MOLBA

    Ili -  o virtuelnom prikazu moje duše, na skoro svim kontinentima


Ne zamerite taze blogeru na radoznalosti... nekako mi je normalno da moje postove citaju ljudi iz nekih blizih zemalja i iz onih u kojima je puno nasih. Ali, kad imate citaoca iz Malezije ii Juzne Koreje, recimo, nekako vam dodje neuobicajeno i pitate se.. ko li je taj nas, tamo daleko, gde nema mnogo nasih. I tako... bas bih volela da saznam o kome je rec... ako me razumete. Kao sto bih volela, naravno, da razmenim koju rec i sa svima ostalima koji me udostoje svoje paznje i svrate i na moj blog...
     Zahvaljujem

     Vraćam se, posle skoro mesec dana, opet na ovaj post- u komentarima koje sam ispod samog teksta pisala, pominjala sam nove čitaoce mog bloga, iz novih zemalja - posle Srbije, Rusije, Nemačke i Amerike, odakle ih je najviše, slede BIH i CrNA Gora, Sirija, Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Bugarska, Letonija, Australija  i Švajcarska. Poslednjih dana upisane su Velika Britanija i Holandija,  Španija i Francuska...poneka poseta iz neke zemlje odakle do sada niko nije posetim moj blog mi promakne.... dopuna, evo i Austrije...pa Grčke...pa  Švedske...Kanade...Turske..... prvi put Italija... Danska...pa opet, posle dužeg vremena, Južna Koreja...Slovačka...danas Norveška, a znam i ko je, moj kolega Saša Dimitrijević... i noćas, konačno, i neko iz Afrike...Alžir na mom spisku... danas Luksemburg....e, što volim da širim ovaj spisak....Slovačku već imam na spisku, a taman sam htela da je ubeležim...Ujedinjeni Arapski Emirati...Novi Zeland...danas Irska... Rumunija, sad mi od susednih zemalja fali samo prisutnost u Madjarskoj...Portugal...Venecuela..., pa da utvrdimo Afriku - Tunis...Ukrajina...Belgija...da nisam ušla ovog trena, a danas je 8. 10. 2012. i još deset minuta pa će 11 sati, previdela bih Indiju....a baš mi je zadovoljstvo da lovim egzotične zemlje u kojima sada neko sedi za kompom i čita baš moj blog...Češka... Poljska, Holandija iiii...Meksiko,Finska,oooo, Čile...Indija...ko li je sada na Tajlandu...Izrael, Zambija, Pakistan , Egipat, pa Braziiiiiil, Portugal, Madjarska,vau, Južnoafrička Republika,Kazahstaaaaaan, Kina,  hej, a na onom drugom blogu, Negoslavlje, čak i Severna Marijanska ostrva....Japan...Vijetnam... Liban, Makao, Peru,
    U svakom slučaju, jako mi je drago što mnoge ljude, znane i neznane, zanima ovo što pišem i što se vraćaju da čitaju i nove tekstove. Jedva su me neki dragi ljudi ubedili da otvorim blog, na čemu sam im beskrajno zahvalna, ali me sada niko neće naterati da udustanem od njega. Pa ako neki dan i preteram sa postovima, ne zamerite ... to ja samo pokušavam da na ovom, kako neko negde reče, virtuelnom prikazu svoje duše, ostavim zapise o nekim ljudima i dogadjajima za koje se nadam da zaslužuju pažnju i širu i veću od njihovog sokaka ili sela, ulice, naselja i grada... Pa bila to moja Sanja iz Sirije ili njen zemljak Ali, moja baba Ljubica, Grk koji se doselio u neko daleko i neznano Zaplanje ili neko od onih dragih i divnih ljudi, na ovom ili na onom svetu, koji zaslužuju da o njima posle njih ostane još neko slovo, osim onih u knjigama rodjenih, svedočanstvima iz škole, radnih knjižica, venčanicama i umrlicama.


    Nastavak treći - nedostaje mi komunikacija sa ljudima koji , slučajno ili namerno, navrate na moj blog. Ne mislim na one ljude sa kojima sam u kontaktu i koji mi na fb ili u privatnim porukama kažu nekada svoj stav, misljenje, utisak...Ovde, pre svega, mislim na one anonimne, svejedno da li daleke ili bliske, čitaoce mog bloga o kojima, na žalost, nikada neću saznati ništa. Pa čak ni to šta mi zameraju, kakve su im primedbe i koliko se slažu ili ne sa mojim stavovima. Ili ja ne umem dovoljno jasno da kažem da bih volela dvosmernu komunikaciju, ili oni to shvataju, ali je ne žele. No, u svakom slučaju, hvala svima na izdvojenom vremenu za posetu ovom blogu - da nije toga, ja ne bih ni imala motivaciju za stalno pisanje.
     Šta mislite o tome, zašto se čitaoci mojih tekstova ustežu da razmene koju reč sa mnom, i pored toga što ih p(r)ozivam ?

Nastavak, jedan u nizu - obradovali su me , svojim posetama, neko iz Holandije i neko iz Meksika - drago mi je kad vidim nove zemlje na mom spisku poseta, a još više kada se posete iz tih zemalja ponavljaju ... više mi nije tako važna ona brojka koja konstatuje broj  čitanja mojh postova, od kako sam prešla , za mene magičnu cifru od 10.000 - sada jurim 18.833, ne toliko zbog svojih rekorda, koliko zbog jedne Ivane kojoj sam obećala kermes u to ime.
     U medjuvremenu sam, da na ovom ne bih bila prenapadna, otborila još jedan blog, http://negoslava.wordpress.com/ , pa, ako nekome nije dosadio i ovaj jedan, ima dobrodošlicu i na njemu.


                                                         ***


RUSIJA


   Požalila sam se prekjuče na fejsbuku da  se naglo smanjio broj poseta  mog bloga iz Rusije, koja je inače druga na spisku poseta, posle naše zemlje. Sa zadovoljstvom sam, noćas, obavestila moje prijatelje, o tome da se Rusija vratila na moj blog. I da mi je sada lakše .
     Nekoliko danas sam bila baš obiljno zabrinuta , ali najiskrenije, jer mi nikako nije išlo u glavu to - kako odjednom da nestanu svi, uslovno da kažem, Rusi, jer je sigurno reč o našim ljudima koji tamo žive. Da  svako od njih i  po dva puta čita isti tekst, opet ih je mnogo, računala sam, pa traženje uzroka ovoj pojavi i nije neka besmislena stvar.

    Nije meni, naravno, jedino do toga što će na mapi koja prati statistiku poseta mom blogu nestati jedna ogrooooomna površina planete, mada svakako ni to nije nevažno. Većinu nas za sam pojam Rusija veže neko jako lepo osećanje , makar simpatije, ako ne i nešto više . Ako tome  dodam  činjenicu da sam se izgradjivala uz ruske klasike, da dan-danas recitujem Tatjanino pismo Onjeginu i na srpskom i na ruskom jeziku i da, čini mi se, i pored svih nagovaranja svoje podsticajne okoline, izgovor  tome što se ne usudjujem da napišem knjigu nalazim  u - šta ja imam da kažem posle Dostojevskog, Tolstoja, Puškina ... - svakome će postati razumljivo moje pitanje s početka.

        Ne mogu ja da zabeležim bas svakog čitaoca iz svake zemlje koji pročita neki moj tekst na blogu. Da nisam zavirila u statistiku baš tog trenutka, verovatno nikada ne bih ni znala da je neko ko živi u Južnoj Koreji,  Maleziji ili Litvaniji ušao jednom na moj blog, kao što, verujem, za neke retke  posete iz nekih zemaalja nikada neću ni saznati.
     Ali, Rusija je nešto drugo. I, ako bi stvarno nestala sa mape statistike mog   bloga, jako bi mi bilo žao.