Malo života, malo smrti, a najviše ljubavi

-Vratila sam se. Mrtva umorna. Sutra se bacim na pisanje. Javim se.- sačekala me je poruka u inboksu na izmaku dana koji je ona obeležila i pre početka našeg virtuelnog poznanstva koje, evo, beleži svoj 26. sat.

Tekst o njoj na jednom portalu. Njen tekst. Koji zainteresuje, zaintrigira onom silinom koja nagoni da  slediš linkove i ideš dalje i gutaš te priče, potresne, tužne, sumorne priče jedne životne borbe, obasjane svetlošću upornosti, nade, optimizma, neposustajanja i neizbežne konstatacije- da, ona mora da uspe. Ona jednostavno, neumitnošću života koji je prolazan i ovako i onako, ali bolje kasnije, kad mu je vreme, nego onda kada mu vreme nije, niti sme da bude, ona zapravo već jeste pobednik. I to će ostati sve do onog trena koji je i njoj, kao i svima nama, na rođenju negde gore  utvrđen, zacrtan i upisan, zaveden i pečatiran, tako da ga nijedna bolest, nijedna pošast, ničija ruka, ne mogu prepraviti, precrtati, promeniti.



Ponovo čitam prvu njenu priču, koja je početak svega ovoga i onoga što sledi, narednih dana. U pokušaju da pronađem pravi pasus koji će ilustrovati tu njenu snagu lavice rođene u znaku bika, grozničavao prelećem preko rečenica koje udaraju u mozak i odzvanjaju čistotom te boje koja se može nazvati optimizam, ali i oprez, ponekad. Ne mogu vam olakšati, niti skratiti čitanje, dragi prijatelji-čitaoci-namernici-iOstali. Da razumete ovaj tekst, da shvatite šta želim da kažem i o čemu zapravo govorim, moraćete ključ pronaći praćenjem linkova koje vam nudim.

Jer, ja nemam nijedan odgovor. Ja osećam samo ogromnu potrebu da vam pričam o Njoj, koja će vrlo brzo na ovim stranicama da vam priča ponešto i sama. Ja vam samo nudim da je upoznate, ako već niste, ko što i ja nisam do pre- recimo 27 sati,  ili dok vi ovo pročitate možda će biti i 40, i 100 i nevažno je već pre koliko sati, ni znala da postoji.
Ta žena, lavica, rođena u znaku bika.
Ta, koja slavi pet godina ničega i koja ni od čega peva poemu, ne pesmu, nego poemu životu i svemu od čega je sačinjen, satkan, čime je vezen i protkan, taj njen život od tri okeana suza, i ne znajući još zapravo koju je kartu izvukla u toj svemirskoj lutriji.
Ta majka i ćerka, žena i čovek, borac i dobitnik svih naizgled izgubljenih bitaka koje je morala da bije i koje je tek čekaju...

-Moje oooooooooooovooooooooooliko poštovanje- napisala sam joj, ganuta do dna duše pričom koja je istekla iz njenih suza, njenih neprospavanih noći i beskrajnih pogleda u morsko plavetnilo nekog dalmatinskog ribarskog sela u kojem se na svoj specifičan način bori za sve predstojeće rođendane.

Ganula me je i njena priča o tome "kako me je našla na Guglu"  i kako "ja sam ti kroz sve ovo postala pomalo neosjetljiva... tvoje me priče dirnu i zato si mi puno jaka"... dalje neću, jer su te reči namenjene samo meni, a ona ni sama ne zna koliko mi znače i koliko  mi je ta razmena utisaka, ocena i stavova "sestara po peru", kako reče, značila dok je grč stvoren onom pričom koja je početak svega počeo da se olabavljuje i topi.

Mnogo je podudarnosti, da bi bile slučajne, u jednosatnoj priči dve žene blogom povezane, koje se samo rečima dodiruju. I moja tema za radni naslov teksta koji će danas, kako obeća, napisati za ovaj blog, kao da je bila prizvana iz ljubavne istorije njene porodice, od koje odustadosmo da ne bi vređali sećanje na neke koji to nisu, a više ih nema.
- Neka bude ljubavna- malo života, malo smrti, najviše ljubavi- reče, kada je izabrala, opet temu iz porodične ljubavne istorije, ali koja nikoga neće povrediti .

Posle mi reče, ako nisi probala sarme u japraku, sestro, nisi ništa u životu pojela. Saznadoh da je gotovo zaljubljena u moj Niš, gde su je, "malu Sarajku", nekad davno kada smo svi bili svoji, držali ko malo vode na dlanu... "Tamo me znao cijeli grad i sve kafane"... "Ja sam ti odrasla uz pesnike i pisce, uz naše velike glumce... lijepa vremena"... "Jako sam uzbuđena, konačno ću napisati priču koju jako dugo držim u sebi"...

Prekršila sam, doduše pomalo iznuđeno, obećanje da ću leći bar u ponoć. Rasanila me njena poruka s početka teksta. I rekoh vam, tako, sve ovo dalje.

A sigurna sam da će mi biti neispunjeno obećanje biti oprošteno.
Ako ne zbog mene, ono zbog nje.

Follow by Email