Da li se treba bojati uticaja blogova na javno mnjenje

Blogeri su odavno postali ozbiljan činilac u kreiranju javnog mnjenja i njihov uticaj na mnoge pore društvenog života je očigledan, pozitivan i blagotvoran. Mada, sporadično primećujemo ili samo slušamo nagađanja o incidentnim slučajevima na ovom ili onom planu, uz blogere kao važne aktere tih zbivanja ili priča. 


Među  blogerima i blogovima ima onih kojima godi taj uticaj na javno mnjenje, koji ga žele i rade na tome da ga konstantno održavaju, razvijaju, unapređuju. I to rade sjajno, na zadovoljstvo armije onih čitalaca koji uvažavaju njihovo pisanje i njihov stav i uz gunđanje i primedbovanje oponenata. I jedni i drugi ih, dakako, prate, a vrlo često cenu im dižu upravo negativistički komentari pre nego aplauzi i odobravanje.  U svakom slučaju, i na zadovoljstvo i korist i mnogih institucija, firmi, stranaka i pojedinaca koji žele da određene poruke pošalju i ovim putem komunikacije sa korisnicima svojih proizvoda i usluga- uz pomoć blogova uticajnih i onih manje-više poznatih blogera.

Istina je i to da  ima još više onih koji bloguju jer vole da pišu i da to svoje pisanje samo provere kroz broj posetilaca svog bloga. I na toj uticajnosti niti nešto preterano rade, niti je nešto posebno  žele. A ipak, i mnogi od njih itekako utiču- što kvalitetom svojih tekstova, što intrigantnošću  stavova ili ideja koje propagiraju, što zahvaljujući tome da su jedinstveni, originalni, obavešteni, upućeni, odnosno dobri poznavaoci određene oblasti...

Blogeri koji zaista kreiraju javno mnjenje to čine tim kvalitetom pisanja, aktuelnošću, intrigantnošću,  značajem svojih poruka i jačinom svoga stava ili poznavanjem neke oblasti kojim se izbore za prestižni status obaveštenog ili  posedovanjem dobrog ukusa i dovoljno para da finansiraju u prikazivanje na blogu tog dobrog ukusa ili  načinom na koji iskazuju svoj stav- a to može biti  humor, duhovitost, sarkazam, suptilnost, pronicljivost, sposobnost za zapažanje presudnih detalja, dalekosežnost, da ne kažem sposobnost analitičkog mišljenja i predviđanja koje se bazira na poznavanju stvari.




Retko ko u našim uslovima ima zanimanje bloger i živi isključivo od zarade koju ostvaruje blogovanjem (baš bih volela da poznajem takvog). Blog je obično prateći elemenat osnovnog zanimanja, ponekad njegova dopuna, a najčešće hobi koji povremeno donese neku zaradu. Ili je uopšte i ne donese, što važi za najveći broj blogova. Među blogerima, opet, ima i onih koji i ne razmišljaju o unovčavanju onoga što pišu, onih koji su blog pokrenuli isključivo zarad toga i onih koji pišu zarad pukog pisanja, ali nemaju ništa protiv toga da napišu i plaćeni tekst.


Ogromna većina blogera, ako je suditi po dosadašnjim zbivanjima na blog sceni, je dobronamerna. 

Sve što pišu, pišu s pozitivnim opredeljenjem neiskvarenog, časnog čoveka koji i kad kritikuje, to čini radi nekog pozitivnog rezultata. Recimo, zarad  promene ljudskog ponašanja koje maltretira, iritira, vređa ili na drugi način onespokojava ostali svet. Zarad iskorenjivanja ponašanja, pojava, mišljenja, koja su sramota ljudskog roda. Radi ukazivanja na slabosti i mane, prednosti i vrline... U cilju pozivanja na akciju, delovanje, dizanje glasa... kako bi se ostvario neki pozitivan cilj. Kakva god da je, kritika je možda i najmanji deo blogotekstova.




Pitaju me, u poslednje vreme sve češće, oni koji znaju da poduže plivam u blogerskim vodama:

- da li je istina da postoje blogeri koji su prodali i svoju dušu pa pišu po diktatu, zamisli, ideji... političke stranke ili određene, manje ili veće grupacije ljudi, firme, institucije

- da li neki blogeri zaista postaju  unajmljenici, kako bi svoje ime na društvenom mrežama, stalno  ili neko vreme,  iskoristili da  stavove i ideje ili zamisli tih koji ih unajmljuju propagiraju  i na taj način im pomognu u ostvarivanju ideja zarad kojih su unajmljeni ( nekritički, bez mnogo brige oko toga šta će biti sutra, bez sagledavanja posledica svrstavanja na ovu ili onu stranu- nešto slično preletačima u političke stranke, koje nimalo ne interesuje hoće li im neko zameriti ili ih ismejati zbog te prevrtljivosti)

- da li je moguće da postoje  i "dovoljno opasni" blogeri koje kreatori neke kampanje, recimo, najpre "unajme", "angažuju"... a sve u cilju sprečavanja da im u nekom trenutku te kampanje, reklamne ofanzive brenda, proizvoda, firme, osobe- nepromišljenim ili vrlo promišljenim potezom ne naprave belaj i upropaste čitavu firmu, ne samo aktuelnu kampanju

- da li neki zaista u svojim budžetima imaju stavke za krizni marketing koji se  aktivira ne tek onda kada do krize dođe, već u skladu sa onom "bolje sprečiti, nego lečiti", odnosno za kupovinu unapred "dobrog mišljenja" blogera čije bi im mišljenje bez "uticaja" tog budžeta moglo naneti štetu

Iskreno, ne znam. 

Nisam bila svedokom nikakve nečasne rabote, ni jednog jedinog nečasnog dogovora, nije mi ponuđeno ništa nečasno i neprimereno.


Da li zaista postoje blogeri koji prvo ponude usluge pisanja ovome ili onome pa ako budu odbijeni kreiraju i krizne situacije  zarad puke osvete ili primoravanja na "saradnju" onih na čije fondove su se nameračili, pokazaće vreme pred nama. Poznavaoci kretanja na globanom planu, ne samo kada je srpsko tržište u pitanju, tvrde da takvih pojava ima i više nego što prosečni korisnik interneta i pratilac društvenih mreža koji su pozornica ovih zbivanja, pretpostavlja.

Sve i da se pokažu tačnim ovakve tvrdnje, to će biti samo na korist blogovanja i blogera. Jer će paralelno s raskrinkavanjem  i dokazivanjem tih nečasnih rabota i mutivoda  i uticanjem na njihovo eliminisanje u budućnosti, rasti poverenje u sve one časne blogere kojima, i kada su ušli u taj lepi svet i sada, ni na kraj pameti nije da rekeritaju, ucenjuju, zaplašuju, otimaju, obmanjuju,  da na bilo koji način nanose štetu bilo kome.


Neka i u blogosferi važi da "u svakom žitu ima i kukolja", jer i nju čine ljudi od krvi i mesa, sa svim svojim manama i slabostima, frustracijama i uskraćenostima, vrlinama i kvalitetima, dobrim i lošim namerama, znanjima i neznanjima. Ali, kako sam nebrojeno puta do sada ponovila- blogovanje je zanimacija, hobi, zanimanje, dodatna delatnost... šta već, koje život čini zanimljivijim, omogućuje iskazivanje, oplemenjuje. Čini čoveka boljim.

Stoga i angažman svakog časnog blogera, bez obzira na to da li hvali ili kudi, savetuje ili kritikuje, edukuje ili podučava, da li samo primećuje i konstatuje, da li samo piše pesme ili lepe priče, da li objavljuje zanimljivosti o svetu, prirodi, ljudima, događajima...  ne može biti ništa drugo do još jedno njegovo lepo darovano svetu okolo. Svetu, dovoljno ružnom, tužnom, zlom i nesrećnom, da mu ne treba sada i neko ko se naziva blogerom, da umnožava tu ružnoću i to zlo.

A ukoliko se na uticaj blogera gleda sa ove, pozitivne strane, bez obzira na njegove dimenzije i domete, jasno je da svet uz blogere može biti samo bolji.


ilustracija- odavde

Follow by Email