Svakako je potrebno mnogo učenja i rada na sebi ako zaista hoćeš da se ne ubijaš od posla a da živiš pristojno: moraš dobro da upoznaš poslovno okruženje i da uhvatiš koje od postojećih veština treba da razvijaš, koje nove treba da stekneš, na koji način sve to da upakuješ. Početnicima je, čini mi se, najveći problem taj skok od “ja pišem tamo neke tekstove” do “ja tačno znam na koji način moji tekstovi doprinose klijentovom poslu”, a taj skok je neophodno napraviti ako hoćeš da se izdvojiš. Pisaca na internetu ima kao pleve, dobrih pisaca jako malo, i za njih uvek ima posla.Pošto mi je moja današnja sagovornica zabranila da je nazivam, opisujem i deklarišem epitetima koje obično koristim kada ne nalazim običnu reč za nekoga ko me (i ne samo mene) inspiriše, motiviše, intrigira pa i, što da ne priznam, i impresionira, biću toliko pristojna da ovoga puta izostavim činjenice o tome da je smatram ikonom freelancing-a i još tako neke inkrinimišuće detalje. I odmah prelazim na suvoparne činjenice o broju internet događaja kojima je prisustvovala poslednjih meseci - Zrenjanin, Bor, Palić i Zagreb. Na konferencijama u Boru i Paliću bila je i učesnik – panelista, što su njena prva javna pojavljivanja otkako je u ovom poslu.
RADIŠ ONO ŠTO VOLIŠ I LAGODAN ŽIVOT
- Sjajna stvar kod konferencija i ono zbog čega ih svima preporučujem - kaže Jelena Radovanović, zadovoljni frilenser koji je ostvario san mnogih zvan "živeti od pisanja" i bloger - je to što, najpre, u stvarnom svetu upoznaš ljude čiji posao je takođe dobrim delom vezan za internet i, uz malo sreće, razmeniš iskustva i stekneš neka nova znanja, ali generalno, to što upoznaš neočekivano mnogo (makar ja) sjajnih, kvalitetnih i zanimljivih ljudi.
Druženje na WebDan konferenciji u Boru |
Od svih događaja kojima sam prisustvovala u martu i aprilu najjači utisak mi je ipak ostavila konferencija u Boru iz više razloga, a prvenstveno zato što su se organizatori stvarno potrudili da cela konferencija ima prilično jasnu poruku naročito za mlade ljude kojima je i namenjena: da je internet kao šansa otvoren svima koji su dovoljno uporni, entuzijastični i spremni da uče i rade, da uspeh ne dolazi preko noći, ali da je vrlo dostižan i da je na internetu relativno lako dostići tu nirvanu u poslovanju – da radiš ono što voliš i da ti to istovremeno omogućava prilično lagodan život. Po reakcijama, rekla bih da je ta poruka baš došla do onih do kojih je trebalo da dođe.
KAKO UNAPREDITI KARIJERU FRILENS PISCA
U blog zajednici si, gotovo od trenutka kada si se pojavila, postala prepoznatljivo lice za samozapošljavanje pisanjem. Gde si bila i šta si radila pre bloga Može i ovako?
U “prethodnom životu” bila sam profesor francuskog, nekih šest godina sa prekidima. Prosveta takođe ima svoje trenutke (među kojima raspusti nisu na samom vrhu :) ) – i danas volim da sretnem svoje bivše učenike, volim da pratim u kakve sjajne ljude rastu; neki su već i završili fakultete (dve učenice su pri kraju studija francuskog). Ipak, ne bih se vraćala, sistem je takav da ne daje mnogo mesta da ih pratiš kao ljude nego kao brojeve, a ja sam se vazda teško snalazila u toj priči.
Na internetu sam prošla prilično vijugav put, opisala sam ga u jednom tekstu na blogu, a blog sam krenula da pišem negde u oktobru prošle godine. Nisam nešto ni pratila domaću scenu (sramota ali ni sad ne mogu da kažem da sam jako upućena, prosto ne stižem da pratim koliko bih volela), ali mi se učinilo da ne postoji takav tip specijalizovanog bloga o tome kako unaprediti karijeru frilens pisca (i frilensera uopšte), a ja sam u tom trenutku već imala da kažem nešto o tome. Prema reakcijama,izgleda da sam dobro procenila da ljudima to treba, ta neka mešavina ličnog iskustva i nekih, recimo uputstava.
Kako si postigla sadašnji status na toj pijaci pisaca od kojih svaki nudi ne samo svoje umeće pisanja, već i sve svoje znanje, stručnost, kreativnost? Koliko je trebalo da učiš van svoje dotadašnje nauke, da bi postigla granicu snova za mnoge u ovoj zemlji- živeti, pa još lagodno i lepo, od pisanja?
Znaš kako, ja se nisam upustila u čist frilensing dok nisam upoznala prvog klijenta sa kojim sam dogovorila dužu saradnju. Dotad sam imala stalan posao, doduše opet na internetu i opet dosta vezan za pisanje. Imala sam sreće, mislim, pa sam baš u sklopu tog posla usvajala znanja koja su se pokazala kao jako važna za frilensing, iako nisam imala nameru da odem na ovu stranu. Sve skupa, od trenutka mog prvog guglanja o tome kako zaraditi novac na internetu do skoka u frilensing prošlo je oko godinu i po dana.
Svakako je potrebno mnogo učenja i rada na sebi ako zaista hoćeš da se ne ubijaš od posla a da živiš pristojno: moraš dobro da upoznaš poslovno okruženje i da uhvatiš koje od postojećih veština treba da razvijaš, koje nove treba da stekneš, na koji način sve to da upakuješ (i sebi u glavi, i klijentu u ponudi).
Početnicima je, čini mi se, najveći problem taj skok od “ja pišem tamo neke tekstove” do “ja tačno znam na koji način moji tekstovi doprinose klijentovom poslu” – a taj skok je neophodno napraviti ako hoćeš da se izdvojiš. Pisaca na internetu ima kao pleve, dobrih pisaca međutim (pod tim podrazumevam ljude koji i poseduju veštinu pisanja i poznaju poslovno okruženje) – njih ima jako malo, i za njih uvek ima posla.
NEŠTO DRUGO ME GURA NAPRED, NE VIŠE NOVAC
Kakva su tvoja iskustva u pisanju na netu i možeš li da ukažeš na najveće opasnosti, s jedne strane i na najveće zadovoljstvo koje ono pruža, osim onog, egzistencijalnog?
Moja iskustva su stvarno dobra. Imala sam dosta sreće pa sam radila samo sa pristojnim svetom. Za
opasnosti i loše strane uglavnom znam iz iskustava drugih– da klijent odbija da plati ili da prestane da se javlja, da cepidlači i traži nešto što ne ume da objasni… Druga zamka, čini mi se mnogo opasnija, je ona koju pisci sami postave sebi– da rade sitne poslove za sitan novac, da ne rade na sebi i ne traže dugoročnu saradnju (a upravo takvo razmišljanje i dovodi do loših iskustava– kad radiš sa proverenim klijentima te opasnosti prosto nema).
Najveće zadovoljstvo meni i nije egzistencijalno, dobro si to primetila (okej, da se ne lažemo, to što ne razmišljam mnogo o novcu je svakako dobrodošla nuspojava, ali već odavno je samo to – nuspojava). Mnogo više mi znači odnos koji imam sa klijentima, svest da zaista doprinosim razvijanju i poboljšanju njihovog posla, radujem se kao malo dete kad mi prijave skokove u posetama i prodaji… Dosta učestvujem u kreiranju strategije sadržaja i taj deo nekako i najviše volim, jer tu baš imam veliku odgovornost i prilično odrešene ruke. I sad kad razmislim (dobra pitanja postavljaš!), kad se osvrnem na svoju evoluciju u toj priči, najdraže mi je upravo to što mi materijalni deo više nije motivator i što me nešto drugo gura napred. Ne postoji novac za koji bih radila na nečemu što mi se ne dopada i sa ljudima koji mi ne leže, a sa druge strane mogu sebi da priuštim da pomognem ljudima koji mi se dopadaju a da to ne naplatim. Eto, ta neka sloboda mi je recimo jedno od najvećih zadovoljstava.
Koliko je važno poverenje klijenta i u klijenta, imajući u vidu da se sa njima sve dogovara on line?
Pazi, ja ne krećem od pretpostavke da će me neko prevariti. Poverenje mi je inače jako važno, ali ono se stiče vremenom. Za one koji se pak grčevito plaše prevare, postoje načini da se to reši: avansne uplate, ugovori, a Elance npr. kao platforma ima dosta dobar sistem zaštite (nakon inicijalnog dogovora klijent uplaćuje dogovoreni iznos na njihov račun, a kad se posao završi i Elance obavesti o tome novac se prebacuje frilenseru).
SVE DOK VAS JE LAKO ZAMENITI, NEĆETE IMATI SIGURNOST
Nedavno si se pohvalila korektnošću klijenta koji ti je samoinicijativno povećao honorar. Kako se to postiže?
Sa tim klijentom već dugo radim i prilično sam upućena u njegov posao, dosta stvari sam i sama predlagala i sprovodila i on me ne smatra frilenserom, nego članom tima. Mislim da je to normalno ponašanje ako hoćete da zadržite kvalitetnog saradnika – takvi se najteže nalaze.
To je najveći razlog zbog kojeg i na blogu uporno trubim o tome da ljudi treba da se usavršavaju i da budu proaktivni. Sve dok vas je lako zameniti, nećete imati sigurnost – dakle, treba raditi na sebi kako biste postali teško zamenljivi. Kupiti nova znanja gde god se ukažu, primenjivati ih u poslu i truditi se da zaista doprinesete poslovanju klijenta.
KURS O PISANJU NA INTERNETU
Iskreno - da li žališ za profesorskim statusom?
Haha, dobro pitanje :) Ne, to mi je zaista ostalo u drugom životu, mada i dalje jako volim da na neki način podučavam, da prenosim znanje. Razmišljam i o tome da spojim lepo i korisno i napravim nekakav kurs o pisanju na internetu, ali još uvek nemam vremena da se posvetim tome kako treba.
A osim toga, često srećem bivše učenike koji me i dalje oslovljavaju sa “profesorka”, neki put zaslužim i kafu od njih, a u sistem se ne bih vratila ni da me puškom teraju tako da… imam najbolje od oba sveta :)
Budući da si jedna od retkih osoba kojoj je pisanje za strance osnovni izvor prihoda, postala si vrlo brzo popularna, interesantna mnogima koji bi želeli to isto. Koliko ti to smeta u svakodnevnom radu, imajući u vidu da si verovatno obasuta pitanjima i tražnjom saveta svih onih koji još traže put ka cilju na kojem si ti odavno?
Sad si me ubola u totalno ličnu sferu :) Iskreno, prilično me ometa, mada sam sad već koliko-toliko naučila da metabolišem te stvari. Na početku sam se stvarno trudila da vrlo detaljno odgovorim na svaku poruku, da dam što opširnije savete, ali brzo se ispostavilo da je to u najvećem broju slučajeva čisto gubljenje vremena (a nije bilo u pitanju malo vremena).
Ja sam od onih koji duboko veruju da kad nešto postigneš za sebe treba vratiti društvu. I meni su nekad puno pomogli saveti poznatih i nepoznatih ljudi, i ako ne mogu da se odužim njima, mogu da se odužim tako što ću ja nekako nastaviti taj lanac i možda pomoći nekom trećem. To pokušavam da uradim sa blogom – nemam nameru da ga monetizujem, ne služi mi da tražim klijente, nemam korist od njega. E sad, ljudi nekako misle da imam sve odgovore i sve recepte na gotovo – a nemam. Dosta toga znam, ali nemam rešenje za svaki pojedinačni slučaj i najzad sam shvatila da, pored vremena koje dajem za sam blog, ne mogu da izdvajam i vreme da drugim ljudima pravim put, naročito jer se pokazalo da je to najčešće uludo potrošeno vreme, jer ljudi prosto dalje ne reaguju. Tako da sam odlučila da to više ne radim. Pokušavam da sastavim neki spisak korisnih linkova za početnike, da ih ne bih potpuno ostavljala bez odgovora, ali i to traži vreme koje trenutno nemam.
Za ovih nekoliko meseci od kako se saznalo za tebe kao osobu koja zarađuje od pisanja na netu, šta možeš zaključiti o onima koji žele isto, a ne znaju kako da počnu i koji traže savete i pomoć od tebe? Znaju li uopšte naši ljudi koje su predispozicije nužne za taj posao i jesu li spremni da uče? Ili misle- lako ćemo?
Ima različitih ljudi. Nažalost, najmanje dolazim u kontakt sa onim tipom idealnog čitaoca kojeg sam zamislila kad sam pokretala blog – to je neki tip sličan meni, kojem su neke smernice i entuzijazam dovoljan pokretač da sam kopa dalje, kojem je dovoljna motivacija to što zna da je neko drugi to već uspeo. Ali znam da ima i takvih, i zbog njih i nastavljam da pišem blog.
Najveći broj ljudi koji me kontaktiraju nemaju ama baš nikakvu predstavu o tome šta bi sve trebalo da znaju. Okej, tako nešto sam pretpostavljala i na početku, zato na blogu dosta pišem o poslovnom okruženju i o tome kako da napreduju. Međutim, većina ljudi je nekako sklona da prosto preskoči deo sa “učite i radite na sebi” i odmah bi na “zarađujte dobro”, a jedno bez drugog ne ide. Generalno su jako loše upoznati najpre sa samim internetom (nekako me i dalje iznenađuje koliko ljudi izjednačava Fejsbuk sa internetom), zatim sa time čemu služe ti tekstovi koje treba da pišu – ali ono što me najviše zaprepašćuje je da ih i ne zanima da saznaju. Ostaju na tome da treba da napišu neke tekstove na zadate teme i to je to, a pritom očekuju da budu plaćeni kao profesionalci. Imam utisak da velikom broju ljudi nedostaje neka doza samokritičnosti i svest o tome da posao ne pada s neba, da najpre sebe treba da dovedu na neki nivo pre nego što počnu da traže dobre plate.
PROMENITI NAČIN PRISTUPA NOVIM INFORMACIJAMA I ISKUSTVIMA
Koliko im neko kao ti može pomoći, budući da mi se čini kako većina zapravo ništa nije ne preduzela niti se trudi da nauči nešto i ne traži savet, nego prokrčen put do klijenta?
I meni se čini da si u pravu. To je ono “pomozi sebi pa će ti i bog pomoći”– na teži način sam naučila da postoji veliki broj ljudi koji uvek očekuju pomoć spolja, od nekog drugog. Mislim da ni ja ni bilo ko tu ne možemo da uradimo ama baš ništa. Dok ljudi sami ne promene način na koji pristupaju novim informacijama i iskustvima, te stvari će se samo očešati o njih.
Koje su zamke u pisanju za strance i kako ih izbeći?
Jedina ozbiljna koju ja vidim je jezička barijera. Znanje jezika treba da bude na vrlo dobrom nivou, mada ne i perfektno (bog zna da moje nije). Osim toga, ne vidim neke bitne razlike između stranih i domaćih klijenata. Do skoro sam bila sklona da favorizujem strane u smislu pristojnosti i poslovne korektnosti, ali sam se uverila da i među domaćim ima vrlo pristojnog sveta. Isto kao što na obe strane ima i probisveta. Nema tu nekog pravila.
Nameravaš li da nešto promeniš u opisu svog posla, pretpostavljam da ne želiš da dočekaš penziju samo kao neko ko piše tekstove za strance, budući da tvoji kapaciteti daleko prevazilaze puko pisanje?
Daaaaa :) Imam sijaset ideja, ali mi nedostaje još jedno tri mene da ih realizujem, plus još nisam odlučila koju prvo da napadnem. Opet mi treba vreme da ih sve bacim na papir i ljudski izanaliziram. Volela bih da podučavam druge; volela bih da razvijem svoju content agenciju; volela bih da poradim na pasivnom prihodu… Svašta bih volela ali sam izgleda malo previše temeljna pa mi se ne ulazi u nešto tek da probam. Zasad sam u nekoj priči sa par pisaca u koje imam poverenja, nadam se najboljem, videćemo :)
Koliko ti sadašnji status ostavlja slobodnog vremena - koliko sati dnevno radiš, i na šta obično a na šta najradije trošiš slobodno vreme?
Još učim da se organizujem, ali u principu imam dosta slobodnog vremena. Neki put radim ceo dan, neki put ne radim ništa po par dana, nemam pravila – kad bih izvlačila prosek to bi bilo nekih šest-sedam efektivnih sati dnevno (još kad bih uspela da ih uguram u 8 sati pred računarom, bilo bi idealno).
Obično i najradije ga trošim na druženje sa prijateljima (uživo i na netu), na pisanje bloga, kad god mogu na druženje sa petomesečnom sestričinom, u poslednje vreme dosta i putujem što mi takođe jako prija (sezona konferencija me je prilično pokrenula). Volim i da se družim sama sa sobom (ne zato što sam neko užasno zabavno društvo nego što sam priličan introvert, tako punim baterije). Najzad sam dohvatila i neke prave knjige (one od papira) pa juhu, i čitam!
ŽIVETI U SRBIJI SA STRANOM PLATOM
Da li bi radila u inostranstvu? U stvari, može li se ovde lepo živeti i bez straha za sutra, od posla kojim se sada baviš?
Uh… dosta sam vezana za Valjevo, generalno se ne plašim promena i volim da istražujem nove stvari, ali ne bih volela da idem u inostranstvo sama. U principu bih, što da ne, ali moralo bi da se poklopi dosta stvari. Ali ako me pitaš za preference, onda inostranstvo radije turistički nego komplet promena.
Ja živim bez straha od sutra i mislim da to i jeste idealna varijanta – živeti u Srbiji sa “stranom” platom. Ono što mi omogućava da se ne plašim “sutra” je svest da ne zavisim ni od koga osim od sebe, a imam potpuno poverenje u to čudo u ogledalu.
Kratkoročni planovi?
Nisu još precizno definisani, ali svi idu ka tome da svedem trampu “vreme za novac” na najmanju održivu meru.
U čemu uživaš, šta te usrećuje, šta želiš sebi?
Uživam u ljudima koje imam oko sebe, fizički ili na netu, u upoznavanju novih kvalitetnih ljudi, u učenju novih stvari. Želim da nikad ne naučim sve i da se i za trideset godina radujem glupostima.
I na kraju, poruka onima koji bi voleli da se nađu na tvom mestu?
Svako ima svoj put i svako sam bira koliko će ga istražiti. Jedini ko može da vam uskrati izbor ste vi sami – otvorite se za nove mogućnosti i radite na tome da ostvarite ono što želite. Nema prečica, ali je super kad ukapirate koliko sam put može da bude zabavan!
Uživala čitajući. Divno i veoma pozitivno biće :)
ОдговориИзбришиHvala i u moje i u njeno ime.
ИзбришиUzivala sam citajuci intervju. Vedrina njenog duha i zelja da svoje impresije, znanje i iskustvo podeli sa drugima, je nesto sto krasi samo retke persone. Zelim joj da jos dugo, dugo, siri odlicnu energiju...:)
ОдговориИзбришиŽelim joj isto. I još mnogo više. hvala Vam.
ИзбришиDivan inervju, a sagovrnica ti je divna osoba.
ОдговориИзбришиZadivljena sam njenim uspehom, čitala sam po nešto sa bloga.
Želela bih da radim nešto preko interneta, ali o tome ne znam ništa, naletala sam na neke sajtove koji me deluju pošteno. Želim da učim, ali izgleda da nema ništa bez jezika, pa treba obnavljati i usavršavati znanje engleskog jezika.
Volela bih da me Jelena posavetuje o samom startu, ako je tako nešto moguće, odnosno šta je to što prvo treba učiti.
Zahvaljujem i tebi i Jeleni.
Spremam se da joj prenesem pitanja. Hvala ti.
ИзбришиNegice, videla sam da je organizovala seminar, dobra prilika da se nauči bar azbuka za početak.
ИзбришиVerujem da će deo svog znanja uspešno preneti na one koji će znati da ga koriste.
ИзбришиЗвучи као сјајна жена..
ОдговориИзбришиОдушевљена сам када откријем да у мојој лепој земљи живе и људи који раде још нешто сем што кукају..
Odličan intervju, kao i oni prije njega. Vrlo inspirativno, čovjek poslije ovakvog "razgovora" odmah dobije želju da počne raditi i učiti!
ОдговориИзбришиTo mi je i bio cilj. hvala Vam.
Избриши"Ja živim bez straha od sutra i mislim da to i jeste idealna varijanta – živeti u Srbiji sa “stranom” platom" - moto sa kojim se 100% slazem i koji svima preporucujem. Jelena je jedna pametnica, koja zna sta radi i ume da uziva u zivotu. Zadovoljstvo je poznavati je, i milina citati o njoj.
ОдговориИзбришиSlažemo se, slatka.
Избриши