Ljudi koji ne znaju da se druže i da razgovaraju sa drugim ljudima misle da je svaki nečiji razgovor o iskustvima sa drugima ogovaranje. Ako se nađu u društvu u kojem se zapodene razgovor o emocionalnim vampirima, recimo, sa konkretnim primerima nečijih iskustava sa takvim osobama, odmah skaču kao da su lično prozvani: ja ne ogovaram, kada si ti... Miko, Pero, Žiko... čuo da sam ja nekoga ogovarao(la). Iako pritom niko nije pomenuo ni vreme, ni mesto delovanja, a kamoli imena... inkriminisanih osoba sa kojima je neko iz tog društva doživeo nadasve traumatično i smarajuće iskustvo izigravanja pokusnog kunića nekome ko o svom, stvarnom ili izmišljenom problemu zna da priča satima, danima, pa i godinama i to uvek iznova ponavljajući sve one činjenice, tužbalice, žalopojke, dramske pauze, znake uzvika... koje pažljivo izabrana, podrazumeva se iznadprosečno empatična osoba, odavno zna napamet. I iako je, dakle, tema razgovora sam metod emocionalnog vampira u pronalaženju žrtve i njegovog daljeg manipulisanja njegovom empatičnošću u pitanju... jer, ko bi drugi dobrovoljno pristao na to maltretiranje tokom kojeg, ne umete li da se izvučete iz njega ma i po cenu potpunog prekida kontakta sa dotičnim vampirom, može da vam zagorča svaki bogovetni trenutak.
A emocionalni vampir (EV) po pravilu bira sebi najpogodine vreme u kojem će, ako ste mu već jednom dopustili da vas smara, ponovo da vam šeta po ganglijama, nevezano za to da li ste mu rekli da imate goste, da ručate ili večerate, da ste upravo krenuli... bilo kuda ili da upravo plaćate račun na kasi.
Da ne ispadne da su EV tema mog prvog ovogodišnjeg teksta... pisala sam svojevremeno i na pravom mestu o njima, hvala im na iskustvu - ne povratilo se, naučila sam lekcije za čitav život i čak se mogu pohvaliti: i neke drage ljude spasila sličnih iskustava, da vam najpre kažem da nisu.
Ali jeste tema i - ogovaranje.
Odslušala sam maločas jedan intervju dr Branimira Nestorovića, pomalo kontraverznog, dosta prozivanog u poslednje vreme, ali svejedno... vrlo popularnog doktora i umesto da postavim link (zbog dužine, verujem, retko ko će ga odgledati), izvukla sam... prepisala od njega, ako hoćete, četiri najvažnije činjenice kao moju malu novogodišnju čestitku svima onima koji i dalje svraćaju na ovaj blog, iako sve ređe pišem. Usput, hvala vam na vernosti.
Elem, uz kretanje i korišćenje što više svežeg voća i povrća, umesto šećera, zaslađivača i visokoprerađene industrijske hrane, dr Nestorović kao preporuku za zdrav život navodi i čitanje, kao najviši oblik moždane delatnosti i već pomenuto ogovaranje ("Najbolji psihijatar su tri drugarice koje piju kafu zajedno i ogovaraju nekoga, sve svoje traume iscede kroz to".)
Znam, znam, sve ovo ste već toliko puta čuli, isto kao i ja i, verujem, opet vam se desi da... zabušavate. Bar ponekad i bar u nekom segmentu: šetali biste danas, ali je loše vreme, niste dobre volje, nemate društvo, imate važnija posla... pa ostavite za sutra. Ili zaaaa... malo sutra. Ili, ako ste već izgradili naviku da hodate pa ćete krenuti po cenu da ste sami, da kisnete i ispod kišobrana ili da ne obavite neki drugi, dakako važan posao.
Ali zato nemate vremena da čitate? Poslednja knjiga je bila dosadna, do kraja niste ni stigli. Klasici vas smaraju, savremeni pisci vas ne inspirišu... ko neće, znate već, uvek nađe opravdanje.
A poslednji put vas je žena... majka, sestra... skoro pa puškom naterala da pojedete jabuku, daleko više vam prija kada prođe kroz destilat.A i, daleko je slađa čokolada, ma... one mamine vanilice s domaćim pekmezom, e, te su vrh!
Organizam će vam, za sve ovo, debelo zahvaliti.
U to ime, samo dve stvari vam ovog 1. januara 2021. godine želim: da tokom svih 12 meseci budete sreći i nasmejani. Malo li je?
fotografije su odavde
Za Dr. Nestorovica uvek imam strpljenja (a i zelje)da saslusam i procitam do poslednjeg slova. A ogovaranje...pitanje je samo sa kakvom namerom to radimo.
ОдговориИзбришиMoze, kadgod :)
ОдговориИзбриши