Njegova životna priča možda je najbolja motivaciona lekcija za one koji traže svoj put i doživljavaju razočarenja onda kada pomisle da su ga našli. Od povredom prekinute sportske karijere do potonuća u razočarenje samo je jedan korak i baš tada valja naći neki, isto tolikog truda vredan izazov, koji će ti omogućiti da iskažeš sve svoje potencijale i dokažeš, najpre sebi, da uvek postoji i drugi put do uspeha. I da je uspravljanje posle pada i ustajanja upravo onaj momenat koji pokazuje od kakvog si materijala sazdan.
.jpg&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image%2F*)
Ivan Minić je svim svojim padovima zahvalan za ono što je danas, jer bez njih ne bi bilo ni ovolikih uspona i uspeha. A u njegovu radnu biografiju staje toliko toga urađenog, da bi nabrajanje uzelo više prostora nego sam ovaj intervju.
Važiš za internet pionira u Srbiji, za nekoga ko je zapravo jedan od graditelja srpskog interneta. Kako si u to vreme kada je i samo poslovanje na netu bilo mnogima nepoznanica, uleteo u te vode i šta si radio pre osnivanja sada već čuvene, najveće onlajn zajednice na Balkanu, Burek?
Kada sam bio klinac, bio sam Vukovac i roditelji su to hteli da nagrade. Lomio sam se izmedju Sega Mega Drive II i računara i na kraju ipak odabrao računar. U prvo vreme nisam znao ništa, a nije imao ni ko da mi pokaže. Mnogo mi je zanimljivije bilo, iskren da budem, da jurim za loptom. Video sam sebe u sportu i imao sam dosta uspeha, ali je nezgodna povreda učinila da se oprostim od tog dečačkog sna. Kako sam naprasno imao mnogo vremena na raspolaganju, krenuo sam da istražujem, da se raspitujem, i polako učio. Internet smo uveli čim je postao dostupan, ali su internet sati bili skupi, veza je bila spora i nestabilna, a tada, krajem devedesetih, zapravo i nije imalo mnogo toga da se vidi. U narednih nekoliko godina polako je počela da se razvija internet zajednica, a ljudi, pre svega oni iz struke, okupljali su se po forumima. Meni je taj način komunikacije veoma prijao i bio sam dosta aktivan na nekoliko lokalnih i regionalnih foruma. Onda sam zahvaljujući prvoj geek žurci kod nas u organizaciji eLitesecurity.org, dobio priliku da pokrenem nešto svoje. Razmišljao sam i odlučio da to bude forum, drugačiji od drugih, forum koji će biti okrenut najširoj publici, ljudima koji žele da pričaju na teme koje nemaju veze sa računarima, informacionim i komunikacionim tehnologijama i sl. I tako je sve, u proleće 2002. godine, počelo.
.jpg&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image%2F*)
Koje su, po tebi, osnovne osobine kojima si izgradio svoju karijeru i koje te ne samo održavaju na osvojenim pozicijama, nego te stalno vode ili guraju napred i dalje?
Upornost i istrajnost, sigurno. Jednostavno, ne dozvoljavam sebi da olako dignem ruke od stvari i ljudi. To ima svoje dobre i loše strane, ali za sada dobre vode. Uspeo sam sebe da nateram da radim stvari bolje nego što bih morao, čak i kada mi se ne radi ili se ne osećam motivisano. Takođe, trudim se da konstantno učim i razvijam se u oblastima koje me zanimaju.
.jpg)
Ivan Minić je svim svojim padovima zahvalan za ono što je danas, jer bez njih ne bi bilo ni ovolikih uspona i uspeha. A u njegovu radnu biografiju staje toliko toga urađenog, da bi nabrajanje uzelo više prostora nego sam ovaj intervju.
GRADITELJ SRPSKOG INTERNETA
Važiš za internet pionira u Srbiji, za nekoga ko je zapravo jedan od graditelja srpskog interneta. Kako si u to vreme kada je i samo poslovanje na netu bilo mnogima nepoznanica, uleteo u te vode i šta si radio pre osnivanja sada već čuvene, najveće onlajn zajednice na Balkanu, Burek?
Kada sam bio klinac, bio sam Vukovac i roditelji su to hteli da nagrade. Lomio sam se izmedju Sega Mega Drive II i računara i na kraju ipak odabrao računar. U prvo vreme nisam znao ništa, a nije imao ni ko da mi pokaže. Mnogo mi je zanimljivije bilo, iskren da budem, da jurim za loptom. Video sam sebe u sportu i imao sam dosta uspeha, ali je nezgodna povreda učinila da se oprostim od tog dečačkog sna. Kako sam naprasno imao mnogo vremena na raspolaganju, krenuo sam da istražujem, da se raspitujem, i polako učio. Internet smo uveli čim je postao dostupan, ali su internet sati bili skupi, veza je bila spora i nestabilna, a tada, krajem devedesetih, zapravo i nije imalo mnogo toga da se vidi. U narednih nekoliko godina polako je počela da se razvija internet zajednica, a ljudi, pre svega oni iz struke, okupljali su se po forumima. Meni je taj način komunikacije veoma prijao i bio sam dosta aktivan na nekoliko lokalnih i regionalnih foruma. Onda sam zahvaljujući prvoj geek žurci kod nas u organizaciji eLitesecurity.org, dobio priliku da pokrenem nešto svoje. Razmišljao sam i odlučio da to bude forum, drugačiji od drugih, forum koji će biti okrenut najširoj publici, ljudima koji žele da pričaju na teme koje nemaju veze sa računarima, informacionim i komunikacionim tehnologijama i sl. I tako je sve, u proleće 2002. godine, počelo.
.jpg)
Koje su, po tebi, osnovne osobine kojima si izgradio svoju karijeru i koje te ne samo održavaju na osvojenim pozicijama, nego te stalno vode ili guraju napred i dalje?
Upornost i istrajnost, sigurno. Jednostavno, ne dozvoljavam sebi da olako dignem ruke od stvari i ljudi. To ima svoje dobre i loše strane, ali za sada dobre vode. Uspeo sam sebe da nateram da radim stvari bolje nego što bih morao, čak i kada mi se ne radi ili se ne osećam motivisano. Takođe, trudim se da konstantno učim i razvijam se u oblastima koje me zanimaju.
NEMA MIROVANJA I ČEKANJA...
Mnogi bi želeli da zarađuju na netu, neki to čine ali u nezadovoljavajućoj meri, ljudi traže, lutaju i mnogi se pogube u svemu, ne uspeju. Postoje li neke podrazumevajuće predispozicije, uslovno rečeno kvalifikacije bez čijeg savladavanja nema egzistencije?
Ono što je sigurno je da bez engleskog jezika danas malo šta može da se postigne. Osim toga, ljudi moraju da shvate da računar i internet nije magična naprava koja izbacuje zlatne poluge. Takođe, ako se neko opredeli za IT kao struku, nema mirovanja, nema čekanja, stalno učenje i usavršavanje, praćenje trendova je jako bitno.
Šta si na svom poslednjem predavanju o zarađivanju na netu savetovao slušaocima?
Pričali smo o mnogo čemu, ali pre svega o različitim načinima kako internet može unaprediti naše živote, poslovanje, poziciju na tržištu rada i slično. Trudim se da objasnim da zahvaljujući internetu, možete postati bolji i vredniji proizvod na tržištu rada, možete postati poželjniji i kvalitetniji kandidat, a jedino što treba da uložite je vaše vreme i energija. Možete postati bolji moler, konobar, stolar, fotograf, možete naučiti nešto potpuno novo, možete usavršiti neku oblast koja vam je posebno draga. Možete savladati novu veštinu, naučiti novi zanat, ili strani jezik. Ne možete da izgubite ništa, a mogućnosti da nešto dobijete je jako mnogo.
Kada bi te neki roditelj sada platio da njegovog sina koji je završio neki od dobrih fakulteta koji daju solidna znanja iz IT uvedeš u posao i pomogneš mu da razvije svoj biznis, u kom pravcu bi ga usmerio? I koje uslove bi tom pulenu postavio u startu, a koje savete bi mu dao kada bi nastavio da radi sam?
Iskren da budem, nisam siguran da bih prihvatio tako nešto. U svakom slučaju, sigurno je da bi osoba sa kojom bih radio morala da mi se dopadne i da pokaže potencijal. Jedino što smatram da je važno, to je naučiti da svaki put kada padneš, ustaneš i nastaviš dalje. Da shvatiš da se za lepe stvari u životu moraš izboriti, da je mnogo toga što se radi dosadno, ali neophodno, da se greške dešavaju i najboljima, i da zbog toga nisi ništa lošiji ili manje vredan. Stvar je samo kako takvu situaciju rešiš, kako se postaviš prema drugima.
.jpg)
NE POSTOJI OPRAVDANJE ZA NEZNANJE
Verovatno ti se mnogi obraćaju za savet i pomoć, profesionalno i privatno. Ako uzmemo u obzir one čiji razvoj na ovaj ili onaj način pomažeš, pratiš, možeš li definisati osnovne greške i mane onih koji ne uspevaju ili ne napreduju i osnovne kvalitete onih koji se mogu oceniti kao uspešni?
Generalno, najveći problem koji vidim je činjenica da mladi ljudi, a i oni stariji, ne razumeju kako funkcioniše sistem čiji deo žele da budu. Većina projekata nije zaokružena, a najčešće nedostaje momenat monetizacije – što je u principu i razlog što bi se neko bavio nečim. Takođe, ljudi misle kratkoročno u slučaju stvari koje se mogu razviti kako dolikuje jedino na duge staze. Lako odustaju, žele da rade samo lepe i inspirativne stvari, a toga nema previše ni u jednom poslu, naročito na početku. Internet je platforma, ali biznis je biznis. I online i offline važe slična pravila. Danas, kada su sve informacije dostupne, i kada uvek možeš lako naći osobu koju možeš da pitaš, ne postoji opravdanje za neznanje.
Nikada kao poslednjih godinu dana privrednici se ne žale na teške uslove poslovanja. Kao neko ko je radio skoro u čitavom svetu, kako ih ti ocenjuješ- upoređujući ih sa uslovima u razvijenom svetu i sa onim što si zatekao kada si počinjao?
Situacija je ovde zaista jako teška. Delom jer je svima teško, a delom jer su razni shvatili da im se može. Ne vidim izlaz iz toga, ali sam siguran da, ako ga ikada pronađemo, biće to izuzetno bolan put sa beskrajno mnogo odricanja.
U svetu, situacija se polako vratila blizu stanja pre krize. Tada je bilo zaista divno raditi sa inostranstvom. Status nas odavde je uvek bio dovoljno dobar da se sa normalnim radom može lepo živeti. Takođe, poslova ima, za mnoge, i nije potrebno biti vrhunski stučnjak da bi se moglo raditi.
NAJVEĆA VREDNOST BLOGA - POSREDNA
Budući da si i sam bloger i da je značajan deo tvog posla vezan za blogere, šta misliš o tome koliko je realno očekivanje mnogih da zarađuju od bloga? Šta možeš da savetuješ onima koji teže komercijalizaciji bloga?
Ja blog pišem više od 10 godina po raznim lokacijama, na srpskom i engleskom… Pre tri godine počeo sam da pišem FTW, sa ciljem da zabeležim neka razmišljanja i neke priče, i podelim ih sa onima kojima bi mogle biti zanimljive. Smatram da je upravo blog odlično mesto da čovek pokaže svoja interesovanja i kvalitete. Njegova najveća vrednost je upravo ta – posredna. Problem sa time je što je to dugoročna stvar, a, opet kažem, ljudi najčešće odustaju od stvari koje ne daju nikakav brzi feedback. Ključ uspeha u životu je u niskim očekivanjima. Uvek je lepše kada se pozitivno iznenadite, nego negativno.
Da krećeš ispočetka i da imaš samo 500 dolara, šta bi radio?
Iskren da budem, ne znam… a dok ne znam, radio bih nešto što može da poveća tu cifru. Bolje da ima više na gomili, kada mi sine neka ideja J
Kako ocenjuješ situaciju na planu net portala- ima li mesta za sve i mogu li se za opstanak izboriti i kvalitetni ili je on zagarantovan samo skandal-majstorima i onima koji povlađuju najnižim strastima?
Kartelizacija tržišta oglašavanja donela nam je to da par velikih uzimaju gotovo sav novac, pa za one male, nezavisne, nove, nema dovoljno da prežive. Ne znam da li kvalitet može da pobedi. Bojim se da ne može, iako bih voleo da vidim nešto novo i kvalitetno. Zapravo, kvalitet ima šansu ako se okrene specifičnim ciljnim grupama, ako je uska tema – za mase, ide isto kao i do sada. Da nije “radilo” ne bi se proširilo kao zaraza.
MOŽE SE I OVDE
Kako je nastala Blogomanija i pripremaš li neki novi projekat?
Blogomanija je projekat nekoliko ljudi i verujem da je svako ušao iz različitih razloga u to. Ja sam ušao zbog prijatelja i činjenice da je BizBuzz prestao da postoji, a njegov značaj i vrednost bili su neprocenjivi. Morali smo nešto da učinimo da taj duh vratimo, da ljudima omogućimo da nauče nešto novo, da se upoznaju, zabave, opuste, umreže. Da ispričaju neke nove priče, da naprave neke nove stvari, da svako dobije vrednost.
Zašto svojevoljno ostaješ u Srbiji, dok veći deo tvoje generacije sanja o papirima na nekom zapadu?
Zato što ako svi odu, neće više imati gde i kome da se vrate. Volim ovu zemlju, ovaj narod. Ovde su moji prijatelji. Iako je deo njih otišao, biram da budem sa onima koji su ostali, pre nego da budem sam negde u dalekom svetu. Imao sam prilike da vidim i da radim sa njima. Za mene je to pustinja. Za mene su ti životi isprazni. Ne kažem da moj ima smisla, ali znam jedno – uvek ću naći nekog sa kim ću da podelim svoju pobedu ili poraz. Uvek će mi neko priskočiti u pomoć. Može se i ovde. Jeste teže, jeste možda nenormalno ponekad, ali postoje ljudi, mesta, trenuci, koji sve to čine vrednim.
.jpg)
Draga Negoslava,
ОдговориИзбришиizuzetno mi se dopao ovaj intervju, kao i prethodni koje sam čitala.
Povremeno pročitam nešto i sa Ivanovog bloga, svaki put to bude korisno i zanimljivo i sada želim oboma da vam se zahvalim za inspiraciju.
Slažem se da računar nije magična naprava koja izbacuje zlatne poluge, ali uz iskrenu motivaciju i istrajan rad može da donese i novac i mnogo više od toga. Nova saznanja, iskustva, poznanstva i kontakte sa zanimljivim ljudima... Lepo je pročitati takve priče i primere i podsetiti se.
Veliki pozdrav
A ja sam nekoliko puta pomislila i juče, posle dvaput pročitanog teksta o emocionalnim vampirima odlučila da Vam predložim razgovor za moj blog. Otpozdrav, uz želju da i vaše ime bude na spisku mojih intervjua.
ИзбришиI ja sam posle svakog pročitanog intervjua poželela da me pozovete. Biće mi veliko zadovoljstvo :)
ИзбришиEto zbog ovakvih situacija obožavm blog. A on je počeo i sam da mi "šalje" divne sagovornike.
ИзбришиPoučno !
ОдговориИзбришиTo mi je i bio cilj. Hvala.
ИзбришиBlog pratim iako ne ostavljam komentare. Bravo!
ОдговориИзбришиHvala, Bane i Violetna.
ОдговориИзбриши