Njena karijera pletilje čiji su radovi traženi počela je bukvalno od trenutka kada je naučila da plete- pre pet godina objavila je na Fejsbuk profilu fotografiju prve ispletene kape, za sebe. Ostalo je već istorija- narudžbine su počele da se nižu, a Nataša Mitić, tada Blagojević, morala je povremeno da upošljava mamu i baku, kako bi na vreme uradila ono što su kupci tražili.
Iz istog smo grada, ali sam je stvarno upoznala tek na prvoj Blogomaniji na Staroj Planini, gde mi je bila cimerka i sagovornik od kojeg sam čula mnogo toga novog i zanimljivog.
Danas je Nale, Naky, Naky handmade... veteran u pletenju i prodaji svojih radova na netu, ali i osoba koja svoje znanje deli kako u školama pletenja, tako i na susretima blogera i ostalih zaljubljenika u net ili ručni rad.
Za našu školicu prodaje kaže:
"Na Etsiju sam registrovana oko 3-4godine. Kad sam shvatila da je pletenje i heklanje nešto od čega može da se lepo zaradi, planirala sam da prodajem i u inostranstvu ( preko Etsija, jer tad za druge prodavnice nisam znala), a ne samo u Srbiji. Čak sam i ime Naky handmade stranici, blogu i radnji dala tako da bude razumljivo i strancima. Nažalost, ubrzo sam shvatila da za prodaju na Etsiju treba mnogo više truda oko same prodavnice i fotografija, a način naplate mi je bio najveća prepreka za rad. Prodaja mi je u Srbiji dobro išla pa se zato možda i nisam mnogo trudila oko prodavnice.
Zakačila bih povremeno neki rad za prodaju i bilo je zainteresovanih koji su želeli da poruče, a bilo je i kupaca, ali nikako nismo mogli da ostvarimo prodaju jer je njima svaki način plaćanja koji sam je ponudila bio komplikovan. Svi su hteli da plate preko PayPal-a, a ja ga naravno nisam imala. Nije da nisam imala nikog ko bi mogao da mi ustupi svoj nalog za korišćenje, nego me je bilo sramota da potražim. Pre par meseci sam i taj problem rešila uz pomoć jedne dobre drugarice.
Najbitnije je to što sam malo nakon tog postavljanja PayPal-a kao mogućnosti plaćanja imala i prvu prodaju. Usred maja prodala sam zimske grejače za uši.
Velika prednost Etsija je u tome što tamo sezona skoro da i ne postoji, dok u Srbiji retko ko ko se bavi pletenjem i heklanjem zarađuje dobro izvan zime.
Za prodaju u Srbiji moj savet je da se koriste sve društvene mreže, a pisanje bloga je velika prednost. Mnogo puta sam rekla i ponoviću opet- sigurna sam da je blog razlog zbog kojeg mi je "krenuo posao", jer daje neku ozbiljnost onome što radite.
Od društvenih mreža svaka ima svoje prednosti, samo morate da znate kako da ih koristite. Na Fejsbuku se najlakše nalaze kupci, ali nikako ne treba zanemariti ni Tviter, Pinterest, Instagram...
Naši ljudi tu mnogo greše, dok se u inostranstvu ta prisutnost svuda podrazumeva. Našima je Tviter glup, Pinterest komplikovan, a za blog nemaju vremena.
Fejsbuk često koriste za prodaju preko profila, umesto preko stranica, jer tako mogu da "uhvate" više ljudi zato što šalju pozive za prijateljstvo svima redom i taguju "prijatelje" na slikama svojih radova. Često čujem kako ljudi komentarišu koliko ih to nervira, pa smo samim tim svi mi kreativci postali neko koga je bolje ne pratiti na Fejsbuku. Iskrena da budem, i sama se ne sećam kad sam poslednji put prihvatila za prijatelja nekog ko mi je poslao zahtev sa takvog profila, dok stranice redovno lajkujem i pratim.
Tu su i domaće online prodavnice o kojima ne bih mnogo pisala, jer nisam imala dobro iskustvo sa njima. Ne treba ni njih zanemariti,ali mislim da više znače onima koji nemaju svoj sajt- onima koji su samo na Fejsbuku.
Naši kreativci moraju da shvate da Fejsbuk nije sve i da ima mnogo ljudi koji ga ne koriste, ali pretražuju internet i tako dolaze do proizvoda koji ih zanimaju. Ja sam imala mnogo takvih kupaca koji su "guglali" i tako našli moj blog i način da me kontaktiraju i naruče.
Danas je Nale, Naky, Naky handmade... veteran u pletenju i prodaji svojih radova na netu, ali i osoba koja svoje znanje deli kako u školama pletenja, tako i na susretima blogera i ostalih zaljubljenika u net ili ručni rad.
Za našu školicu prodaje kaže:
"Na Etsiju sam registrovana oko 3-4godine. Kad sam shvatila da je pletenje i heklanje nešto od čega može da se lepo zaradi, planirala sam da prodajem i u inostranstvu ( preko Etsija, jer tad za druge prodavnice nisam znala), a ne samo u Srbiji. Čak sam i ime Naky handmade stranici, blogu i radnji dala tako da bude razumljivo i strancima. Nažalost, ubrzo sam shvatila da za prodaju na Etsiju treba mnogo više truda oko same prodavnice i fotografija, a način naplate mi je bio najveća prepreka za rad. Prodaja mi je u Srbiji dobro išla pa se zato možda i nisam mnogo trudila oko prodavnice.
Zakačila bih povremeno neki rad za prodaju i bilo je zainteresovanih koji su želeli da poruče, a bilo je i kupaca, ali nikako nismo mogli da ostvarimo prodaju jer je njima svaki način plaćanja koji sam je ponudila bio komplikovan. Svi su hteli da plate preko PayPal-a, a ja ga naravno nisam imala. Nije da nisam imala nikog ko bi mogao da mi ustupi svoj nalog za korišćenje, nego me je bilo sramota da potražim. Pre par meseci sam i taj problem rešila uz pomoć jedne dobre drugarice.
Velika prednost Etsija je u tome što tamo sezona skoro da i ne postoji, dok u Srbiji retko ko ko se bavi pletenjem i heklanjem zarađuje dobro izvan zime.
Za prodaju u Srbiji moj savet je da se koriste sve društvene mreže, a pisanje bloga je velika prednost. Mnogo puta sam rekla i ponoviću opet- sigurna sam da je blog razlog zbog kojeg mi je "krenuo posao", jer daje neku ozbiljnost onome što radite.
Od društvenih mreža svaka ima svoje prednosti, samo morate da znate kako da ih koristite. Na Fejsbuku se najlakše nalaze kupci, ali nikako ne treba zanemariti ni Tviter, Pinterest, Instagram...
Naši ljudi tu mnogo greše, dok se u inostranstvu ta prisutnost svuda podrazumeva. Našima je Tviter glup, Pinterest komplikovan, a za blog nemaju vremena.
Fejsbuk često koriste za prodaju preko profila, umesto preko stranica, jer tako mogu da "uhvate" više ljudi zato što šalju pozive za prijateljstvo svima redom i taguju "prijatelje" na slikama svojih radova. Često čujem kako ljudi komentarišu koliko ih to nervira, pa smo samim tim svi mi kreativci postali neko koga je bolje ne pratiti na Fejsbuku. Iskrena da budem, i sama se ne sećam kad sam poslednji put prihvatila za prijatelja nekog ko mi je poslao zahtev sa takvog profila, dok stranice redovno lajkujem i pratim.
Tu su i domaće online prodavnice o kojima ne bih mnogo pisala, jer nisam imala dobro iskustvo sa njima. Ne treba ni njih zanemariti,ali mislim da više znače onima koji nemaju svoj sajt- onima koji su samo na Fejsbuku.
Naši kreativci moraju da shvate da Fejsbuk nije sve i da ima mnogo ljudi koji ga ne koriste, ali pretražuju internet i tako dolaze do proizvoda koji ih zanimaju. Ja sam imala mnogo takvih kupaca koji su "guglali" i tako našli moj blog i način da me kontaktiraju i naruče.
"Našima je Tviter glup, Pinterest komplikovan, a za blog nemaju vremena." - ljudi ne shvataju da drustvene mreze ne treba da im sluze samo da bi se druzili, vec da bi pospesili svoj posao. A kao sto je Natasa i sama rekla, svaka ima svoje specificnosti koje treba iskoristiti i kojima se treba prilagoditi.
ОдговориИзбришиJasta, Naky je vrsna u ovom polju i drago mi je da ima priliku i ovde da sa nama podeli svoja iskustva. Na temu koriscenja interneta ... pokusala sam u nekoliko radnji da pojasnim prodavnicama koliko bi im znacilo da se reklamiraju i potrude oko bloga, ili FB stranice ... ali eto, to je suvise za njih, i ko bi to sad ... i eto, jedna se sad zatvara ...
ОдговориИзбришиDa, mnogi su imali slična iskustva sa vlasnicima radnji koji ne shvataju prednosti ove vrste reklame. Realno je očekivati da se polako situacija menja.
ИзбришиOdlican blog a sto se tice facebooka i ostalih mreza prodaja ide fenomenalno....
ОдговориИзбришиsuper...čestitam
ОдговориИзбришиUvej je lepo videti mlade ljude kako pokusavaju na razne nacine da zarade neki dinar za sebe i iskazu svoju spremnost na sve
ОдговориИзбришиhttps://twitter.com/SkolaSArhangel
slažem se
ОдговориИзбриши