Negoslava's: Čime se meri uticaj blogera - novcem ili uticajem na svakodnevicu čoveka i nečiju poziciju u blogerskom svetu

недеља, 22. децембар 2013.

Čime se meri uticaj blogera - novcem ili uticajem na svakodnevicu čoveka i nečiju poziciju u blogerskom svetu

U Srbiji, izgleda, nije popularno biti uticajni bloger - bar ako je suditi po vajkanjima onih kojima i blogerska javnost i mediji spočitavaju da to jesu. Jednom je, braneći se od ove titule, neko ( izvinte me zbog zaboravnosti) objasnio da bi sebe teško mogao smatrati uticajnim blogerom, ako bi se taj uticaj merio brojem ljudi koji bi se odazvali na njegov poziv za učestvovanje u nekoj akciji.Ako se i ne sećam ko je u pitanju, sigurna sam da pripada prvom srpskom blogerskom ešalonu, a da li je član te "zatvorene ekipe trgovaca maglom", u to ne bih baš smela da se zakunem.

Ja sam do sada, po nekim portalima koji su prenosili moje tekstove ( i uredno ih potpisivali, što jes, jes), dostigla tek "zvanje" popularna blogerka. Što me je, posle dužeg uzaludnog čekanja da se neko ogreši i o moju malenkost od 179 cm visine, pa me optuži da sam uticajna, nagnalo da malko sama protalaškam na temu lične blogerske uticajnosti. Koja, ruku na srce, ič nije ni malečka ni za zanemarivanje. Što se da zaključiti iz sledećih priloženih dokaza, za koje molim da mi se upišu u radni staž ili bar prilože starosti u vidu potpisanog opravdanja kada me, jednoga dana, bude priupitala gde mi je bila mladost (pozna, doduše, al sam tek počela da krčmim drugu polovinu cifre zvane sto).

DAKLE, DOKAZE NA SUNCE

Reblogovanjem jednog posta i toplom preporukom njenog bloga mojoj ekipi s Wordpressa, razmahala sam posustala spisateljska krila jedne Vesne iz Zagreba. Čitanost njenog, do tada skoro neprimećenog bloga, kako to ona sama kaže, naglo je porasla, a ona ponovo dobila volju da piše, pa možda uskoro objavi treću knjigu.

Da ne pominjem sve one moje blog drugare, kojima sam otkrila Vesnin blog, pa sada imaju prilike da uživaju u čitanju uvek zanimljivog, aktuelnog i lepog štiva. Doduše, oni mi (još) nisu zahvalili, ali ona jeste. Često i svaki dan.

A TEK PREBRANAC, AJVAR I MOSKVA ŠNITE

Kulinarski odeljak na mom blogu usrećio je mnoge. I još višestruko uticao ne samo na njih, nego i na njihove porodice.A i šire.

Najpre, ljubitelje prebranca. Bukvalno iz čitavog sveta javljaju mi se naši ljudi, posebno muškarci koji baš nisu vični kulinarskim veštinama, zahvaljuju se na detaljnim objašnjenjima i uputstvima i hvale se pohvalama svojih prijatelja, naših ljudi i stranaca, koje su ugostili.

Ima li veće sreće za domaćicu koja nikada nije napravila ajvar, da iz prve skuva pravi delikates, srpski kavijar, koji je iz špajza nestao brže nego što je smešten u njega? Jedna, odavno priznato uticajna blogerka, zahvaljujući mom receptu, ne samo što je prvi put u životu pravila ajvar, nego je pre svoje pete decenije saznala šta je to - esencija!!! Ima li većeg dokaza nečije uticajnosti, nego da priznato uticajnu blogerku nauči čak dve stvari - da pravi najbolji ajvar na svetu i da sazna šta je esencija!?

A tek Moskva šnite- šta da se pravdam, ovde sve lepo piše ( dobro, još ponegde, al da ne preterujem s linkovima sad).

Ostvarila sam ja svoj uticaj, ne da nisam, i preporukom recepta za najlakše umešeni integralni hleb koji se i ne mesi - jedan Mile se čak i na Fejsbuku pohvalio delom svojih ruku i svoje rerne, uz naglasak na činjenici da će ga odsad uvek praviti!! Pa sam "uticala" - receptima za jagnjetinu u mleku, zaplanjsku banicu na Lenin način, zdravu čorbicu od povrća i još nekim ajvarima.

I PONOVLJENO - HRANIMO SE LOŠE JER SMO LENJI

Uz pomoć prof dr Zorana Vujčića, uticala sam na razbijanje mnogih predrasuda o tome da je zdrava ishrana skupa- hranimo se loše jer smo lenji, i tako mnoge lenje mame lišili opravdanja tom skupoćom, kada decu tove gaziranim sokovima i džank hranom sa kioska, umesto da ih hrane voćem, domaćim pecivom i paštetom spremljenom brže nego da se ode po pljeskavicu sumnjivog porekla, na trafiku.

Tom prilikom, odnosno posle objavljivanja ovog intervjua, postigla sam ono što nisam višemesečnom pričom mogla - pomenuta Lena je prestala da pije famozno dva-tri u jednom, jer joj je jedan jako upućeni prof dr potvrdio ono što je jedan diplomirani ekonomista samo zalud prepričavao.
Jučerašnji intervju sa Majom Petrović na dobrom je putu da dostigne cifru od 5000 onih koji su pročitali razgovor sa dr Zoranom, a reči zahvalnosti onih koji su ovim putem otkrili njen blog, govore sami za sebe.

JA OVO UMEM DA RADIM

A pre toga sam se priključila jednoj divnoj Merimi iz Novog Sada u širenju njene ideje o organizovanju mreže kreativnih ljudi Ja ovo umem da radim- posle ovog mog posta, krenula je bukvalno reka prijava, mahom žena, iz čitave Srbije, za razmenu onoga što izrađuju ili nude kao usluge. Jutros me je Snežana obradovala ovim postom, koji pokazuje da akcija, osim onolike zainteresovanosti i tolikih aplauza, može da ima i realizaciju. Samo da se ljudi dogovore, da imaju volje i poverenja jedno u drugo.

-Ja to o tebi i mislim. Niko nije toliko nesebično širio i promovisao misao nas malih blogera kao ti. Nesebično. E, sad ako se to meri u novcu, a linkovanje naših blogova nije "platežno" onda ti nisi uticajna, ali ako se uticaj meri onim što si ti uradila za nas i koliko si nam promenila živote, blogerski život i neki status u ovom svetu onda si ti za mene najuticajniji bloger(ili blogerka). - ovo je mi je napisala Merima, maločas, kada sam je zamolila da baci pogled na ovaj post, želeći da proverim neke svoje sumnje u to da bi on mogao da bude pogrešno shvaćen. Mi, mali blogeri, odlično se razumemo, a Merimi zahvaljujem i na naslovu.

RUČNI RAD I MEĐULJUDSKI ODNOSI

Ajd da zanemarimo pletilje, dakle one koje znaju da pletu i heklaju, ali je dovoljno da je samo par onih koje su prvi put uzele igle u ruke i isplele kape i-li šalove, pa da priča o uticajnosti dobije svoju punu težinu. I potvrdu.

Mada je ceo ovaj tekst u šaljivom tonu, shvatili ste već, postoji jedna stavka uticajnosti na koju sam istinski ponosna. U pitanju su tekstovi psihološkog karaktera, (iako psihologiju poznajem tek kao čitalac knjiga iz popularne psihologije i iz vlastitog životnog iskustva), koji su mnogima od onih koji su ih pročitali pomogli da lakše shvate - mobing i bolesnu prirodu mobera, ali i da čuju i moje iskustvo s ovom pojavom koja nanosi štete ne samo pojedincima, nego idruštvu u celini. Ili, i o asertivnosti i kako je steći...

Nedavno mi je u inbox stigla poruka od Fejsbuk prijateljice iz Hrvatske
"Zahvaljujem vam se na tekstu sa naslovom: Ako ste sa nekim zajedno plakali zbog njegove tuge,..... Procitala sam ga nekoliko puta i stvarno mi je puno pomogao. Upravo sam "izisla" iz jedne takve veze i ubila sam sebe razmisljajuci kako, zasto i cemu. Vas tekst mi je otvorio oci. hvala jos jednom. Uzivam citati i ostale tekstove. Lijepo je receno u jednom od komentara, pomogao mi je da shvatim da je to sigurno bila misija koja je morala trajati koliko je trajala. Zadatak je izvrsen, ona je sretna, a ja slobodna od sve negativne energije.Lako je prihvatiti stvari kada se razumiju. Sretna sam sto sam ovo procitla. Bas sam danas jednoj drugoj prijateljici pricala o tekstu i rekla da ovo spada u visoku psihologiju. osobno ne bi nikada dosla do ovoga. A toliko sam sretna sto je doslo u pravo vrijeme. Hvala jos jednom."

i tako, neka je samo jedan tekst na temu iz života pomogao bar jednoj osobi da prestane da se sekira i preispituje sebe, zbog tuđih postupaka koje ne prepoznaje- malo li je

A TEK OVO

E sada, dolazim do one stavke, imejl poruke od Ane, koja me je najviše ganula

Draga Negoslava,

Htedoh da ti napišem misao koja mi se vrzma po glavi već par dana, a da bih je opisala, moram navesti malu digresiju.

Naime, prošle nedelje sam neočekivano upala u konfliktnu situaciju sa osobom sa kojom profesionalno sarađujem. Bila sam jako ljuta zbog njenog ponašanja, i mozgala sam kako da joj odgovorim i šta da joj kažem. U par navrata sam se nosila mišlju da napišem obiman post na blogu, u kom bih temeljno iznela svoj problem, i upozorila ljude na dotičnu.

U sred te moje muke i dileme, ono što me ponajviše iznenadilo je što sam sve vreme mislila - šta bi Negoslava uradila ili napisala na ovu temu?

Ne pamtim kada je neka osoba u tolikoj meri ostavila utisak na mene, kao što si ti imala priliku kroz ovo naše virtuelno druženje. Volela bih da se uživo sretnemo, pogotovo jer tvoja beogradska adresa nije daleko od moje - ja sam u Jerkoviću, i red bi bio da popijemo kafu.

Do te kafe, puno te pozdravljam.

I šta sad ja više da pričam?

Puno mi srce.

I to je onaj uticaj koji istinski raduje. Povratna informacija koja me najcelovitije uverava da moje blogovanje ima smisla. Čak mnogo više nego što sam, počinjući, mogla i da sanjam.

fotografije je odavde

Zoran Pisković дели ово преко Google+

пре 1 године - Дели се јавно

Одговори

недеља, 22. децембар 2013.

Čime se meri uticaj blogera - novcem ili uticajem na svakodnevicu čoveka i nečiju poziciju u blogerskom svetu

19 коментара: