Šta blogeri očekuju od blogera, a šta od čitalaca (2)

U prethodnom tekstu na temu očekivanja blogera ("molim vas da me zapratite, ja sam ovde nova") osvrnula sam se na greške koje, u želji za osvajanjem privlačenjem čitalačke publike mogu da učine ambiciozni, neiskusni i nedovoljno...ajd da kažem, korektni, mada za to postoji i teža reč, blogeri.
Ostavljanje citirane poruke ispod tuđeg bloga može značiti samo to da je reč o lovcu na pratioce i ništa više, odnosno ništa više pozitivno.

To ništa pozitivno, znači da:

- niko nije dužan, a najmanje XX bloger, da prati bilo koga samo zato sto je ovaj to pristojno ili manje pristojno zamolio



Pažnja, posećenost bloga i čitanost od svakoga, pa i od samih blogera, može se steći isključivo kvalitetnim sadržajem koji na svom blogu objavljujete.


Ako će vam nešto doneti "pojavljivanje" na nečijem blogu, to je pisanje kvalitetnih komentara. Ali ne kao ulagivanje, već smisleno pisanje čiji kvalitet zaintrigira i vlasnika bloga i one koji taj blog čitaju, pa požele da vide šta na svom blogu objavljujete. 
(I danas se smejem sebi kada se setim: na početku svog blogovanja čitala sam, naravno, tuđe blogove do nesvesti i isto tako ih komentarisala, misleći da to tako treba jer je u to vreme bilo daleko više komentara - činilo mi se da svaki čitalac ostavi svoje mišljenje na blogu koju poseti, pa kud Turci, tu i mali Mujo. Ko zna šta su ti ljudi pomišljali, pogotovo kada je reč o onima koji jako dobro pišu pa bih zaredila s teksta na tekst...).

Ono što mlad, novi, neupućen bloger (kakva sam bila i sama kada sam pokrenula blog - dobro, jedino nisam bila mlada) može očekivati od starijih, po stažu, jeste da mu objasne neku caku tehničke prirode ili da mu daju link do teksta koji daje tražene odgovore. I to samo od nekih, jer mnogi to ne žele, mnogi nemaju više živaca da ih svako cima za rukav, mnogi nemaju vremena, a ni volje za to.

Opet se vraćam na svoje iskustvo: imala sam sreće da naiđem na sjajne i izuzetno predusretljive ljude, zbog čega i dalje tvrdim da je net najpredusretljivija zajednica na svetu. Ne samo da su mi odgovarali na pitanja i potpitanja, nego su mi i nepitani, mnogi otkrivali neke sitne cake i tajne koje doprinose da lepše plasirate tekst i da ga skockate pre objavljivanja.

Pa sam u tom smislu i ja nastavila: nekima na radost i od koristi, ogromnoj većini, a nekima (doduše o retkim pojedincima je reč) kao da sam time brkala prst u oko.Moje skromno poznavanje tehničke strane uređivanja blogova, onima koji su bili na početku izgledalo je kao super-sjajno-bajno, a onda bi nastavljali da čeprkaju i da se edukuju i mnogi bi vrlo brzo postajali i moji "učitelji".

Najvažnija lekcija koju sam tokom ovog dela "blogovanja" naučila jeste: nikada ne delite savete ako vas niko ništa ne pita. 
Naučila sam, da, ali ponekad i dalje  prekršim to pravilo (kao recimo večeras) pa ipak nekome  (ali sada tek posle pitanja postavljenog samoj sebi - da li ta osoba zaslužuje to) dam neku sugestiju koja mu može biti od koristi.

Zašto?
Zato što ima ljudi, većina ih je, koji vrlo rado prihvataju savet, primedbu, sugestiju. Nema veze jesu li zahvalni ili ne, ionako naviknite na to da zahvalnost i ne očekujete - najveća zahvalnost je da i oni budu od koristi nekom mladom blogeru onda kada su i oni već "stari" bloger.
Ali zato postoji jedna, minorna doduše, manjina sujetnih, najčešće nekvalitetnih autora, koji će vam svaki dobronamerni savet i primedbu toliko zapamtiti da neće propustiti da vas pomenu gde god se priča o lošim stranama blogovanja. Verujte, doživela sam: zamereno mi je čak i to što sam jednom savetovala da ugradi dugmenca za šerovanja, mada ih je nemnogo posle tog saveta ugradio!! 
Da ne pričam o onima koji jedva sriču slova, a pravopis i gramatika su im jednako tanki kao i sam stil pisanja. Od takvih, bežite ko djavo od krsta.

Doduše, ima i drugačijih primera. Pre nekoliko dana jedan taze bloger dobio je opravdanu, ali tako drsko sročenu kritiku starijeg blogera, da se potom izvinjavao zbog grešaka u pravopisu u svakoj grupi u kojoj je objavljivao svoje tekstove. A onda ga je, posle nas koji smo pokušali da ga utešimo, ali uz naglašavanje značaja poštovanja pravopisa, dodatno zbunio bloger sa iskustvom koji pravopis i gramatiku ne šljivi ni dva odsto, poručujući mu da to nije važno i da je najvažnije da piše onako kako govori. Doduše, ne znam kako neko izgovara "ne znam", ali znam da je nepravilno pisati "neznam" i oko toga valjda ne sme biti nikakvih pogađanja.

Isto kao što je nerealno da očekuju bilo šta od starijih blogera, pa kako se kome zalomi i ko na koga natrči - tako će i dobiti ili ne dobiti pomoć ili savet,  ništa ne treba očekivati ni od čitalaca. Nisu čitaoci tu da bismo ih smarali traženjem da nam čine ovo ili ono, da šeruju naše tekstove, da nas reklamiraju, da komentarišu... Najmanje je realno to očekivati od prijatelja i rodbine (znam za neke kojima se blog zbog toga smučio).

Čitaoci pa i pratioci bloga, šerovanje teksta i ostavljanje komentara ispod njega, stiče se, opet  isključivo objavljivanjem kvalitetnih sadržaja na blogu.

Zašto?
Prijatelj ili rođak će doći ili ne doći, kada ga zamolite da pročita ono što pišete. Lajkovaće jednom, dvaput... Pa će mu dosaditi, možda čak i u slučaju ako pišete vrhunski, jer jednostavno ne voli blogovanje, smatra to za gubljenje vremena, zanimaju ga neke druge teme...
Onaj ko je vas pronašao, a ne vi njega, pa pročitao nešto što je njega zaintrigiralo, pa pročitao još nešto, pa došao sutradan da opet čita, pa stekao naviku da čita baš to što vi pišete... taj je "vaš" čitalac. I dolaziće sve dok ima vremena, a vi imate kvalitetne tekstove na blogu.
Prosta jednačina!

Za neverovati, takav čitalac će poželeti i da vam uplati ponekad neku sumu novca, za to zadovoljstvo koje mu pružate dok čita ono što pišete.Pomenula sam to već jednom, kada mi se prvi put to desilo, bolovala sam nedelju dana od tuge što je neko tamo daleko pomislio da ja, sačuvaj Bože, nemam, pa mi eto šalje pare. Onda su mi objasnili da je na zapadu običaj da se blogeru čije tekstove volite pošalje novac (doduše, neka simbolična suma od pet, deset evra, a ne ovoliko koliko meni, ali opet... možda to tamo čine svaki mesec pa na kraju dođe isto).

A vremenom se blogeri međusobno sprijateljuju. Kao i blogeri i čitaoci. Pa i čitaoci između sebe, zahvaljujući prijateljstvu s nekim blogerima. I onda postaju neka vrsta komune - spajaju ih neka interesovanja, stavovi prema životu, književnosti, muzici, sportu... mnogi se sastaju, druže, razmenjuju čestitke za praznike, posećuju se, dele i mnogo više od onih slova koje je neki bloger jednom odlučio da ostavi na nekoj blog platformi.

Neki zauvek ostanu solo igrači. Za neke niko ne zna ni ko su, ili to znaju samo odabrani - čuvaju, kriju svoj identitet, iz nekog manjeg ili većeg razloga. Recimo, jedna divna blogerka to mora da čini jer firma u kojoj radi ne gleda blagonaklono na angažovanje svojih uposlenika na netu. Pa tako, između napornog posla na kojem "ratuje" s majstorima kako bi napravili rotore po specijalnim zahtevima kupca i izlaska sa momkom sa kojim planira zajedničku budućnost, da sebi oduška posvećujući se pisanju kao takođe velikoj ljubavi. I tako usamljena, solo igrač na ogromnoj blog sceni, pomenuh je nedavno, isključivo kvalitetom svog pisanja nezamislivo brzo je stekla ogromnu čitalačku publiku. Najpre, same blogere. Iako ni od koga nije tražila ništa.

Uz sve moguće podele koje postoje i u blog, kao i u ostalom svetu, postoji i ova podela:
- blogeri koji pišu iz ljubavi prema pisanju, iz potrebe i želje da saopšte svoju reč, misao, ideju
- blogeri koji su čuli da postoji tamo neki blog i da se tu može brzo i lako zaraditi neka para...a ako ne para, neki besplatan ručak, neka džabe kafa, neki gratis uzorak kozmetike, neka popularnost, slava... neki sponzor za davno početu ili tek početu knjigu...

Oni iz prve grupe, bar neki, mogu ukoliko žele i ako se potrude, uspeti da zahvaljujući blogovanju zarade manje ili više, steknu sponzora za putovanje ili objavljivanje knjige, možda i dobiju posao i ko zna šta sve ne. Ali, retko ko iz druge grupe  - blogeri na brzinu, može ostvariti bilo šta, počevši od čitalaca pa sve do materijalnih benefita. Baš kao i oni novi, molimvasdamezapratite blogeri.
  

Follow by Email