Nemam vremena?

Nemam vremena- da krenem, da idem, da stignem, da odem, da dođem, da stanem, da opet pođem,  da mislim, da se vratim... da sednem, da čekam, da spavam, da sanjam...

Nemam vremena da idem i radim i mislim sporo i natenane, nogu pred nogu, pokret pred pokret, misao pred novu misao.

Nemam vremena... za frizera, kozmetičara, za kontrolu kod lekara, za banju, za izlet, za šetnju bar do obližnje reke.

Nemam vremena za susret sa dragim ljudima, za dugo ispijanje pića bez gledanja na displej mobilnog telefona, za dugačka planiranja još dužih putovanjaa, za dogovore na duge staze.





Nemam vremena da dovršim novu knjigu, da odgledam omiljeni film, za prolećno detaljno sređivanje kuće, za bacanje starih čarapa i za menjanje ofucanih peškira.

Nemam vremena za kuvanje pravog nedeljnog ručka, za mešenje kiflica koje narastaju dva puta po sat ili dva, za razvlačenje kora za pitu, za mešenje doboš torte i korica za domaće rozen kocke.

Nemam vremena da dopletem započeti šal, da sašijem skrojenu suknju, da uramim nove slike, da uštirkam stari stolnjak.

Nemam vremena da posetim staru prijateljicu, da pošaljem paket, da nekoga obradujem čokoladom ili cvećem.

Nemam vremena da spakujem zimsku garderobu i properem letnju, da priberem sitnice razasute po čitavoj kući, da pobacam pola onoga "zatrebaće" iz zamrzivača, da otopim zamrzivač i spremim novu turu rezevne hrane za "zlu ne trebalo".

Nemam vremena da pogledam, da vidim, da izaberem, da kupim, da promenim.

Nemam vremena da legnem bez ikakvih misli i da tako ležim bar deset minuta.

Da lenčarim. Da odlažem. Da gnjavim.



Postoje leptiri koji žive samo jedan dan. Jedan jedini dan u ovom milenijskom svemiru. I za to vreme urade sve zarad  čega su i došli na ovaj šareni svet.


ilustracije su s Fejsbuka


Follow by Email