KADA BIH ZNALA KOME DA OVO POKAZEM...

      " Od našeg večerašnjeg razgovora, na keju, razmišljam o samo jednoj stvari . Možeš ovo staviti na blog, možda nekom može koristiti...Izgleda da sam ja svoj život i posvetila tome da nekom bude za nauk...al' kako ne treba...

     Elem...nije moja ,love story, sa fb tako lagana i bezazlena....Iskrena da budem, mislim da sam našla svoju drugu polovinu.. .Skoro sam sigurna da je to ljubav mog života...al' jbg...previše rana svakojakih priroda imam, nijedna još nije zacelila...

     Znaš , nikad u životu nisam bila kukavica. Cak mislim da sam vrlo hrabra, što svojim životnim putem i dokazujem . Nemam problem da se uhvatim u koštac sa bilo kojom životnom nemani. Sem jedne...nje se plašim...ljubav...

     Nek u ovoj mojoj priči...on bude "plavo", a ja "crveno" ...

     Nisam balavica...nemalo knjiga sam pročitala... Veruj, da slične storije nisam našla. Ovo plavo i crveno su zastrašujuće  kompatibilni...iako se nismo videli skoro dve i po decenije (samo smo se i znali iz viđenja,jer sam sam bila ubražena glupača), čak se i fizički osećamo...

     Kao da smo dve polovine jednog celog...

     No , verovatno se plašim ponovnog povređivanja i ponovne boli, pa tako bežim od nečeg najlepšeg što mi se ikada u životu desilo .Da, bežim... Valjda mi je lakše da patim za nečim mogućim, nego da žalim za nečim nemogućim...

hm...kako stvari dolaze i ta glupa ljubav, baš onda kada ti ne treba..kada želiš da smiriš svoj život, kada želiš da podvučeš ...crtu...

     Možda sam nezahvalna... Mnogi pate jer nemaju ljubavi... A ja bežim od nje...baš, bežim...i sad patim....to ti nisam rekla...zaista , patim...al' mi se čini bolje sad nego kasnije...jer ni ovako nije malo..ah, uopšte nije lako...

     Ne bih podnela da me neko opet povredi...

     Istini za volju...nije meni nikad ljubavi nedostajalo... Možda mi se način pružanja te ljubavi nije dopao, zacelo mi nije prijao... Prvi put, je sve kako treba....I? Ja bežim.....čak lažem...hej, lažem...i to je prvi put... Zašto se čovek plaši nečeg tako lepog kao što je ljubav...zašto, ljudska prokletinja odmah misli na bolan kraj, kao da ga mora biti.. .ne znam...

     Eto....nađem svoju drugu polovinu... i...pobegnem...i to kukavički u laži...  kKžem ...da mi oprosti i da ne mogu...  Jesam li idiot?

     Ja sam budala... 

     Moje "plavo" je zaista moje... 

     Njegovo "crveno" je zaista njegovo...

     Plašim se ljubavi...

     Mislila sam da će proći...

     I on je mislio...

     I umesto da je sve jenjavalo, sve je raslo.... i poraslo do razmera...verovatno epskih...p

     Ptam se , hoće li mene išta obično zadesiti?... Kakav ja usud nosim...

     Kako god...piši u svom blogu o jednoj crvenoj boji, koja beži od ljubavi i to u laži koju je rekla, iako joj srce krvari plavom bojom...jbg...

     Uh..rekoh li...

     Rekoh..

     Ako ti neke veze, veznici i vezivno tkivo u priči za blog trebaju...tu sam...nek poslužim za nauk....samo bez imena ... LJUBIM TE.... 

     Crveno je ludo za plavom....al' beži...strah od ljubavi je veći nego ljubav...

      Ili nije...

     Ma....ne želim više nikad biti povređena ..to je to...

     Ljubav je za mene luksuz , koji sebi NE MOGU priuštiti... "