Šta volim ovog proleća... a i inače



Heklana miljea moje majke od kojih svaki dan šijem nešto drugo. U stvari... jer mi žao... pa ih ponovo sklopim.

Tomi majonez u tubi koja se gotovo ispraznila. "Original, švajcarski". (J, dok mi je pružala paket s poklonima.)

Miris uljanih boja dok istiskujem odabrane na paletu, u želji da budem slikar. Biranje platna u Hijeroglifu, dok na njemu zamišljam sliku. Koju bih želela da naslikam. I onu koju ću zaista naslikati.

Fotografije mojih slikarija na zidu kod ljudi kojima sam se usudila da ih poklonim.

Parfem koji sam dobila od Anđe zaaaa... 50 i neki rođendan i parfem koji mi je stigao tradicionalno, sa kumom iz Australije.

Dve male stalaže za kuhinju iz bečke Ikee. Donela Lena.

Fotografiju sa Anđom i njenom Ivanom. Sa Lelom i njenom knjigom.


Besprekorno čist lift u mojoj zgradi. Miris novog u njoj,  pet godina staroj.


"Dođi na čaj", Dragane i Milene, kad odem u Beograd.

"Budi na kapiji u pet pa idemo jedan krug", Negičino, kada je lepo vreme. U Nišu.

Novu pesmu Violetinu.

Neke divne ljude iz kompjutera. Koji su ili će postati stvarni. Ili neće, svejedno.

Iščekivanje rupe u kalendaru Svetlane iz Španije, kada već nisam izabrala sama... dok sam mogla da biram.

Lokne jednog dečaka.

Poljubac u usta jedne devojčice... kad stavim karmin. I u obraz, kad imam samo sjaj.

Kad u marketu odolim čokoladi. I kolačima, kad prođem pored poslastičare.

Da se kladimo u čokoladu.


Mnogo dobrih ljudi  na blogovima. I još mnogo više njihovih dobrih priča.

Knjige koje sam dobila za rođendan. Sve veći odeljak u mojoj biblioteci s knjigama ljudi koje poznajem.

Beogradska pozorišta. Od naskupljeg do najjeftinijeg. Sem Zvezdara teatra. Jer nikad nema karata.

Što sam konačno izustila: "Komšija, nije red da nam sečeš jasmin koji nije u tvom dvorištu pa da ti smeta". Što sam bacila mnoge nepotrebne sitnice. Što sam poklonila sve ono, kupljeno... za kad smršam. Što sam smislila poklone za predstojeće rođendane.

Što imam nezamenljive prijatelje. Što sam drag prijatelj. Što umem, hoću i mogu da pomognem. Što uvek imam ko hoće da mi pomogne.

Kafe sa nekim ljudima koje sam davno izgubila iz vida. Hvala Fejsbuku.

Dogovore za putovanja i gostovanja.

Pisanje. Slikanje. Pletenje. Šivenje. Kuvanje. Sladoled i čokoladu. Šetnju. Kafu u parkiću. Ili čaj. Možda sladoled...

Daljine. Beskraj. Zaplanje. Pogled na Suvu planinu kad krenem u rodno selo. Pogled iz vikendice na njene boje kada je prekriju oblaci. I sve ostale boje. Najviše one na pučini, kada se stope nebo i more. Svitanje uz cvrkut ptica. Ili makar uz prve petlove.

Dunav. Krstarenje. Savu i Adu. Bistru Nišavu.

Prve preslatke dinje i omiljene kajsije.  Kajsiju koju je zasadio otac. Ružu koja me podseća na babu. Trešnju koju mi je poklonio kolega. Smokvu, izmrzlu preko zime.

Smeh. Iz srca, iz duše i iz očiju. Namejane ljude. Dobre duše. Plemenite. Širokogrude. Nesebične. Poštene. Bezuslovnu veru u Čoveka i odsustvo svakog zla u njemu.









Follow by Email