. I ko moze i želi da ti u tome pomogne i pruzi ti ruku, prihvati je. Ako se i desi da ruka koju si prihvatio ima zube i bodlje, budi srećan što to nije tvoja ruka. Jer ožiljci zarastu, a iza njih se uvek krije posebnost puta svakog od nas. 

I kada je reč o imanju mere kada se ocenjuje nečiji rad, Suzana nas podseća na izreku: "ako nisi u stanju da kažeš nesto lepo, onda je bolje da ćutiš ". Jer, kad mu pričaš lepo, čak  i cveće raste i razvija se, a kako ne bi tek - čovek . Stoga i naglašava  da sve može da se kaže na lep način. Ako si pre svega Čovek . 

Ali, i to treba umeti... 

I svakako, to ne zavisi samo od umešnosti komunikacije na društvenim mrežama, već najviše od toga kakav si čovek van njih.

Fotografije: lična arhiva Suzane Gigić

Na njima su i njeni radovi: akvareli i lampe