KAKO SAM POSTALA „ZVEZDA“ EX-YU PROSTORA RECEPTOM ZA AJVAR KOJI NIJE BIO MOJ

Te 2012. godine – paprika beše dobro rodila, ubedljivo najčitaniji tekst o ajvaru u državnim blogerskim okvirima bio je onaj objavljen na mom blogu: Recept za savršeni ajvar. Posebno je blogosfera bila na nogama: izgledalo je kao da si promašio sezonu, ako nisi napravio ajvar „po Negoslavinom receptu“.

 I ne preterujem, časnu vam reč dajem: pouzdano znam (zahvaljujući objavama na njihovim Fejsbuk profilima) da su ajvar „po Negoslavinom receptu“ te godine spravljale i dame, manje ili više uticajne, kako se to tada zvalo, koje nikada do tada nisu ispekle veću količinu paprika do one potrebne za nedeljnu salatu četvoročlane porodice. Da ne govorim o gastro blogerkama, onima iz prvih redova i tada takođe značajnog, možda i vodećeg ešalona blogera. One inovativnije, unosile su neke izmene u gastro-tekst objavljen upravo na ovom mom blogu, koji se nikako ne može nazvati gastro-blogom. Pa sam tako i sama nešto naučila, iako da sebe ne samo da smatram nego i tvrdim da sam po ukusu i kvalitetu ajvara koji spremam i čiji recept preporučujem, među vodećim od svih onih kod kojih sam imala prilike da kušam ajvar. I da, od sve zimnice koju pripremam, baš ajvar mi je bez premca, poređeno sa tuđom ili industrijskom zimnicom. Što se ne može reći i za sve te ostale vrste zimnice.

Slava tog „mog“ recepte proširila se sa blogosfere i Fejsbuka toliko, da je u „Politikinom“„Magazinu“ objavljen razgovor sa mnom, za koji je neposredni povod bio upravo taj recept. Moji prijatelji su bili preponosni. Slali su mi čestitke iz svih stranih mesta u kojima su letovali, a gde je mogla da se kupi Politika.

Stvar je dobila dimenzije senzacije čudnim spletom okolnosti: domaća firma koja se između ostalog bavi i proizvodnjom ajvara, organizovala je obilazak svojih pogona za novinare i fud-blogere i pritom su nam darovali neke svoje proizvode. Iznenađenje za sve nas je bila personalizovana teglica ajvara: svako je dobio teglicu na čijoj etiketi je pisalo njegovo ime. Budući da sam, šale radi, na svom Fejsbuk profilu objavila samo fotografiju svoje teglice, bez objašnjenja, počele su da mi stižu čestitke od dragih ljudi koji su pomislili da je reč o mom proizvodu. Ono, jes da su mi se posle onolike slave samog recepta javaljali i neki zainteresovani kupci, ali od ličnog biznisa nije bilo ništa, što sam kasnije i objasnila

CEPKANI AJVAR BEZ CEPKANJA

Suština te, u najmanju ruku neočekivane slave jednog u, čini mi se beskrajnom nizu recepata za spravljanje ajvara (ne da svako selo, nego izgleda i da svaka kuća ima svoju varijantu recepta za ovaj domaći delikates) jeste u zanimljivom i drugačijem načinu pripreme, pre svega.

Taj način pripreme, odnosno produkt na taj način dobijen, nazvala sam „cepkani ajvar bez cepkanja“.

Do tada, bar meni poznati načini spremanja cepkanog ajvara koji je svakako teže i dugotrajnije pripremiti u odnosu na ostale varijante, jesu:

- Ručno, beskrajno dugo cepkanje svake paprike na uzdužne tanke komade koji se zatim uprže ili se, pak, uz dosta salicila konzerviraju bez prženja

- Otvaranje paprike celom širinom i cepkanje uz pomoć viljuške na sitne rezance, koji se zatim ili prže ili konzerviraju upotrebom salicila.

 „Moj“ recept podrazumeva da se cepkani ajvar dobije kao produkt ukuvavanja pa zatim upržavanja paprika koje se, oljuštene i oceđene, u jednom komadu stavljaju u šerpu i podvrgavaju daljem postupku obrade.

Pretpostavljam da je tajna ovog efekta u tome što se paprika najbre kuva u sopstvenom soku koji je otpustila tokom ceđenja, a zatim se tokom prženja, osim zejtina, dodaje i određena količina esencije. Njena osnovna uloga je u tome da pospeši proces raspadanja pečene pa kuvane paprike.

U stvari, postoji još jedna caka: sve vreme paprika se meša samo u jednom smeru, što doprinosi tome da se dobije smesa maltene vlaknastog karaktera.

Danas jednako kvalitetan ajvar možete nabaviti i jednostavnim klikom na ovaj link, gde vas čeka ponuda proverenih proizvođača ajvara koji zaslužuju sve pohvale.

ZAŠTO TO NIJE MOJ AJVAR

Cepkani ajvar bez cepkanja u stvari nije moj recept. Kao preglasni zagovornik intelektualne svojine (mada ime autora recepta nisam saznala) i kritike kićenja tuđim perjem, pa makar u pitanju bilo i neznano ime, jasno sam naznačila kako je došlo do recepta: kombinovala sam recept sa osnovnim „tezama“ koji sam dobila u procesu uobičajene razmene recepata, sa proverenim receptom koji se davno odomaćio u mojoj svesci.

Budući da sam veliki ljubitelj cepkanog ajvara koji se nikada do tada nisam usudila da pravim – velemajstor u tome bila je moja pokojna majka Sofija, odlučila sam da proverim ovu caku sa esencijom i mešanjem i jednom smeru pa kud puklo da puklo. U stvari, i da pogrešite, ne možete da pogrešite – krajnji efekat uvek će biti ipak ajvar, samo ne cepkani.

RECEPT

Potrebno je: 7kg paprika, kašika esencije, dve šolje zejtina, dve kašike šećera, nekoliko čenova belog luka, veza peršuna i eventualno veza lišća celera.

Priprema: paprike ispeći, staviti u kesu pa u neki dublji sud i pokriti krpom da se poduspare, kako se kod nas kaže, sve to da bi se lepše i lakše oljuštile. Oljuštene paprike sa kojih su i semenke skinute, dobro ocediti – najbolje da preko noći odstoje u đerđifu ili mrežastom džakčiću. Polovinu tečnosti (ovo sam shvatila tek posle prvog spremanja, jer u receptu se kaže da se stavi sva tećnost) koju su pustile paprike, sipati u šerpu pa staviti da provri. Dodati esenciju, šećer i zejtin, promešati pa izručiti i oceđenu papriku. Mešati 45 minuta na srednjoj vatri. Upamtite, u jednom smeru. Ukoliko je nedovoljno tečnosti, postepeno dodavati, po potrebi, preostalu tečnost koju je paprika preko noći pustila.

Pri kraju kuvanja/prženja dodati iseckani beli luk i peršun/celer i još malo mešati na vatri.

Najsigurniji recept za pakovanje ajvara: dobro oprati tegle (neka odstoje desetak minuta u vrućoj vodi), ocediti ih, osušiti pa sterilisati u rerni na 100 stepeni Celzijusa jedno 15 minuta. Prohlađeni ajvar, ali još topao, sipati u tople tegle. Obrisati ivice tegli od ostataka ajvara – time se sprečava buđanje, vratiti ih u zagrejanu rernu na 15-tak minuta (ili rernu isključiti a ajvar neka ostane do ujutru). Zatim tegle zatvoriti sterilisanim zatvaračima i opet ih staviti u zagrejanu rernu na 100 stepeni da se ajvar pasterizuje jedno 15 minuta.

Ohlađene tegle preneti u ostavu i čuvati na tamnom mestu.

U međuvremenu sam pravila ajvar po mnogo novih recepata. Kada izvadim pečenu papriku iz zamrzivača, budući da je reč o maloj količini koja se brzo potroši, pravim ga od oka, s tim da stavljam samo so i zejtin. 

Ponekad dodam i paradajz, iz flaše ili pečen, svejedno. Ali to već nije ajvar.

Ipak, najviše cenim onaj ajvar koji je pravila i moja pokojna Sofija: samo oceđena paprika, so i zejtin.