I kad pukne u lukovinju, jaje je zdravo jaje


Da se razumemo: ja kao domaćica umem da ni od čega napravim nešto, naučila sam kako da moja pita s malo jaja, malo zejtina, malo sira i malo jogurta (polumasnog) bude i više nego ukusna, umem i da od onih "embargo" recepata čiji je zajednički imenitelj reč "splačine" priredim nešto nepcima ugodno, jedne godine pola neta je pravilo ajvar po "Negoslavinom receptu", a evo baš danas i juče, pobiše se ko će pre da stigne na red za najbolji, moj naravno, recept za prebranac što ga nema uSvet... pa i šire...

ali

...ponekad se oslonim na neke savete koje tako ubedljivo dele neki drugi, ko velim, obavešteniji od mene...

pa se zatrrrrrčim


... pa se pokajem, šta drugo...

Pretprošle godine, tako, kupim ti ja ona najkrupnija jaja, od najvećih najveća, da ih bojim za Uskrs, mimo svojih navika u kupovne boje od svake sorte (nisam ljubičastu, mnogo seljačka bila,  časna reč, i nisam ni onu zelenu što je kao trava kad počne da vene nego onu što je kao trava kad se zazeleni i činimise da nisam  ni od one žute što dođe kao oker i one nandžaraste nedefinisanog intenziteta) i to od svake po komada... više, znam za jadac, nema ono, jedna kesica za deset jaja, kod mene ni deset kesica jedno neće da oboje kako treba, jaje, mislim, pa se posle treba ispomažem u komšiluk ako im je, tojest, ostalo, pa bi bacili al' im se ne baca i onda da se naprave dobri što sam im lane zajmila kilo šećera pa rekli da će da vrate al od toga nema ništa, piši propalo, ko i onaj prašak za pecivo, dva komada, što su uzeli onomad al nisu ni obećali da će da vrate... i za svaku rezervu kupim još i ono obucijaje, što ako neko nedajbože pukne da bacam kad ga lepo mogu umotam u obucijaje pa da se i nevidi da je puknuto, falično tojest, a najkrupnija jaja su uvek i naj skuplja pa što džabe da se trošim, je li, u ovu krizu koja se ne zna kolko još ima da traje...

pa zar nije tako

... i kuvam ja tako jaja, ona naj krupnija koja nemogu da stanu devet komada u onu staru šerpu koja samo za farbanje jaja i služi i stoji u podrumu na naj donjoj pregradi, nego su stala sedam komada da se nebi razbila i... samo dva ostanu cela... dovatim ti ja ono obucijaje kad oćeš šipak jaje pogolemo od obucijaje i nemože se obuče...


                                            ovde sam maznula fotku

kudću, štoću

...nasvusreću imala sam u frižider neka pomanja, povadim, utoplim kolko da mi i ona nepuknu pre roka, skuvam, od sva devet samo dva puknu, nji obučem odma, rastvorim u jednu čašku crvenu farbu, svi pet komada ne žalim kolko košta nek košta ono jedno jaje ima d'obojim da se sija, pa kad ga umažem sa zejtin, nema da žalim ni zejtin, jednom u godinu je Uskrs, ima se cakli i po noći i to kad ga mesec ič nema i one druge pet žute rastvorim i oćeš šipak, crveno ispalo roze al nije baš ni roze nego onako, ko kad si roze boju razredio sa belo, a žuto nije žuto nego ispade oker kakvu nisam tela ni pod razno ni da kupim kad sam birala boje, ubileme boje što ne sedim kod kuće i ne gledam kako pametan svet farba jaja sa travke, čajevi, crveni kupus i koprivu nego ću se pravim dasam neka pa ću žuta jaja i zelena, ubilamedameneubiju...


                             odavde su

...e zato sam prošle godine kupila naj manja jaja, i ako se lome nek se lome, bar su skoro pa su džabe a mi u Nišu smo blizu do Pirot pa da štedimo ko nji prešlo izgledami i na nas... i stvarno, jaja nisu pukla, jedno jedino nisam upropastila s kuvanje... al nelezi vraže, sad ću ja, pametna, duznem lupke od jabuke i od kivi za zeleno, tako pisalo u novine, dabogda sva jaja da mu popucaju na onoga što je lagao, boja na jaja ni da mrdne... pa se ja dosetim, drž kafu, ostala neka nes od pre dve godine u kutiju što sam odnela u garažu kad sam čula da nes ič nije zdrava i da je mnogo štetna kafa, turim ona jaja, sva se ofarbaše, a sledeću turu turim u cveklu, ostala mi onomad kad nam se odjela pa ja stavim dve cvekle u zamrzivač, neka ima da ofarbam u ljubičasto da ne kupujem onaj kupus u boji dase trošim za džabe u ovu nestašicu, kad oćeš vraga, ni da pusti... cvekla pobele, al voda ne da pomodri, kamoli pa moja žalosna jaja, pa i nji turim u onu kafu, al kafa izvetrela i ne ofarbami ona jaja srećom ostala obucijaje od pretprošle godine kad sam kupila poveća jaja i ja onda ova malečka iz kafu prebacim u obucijaje i dokupim ti posle još ta positna jaja, kad moji na Uskrs da me ubiju, što si ovolko sitna jaja kupovala, sramota, šta da damo ljudima gle količna su malecka bruka i sramota ko da smo najgori...

i sad

...imam  ona deset isto malečka jaja što ih delili u DIS onomad ako kupiš preko 5.000 ja kad mi ih dadoše samo što ne reko, uuuu, al ste se pa prekršili... i prvo sam nji ofarbala u neku plavu boju al ona ispala zelena kad sam tela da pojačam intenzitet i da ne ispadne dasam tela d'uštedim jer mi ipak  nismo iz Pirot ako smo blizu pa sam stavila kesicu farbe po receptu i onda ti ja uznem žicu za ribanje sudova pa struži, struži, pa stavim ta jaja DIS-ova u onu kafu, nes ostalami od prošle godine kad sam dobila lepu braon boju od njih pa trči u Interex što sad nije Interex, aman ljudi, šta li je, ono jaja 7 dinara i 99, bog i ubijo što ne staviše i oni 0,01 pa da budu osam, kolko košta nek košta, pa sam zbrala sve lukovinje po kući i oko kuće, tojest po šupama i garažama i evo bojim si jaja kako se u moje selo od veka farbaju  pa da budu onako čista, prirodna i zdrava pa i kad je napuknuto jaje je jaje i šta sad ima tu da se priča...

Follow by Email