Šta sam ja bila njemu

Moj život je u savršenom redu, kao i uvek. Kuća mi blista, baš kao i deca i muž, i auto u garaži. Imam... sve što život svagdanji čini život dostojnim one koja drži do sebe, do svoje porodice, do pogleda u ogledalu žene koja bi samo ako bi htela na Boga da huli imala zamerke.

Samo, ne znam šta je njemu trebalo da me izmešta s ovog mog parčeta života na kojem nastojim da stvorim svoj mir i lepotu po svojoj meri i, možda, svoj mali privatni raj. Nije ga bilo u mom životu 20 godina i trebalo je da tako ostane... bar dotle dok zaboravim da sam se nekada radosnije smejala, da sam se lepše radovala i da sam svaku tugu uspevala da razbijem dok si rekao ptičica.


I što  ta štikla da mi pukne baš pred njegovim autom? I što da prođem baš ulicom u kojoj je njegova nova firma? I što baš tada da on krene na teren? I što baš tada... da nam se pogledi sretnu ko onda kada smo se zbunili od eksplozije njihovog sudara i pobegli svako na svoju stranu, opet očekujući isto, ako ne sutra, ono, za dan, tri ili pet- za onoliko dana koliko smo mogli da izdržimo bez naše kafe, naših priča, našeg odlaska peške do grada koji nam se činio isuviše blizu za sve ono što smo hteli... dok smo samo koračali jedno pored drugog u žagoru naših bila koja su otkucavala isto?

Kafa?
Što da ne, odgegaću do kafića, a posle će me odvesti do kuće.

U stvari, podelićemo pivo. Ko nekad.
U stvari, u mojoj čaši će biti samo pena i on će popiti i moj deo.

U stvari, lepo je što sam te sreo, samu i bez žurbe na vrhu jezika. Bez nervoznog odmahivanja rukom da te čeka... muž, sestra, kolega... posao, pijaca, red u banci,neplaćeni račun...

U stvari, da mogu da te gledam u oči dok pričamo, u stvari dok ja pričam i dok iz tih tvojih očiju mogu da naslućujem odgovor na nepostavljena pitanja koja od mene nikada nećeš čuti.

U stvari, da li si srećna.
U stvari, da li si nešto propustila.
U stvari, da li se zbog nečeg kaješ.
U stvari, je li ti život onakav kakvim si ga zamišljala dok smo jedno drugom otkrivali svoje snove.

U stvari, šta sam ja bio tebi.

Gorko mi je u grlu i nešto me jako steže i znam da to nije pivo i znam da ne smem da se zakašljem i znam da mi neće poverovati, šta god da budem rekla.

U stvari, da li sam srećna?
U stvari, da li sam nešto propustila?
U stvari, da li se zbog nečeg kajem?
U stvari, je li mi život onakav kakvim sam ga zamišljala dok smo jedno drugom otkrivali svoje snove?

U stvari, zašto sam uopšte morala da saznam, ovako beznadežno kasno, da bila sam njemu isto ono što je i on bio meni?