Зидање Скадра и још једна албанска крађа и провокација

-Албанци  у својој амбасади организовали изложбу слика свог сликара  Georgio Gjergj Kola и промоцију  књиге, под називом Албанске легенде, а на сликама су мотиви из најпознатијих српских народних песама





Мајданпечка сликарка Татјана Петровић  сва узбуђена толико да није на покушала да сакрије бес, очај и љутњу, малочас ми је јавила:

"Замисли, Албанци су у својој амбасади у Бриселу организовали изложбу слика свог сликара  Georgio Gjergj Kola и промоцију књиге, под називом Албанске легенде, а на фотографијама су детаљи из најпознатијих српских народних песама. Реч је о изузетно добром сликару, то му свакако нико не може оспорити, али будући да сам на фотографијама са изложбе приметила митове из наших легенди, послала сам му неколико питања   на Фејсбуку, настојећи да га подсетим на то да је реч о српским легендама."





Уместо одговора на коментаре-питања Татјане Петровић, велики, како она каже, албански уметник, који српске легенде претвара у легенде свог народа, онемогућио је видљивост ове  објаве на својој Фб страници.




 
"Да ли је то легенда о зидању Скадра ?"

"Је ли то прича о три брата Мрњавчевића? То је Гојкова верна љуба? Да ли је то албанска легенда?"



Надамо се, Тања и ја,  да ће и неко из ове државе реговати.
Не надамо се, додуше, да ће то реговање неко схватити за озбиљно, још мање да ће неко спречити наставак крађе српске историје, али нека остане забележено.

Ко нема своје, изгледа, мора да краде туђе. Још кад је све то бесплатно и некажњено...


ЗИДАЊЕ СКАДРА
Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно беше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камои саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Кад настала година четврта,
Тада виче са планине вила:
"Не мучи се, Вукашине краље,
Не мучи се и не харчи блага!
Не мож, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града,
Док не нађеш два слична имена,
Док ненађеш Стојуи Стојана,
А обоје братаи сестрицу,
Да зазиђеш кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
И тако ћеш саградити града."
Кад то зачу Вукашине краље,
Он дозива слугу Десимира:
"Десимире, моје чедо драго,
Досад си ми био вјерна слуга,
А одсаде моје чедо драго!
Хватај, сине, коње у хинтове,
И понеси шест товара блага;
Иди, сине, преко б'јела св'јета,
Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу;
Јали отми, јал' за благо купи,
Доведи их Скадру на Бојану,
Да зиђемо кули у темеља,
Не би л' нам се темељ обдржао,
И не би ли саградили града."
Кад то зачу слуга Десимире,
Он ухвати коњеу хинтове,
И понесе шест товара блага;
Оде слуга преко б'јела света,
Оде тражит' два слична имена:
Тражи слугу Стоју и Стојана,
Тражи слуга три године дана,
Ал' не нађе два слична имена,
Ал' не нађе Стоје и Стојана,
Па се врну Скадру на Бојану,
Даде краљу коње и хинтове,
И даде му шест товара блага:
Ја не нађох два слична имена,
Ја не нађох Стоје и Стојана."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он подвикну Рада неимара,
Раде викну три стотин' мајстора:
Гради краље Скадар на Бојани,
Краље гради, вила обаљује,
- Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Па дозивље из планине вила:
"Море, чу ли, Вукашине краљу,
Не мучи се и не харчи блага!
Но ето сте три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Зиђите је кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћете саградити града."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
"Чујете ли, моја браћо драга,
Ето вила са планине виче,
Није вајде што харчимо благо,
Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Још говори са планине вила:
Ев' ми јесмо три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Да ј' у темељ кули узидамо:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћемо саградити града.
Но је л', браћо, Божја вјера тврда
Да ниједан љуби не докаже,
Већ на срећу да им оставимо,
Која сјутра на Бојану дође?"
И ту Божју вјеру зададоше
Да ниједан љуби не докаже.
У том их је ноћца застанула,
Отидоше у бијеле дворе,
Вечераше господску вечеру.
Ал' да видиш чуда великога!
Краљ Вукашин вјеру погазио,
Те он први својој љуби каза:
"Да се чуваш, моја вјерна љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' ручак мајсторима,
Јер ћеш своју изгубити главу,
Зидаће те кули у темеља!"
И Угљеша вјеру погазио,
И он каза својој вјерној љуби:
"Не превар' се вјерна моја љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' мајсторима ручак,
Јера хоћеш млада погинути,
Зидаће те кули у темеља!"
Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа.
Кад ујутру јутро освануло,
Поранише три Мрњавчевића,
Отидоше на град на Бојану.
Земан дође да се носи ручак,
А редак је госпођи краљици.
Она оде својој јетрвици,
Јетрвици, љуби Угљешиној:
"Чу ли мене, моја јетрвице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље! пребољет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Говорила љуба Угљешина:
"О јетрво, госпођо краљице!
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље пребољет' не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици."
Она оде млађој јетрвици:
"Јетрвице, млада Гојковице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље! преболјет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Ал' говори Гојковица млада:
"Чу ли, нано, госпођо краљице!
Ја сам рада тебе послушати,
Но ми лудо чедо некупато,
А бијело платно неиспрато."
Вели њојзи госпођа краљица:
"Иди," каже, "моја јетрвице,
те однеси мајсторима ручак,
Ја ћу твоје изапрати платно,
А јетрва чедо окупати."
Нема шта ће Гојковица млада,
Већ понесе мајсторима ручак.
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрњавчевић Гојко;
Јунаку се срце ражалило,
Жао му је љубе вијернице,
Жао му је чеда у колијевци
Ђе остаде од мјесеца дана;
Па од лица сузе просипаше.
Угледа га танана невјеста,
Кротко ходи, док до њега приђе
, "Што је тебе, добри господару,
Те ти рониш сузе од образа?"
Ал' говори Мрњавчевић Гојко:
"Зло је моја вијернице љубо!
Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорет' не могу!"
Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару:
"Моли Бога ти за твоје здравље,
А салићеш и бољу јабуку!"
Тад јунаку грђе жао било,
Па на страну одвратио главу,
Не шће више ни гледати љубу;
А дођоше два Мрњавчевића,
Два ђевера Гојковице младе,
Узеше је за бијеле руке,
Поведоше у град да уграде,
Подвикнуше Рада неимара,
Раде викну до триста мајстора;
Ал' се смије танана невјеста,
Она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват';
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до кољена:
Још се смије танана невјеста,
Још се нада да је шале ради;"

Наставак ове српске народне песме из преткосовског циклуса прочитајте овде и упоредите сами  болдирани текс са илустрацијом која следи.

8 коментара

  1. ja ne razumem kako umetnik uspeva da legende srpskog naroda postanu legende albanskog naroda, iz ovog bloga ne vidim kako tačno ide ta transformacija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovaj blog i nema mogućnosti da obrazloži tu transformaciju. Samo ukazuje i upozorava, u ovom slučaju.

      Избриши
  2. Једна је истина!
    Велики је Бог!

    ОдговориИзбриши
  3. To je samo slika sveta onakvog kakav je. Volim roman Umberta Eka Fukoovo klatno u kome se dekonstruiše i falsifikuje istorija za nečije potrebe. Narodna književnost je i dalje živo tkivo i proces. Motivi su na ovim prostorima slični/isti tako da ...Istoriju i kulturno nasleđe svaki narod koristi kako hoće. Letos mi je koleginica bila u Albaniji i sa grupom turista koji nisu bili Srbi, slušala je albansku verziju umetnosti i istorije....Rekla je isto ovo o čemu ti pišeš...Kad pogledaš daleku prošlost planete, dok su Južna Amerika i Afrika bile jedan kontinent, pa se Afrika odlomila i zalepila silno za Aziju, nastali su Himalaji...Otud biljni i životinjski diverzitet isti,slični..Valjda tako nekako ide proces...A svesnih prekrajanja ima svuda.Dobro je što si to napisala, ali to bi nauka morala da govori...

    ОдговориИзбриши
  4. a ne. srednjevekovna žitija su totalno nepouzdana, ona su bila stvar marketinga u srednjem veku (da banalizujem)...ne da nije verodostojno, nego svako ima svoju istinu

    ОдговориИзбриши
  5. p.s ovo ko gluvih telefona. ne dobijam obavesti sa blogspota, pa ne liči na dijalog nego na pingpong. jedan dan ja drugi dan ti

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.