4 osnovna saveta za one koji žele da pokrenu blog



Odmah prelazim na stvar, upravo u nameri da onima koji se dileme, dvoume i misle- šta ću, kako ću, kad bih imao nekog pa da mi to pokaže, objasni, ne znam hoću li, mogu li, ko li će baš moj blog da čita, kako će me pronaći i gde... objasnim da je jednostavno, lako, prosto ko pasulj i bez razloga za nevericu, sumnju, strahovanje bilo koje vrste.


I- Blog može da pokrene svako, vrlo jednostavno, bez ikakvih napora, lako i brzo.

Sve i da ste tehnički totalno nepismeni, možete zamoliti dete, rođaku, komšiju, muža, prijatelja, ujaka, bratanca, sestričinu... da te detalje obavi umesto vas. Ionako je to vrlo kratak posao i obavi se u jednom dahu.


Vaše je da smislite naslov bloga, da odaberete nišu ako ne želite da vam blog bude svaštara kao ovaj ovde, da napišete nekoliko reči o sebi ako želite da se predstavite čitaocima i omogućite im da vas bar malo upoznaju i da- počnete s pisanjem.

II- Najbolji savet koji svako koga zamolite da vas uvede u tajne blogovanja može da vam da jeste- na netu postoje odgovori na apsolutno sva pitanja koja vas zanimaju i samo je potrebno da u Gugl upišete to što vas interesuje:



-kako da pokrenem blog
-koju nišu da odaberem
-koja platforma se preporučuje
-kako povećati čitanost bloga
-besplatni ili plaćeni domen
-dužina teksta na blogu
-naslov bloga
-fotografije za blog
...

Na svako od ovih pitanja ima toliko odgovora da naprosto nećete imati vremena da ih sve pročitate. A nije ni potrebno. Pročitajte prva dva ili samo jedan i znaćete dovoljno  o datoj temi.



III- Uključite se u društvene mreže, ako već niste. Pronađite svoje prijatelje i poznanike na Fejsbuku, Tviteru, Linkedinu... ako već niste i stičite nove, virtuelne, sa kojima vas vezuju slični interesi. Otvorite i stranicu svog bloga, uključite se u grupe u kojima se čitaju blogovi. Komunicirajte sa svima. Sa blogerima, čitaocima, budućim čitaocima. Sa onima koji pišu, čitaju, ostavljaju komentare. Pišite, čitajte, komentarišite, odgovarajte na komentare. Poštujte sve ljude oko sebe.

IV- ovo je možda i suvišan savet, ali neće vas zaboleti glava od njega: na svom blogu objavljujte zanimljive sadržaje- dobre i kvalitetne tekstove ako znate da pišete, gramatički ispravne tekstove ako ste gramatički pismeni ili tekstove na dijalektu koji poznajete ako vam gramatika nije jača strana, svoje fotografije ako znate da fotografišete, tuđe kvalitetne tekstove ako znate da ih izaberete (valjda ne treba da vas podsećam na obavezu potpisivanja autora), recepte za jela koja sami kuvate i svoje fotografije istih, uputstva za ručne radove koje znate da radite, savete za negu cveća ako ste tome vični...


U više razgovora sa onima koji su zainteresovani za blogovanje osetila sam ustezanje, strepnju, neki mali strah... i stoga sam svima ponavljala svoju priču. O tome kako nisam ništa znala, kako ni jednog blogera nisam poznavala i kako ni jedan jedini blog nisam pročitala pre nego što sam pokrenula svoj blog. Slično će vam reći skoro svaki bloger koji se može uvrstiti u nekakvu neformalnu grupaciju kvalitetnih autora čiji blogovi su manje ili više čitani (pritom samo ne mislim na one koji spadaju u ultramegagiga popularne, uticajne i vanserijske, jer zaista ništa ne znam o njihovim počecima).

Zamislite nekoga ko o blogovanju ne zna ama baš ništa, pa ni to koga da pita i ni to da sam net i sami blogeri na svojim blogovima nude sve potrebne savete i odgovore na sva moguća pitanja, a pritom sam za sebe kaže da je tehnički jedva pismen. I kada takvog blogera zamislite, a on vam sada nacrta putokaz koji bi samo trebalo da sledite i da stignete gde god poželite- možete li da shvatite u kolikoj ste prednosti na samom startu svog blogovanja?

I 'ajde da i ovoga puta ponovim ono što uvek ponovim svakome ko mi, uz neka druga pitanja, kaže  da je  motiv njegovog blogovanje to što je "čuo da se može zaraditi lepa parica od toga". Može, nije da ne može, al ne može svako i ne može mnogo. Te tako, imajte ovo na umu kada pokrećete blog, kako se ne biste... debelo razočarali.

A da znate koliko draži ima u samom blogovanju, priču o "lepim paricama" biste koliko... odmah,  zaboravili. Pa ako nekada i kane neki dinar, ništa vam neće faliti :). Ne znam koliko blogera u ovoj zemlji živi isključivo od blogovanja, ali znam da onaj drugi mora da se debelo potrudi kako bi prešao iz jednog meseca u drugi  bez minusa.


ilustracije- odavde



Follow by Email