Ne igraj uz Đurđevdan, to je pesma da se plače, a ne za veselja

     Toliko malo znamo o svojoj prošlosti!

Brukamo se, mnogi i javno, dok  zamuckujući sričemo Oče naš, uz albansku "Šotu" i danas se neki srpski svatovi vesele, zaboravljajući ili i ne znajući da su je šiptarske ubice igrale oko vatre u kojoj su gorela pobacana srpska deca.

     Pre nekoliko godina, tek, saznali smo i priču o "Đurđevdanu", vrlo često  neizostavnoj himni srpskih veselja.



     Tog 6. maja 1942. godine, od četiri sata ujutru, kaže se u ovom prilogu TV BN, ustaše su u Sarajevu , u vagone predviđene za 7 konja   ili 40 ljudi ,               potrpale preko 3000, uglavnom mladih Srba, po 200 njih u jednom. Kako bi ih odveli na put , za većinu njih bez povratka, u Jasenovac. Iz ponosa i prkosa, iako u grču, parafraziram propratni tekst ovog priloga, neko je zapevao

     Proleće na moje rame sleće
     Đurđevaak zeleni, Đurđevak zeleni
     Svima osim meni
     Drumovi odoše a ja ostah
     Nema zvezde Danice, moje saputnice
 
    Evo zore, evo zore                  
    Bogu da se pomolim
    Evo zore, evo zore
    Eeeeeej, Đurđevdan je
    A ja nisam s onom koju volim...

Da bi sprečile odjek ove pesme, ustaše su zatvorile sve otvore, mnogi su se ugušili već u vagonima, pa  je u jasenovački logor stiglo oko 2000 ljudi  i od njih, preživelo je jedva dve stotinene. Koliko da posvedoče o stradanju...

Ako ne znate istoriju ovog srpskog jecaja pred Jasenovcem, ako ste se ikada veselili, ako ste igrali, đuskali, ako ste se radovali uz njene stihove i njene note, verujem, sigurna sam, da  kada ovo saznate, više nećete!!!!

     Jer, ovo nije pesma za igru, veselje i radovanje, ovo je pesma koja je, kad znate kako su je i gde su je pevali, za tugovanje i plakanje!

     I zato bi konačno trebalo da sami, kao ljudi svesni stradanja sopstvenog naroda, prestanemo da skakućemo uz nju ruku podignutih visoko,kada već to neće muzičari kojima je važno da ispunjavaju želje polupijanih gostiju koji im pune džepove. Ili oni koji Đurđevdanom samo podižu atmosferu.

Nije prijatno, naravno, kada na desetine hiljada grla kliče ustaški pozdrav pod kojim su stradali Srbi,ni kada taj snimak dobije stotinu hiljada lajkova-  ali, kako to da nam tako nešto smeta, a ne smeta nam kada se i dalje neki svatovi i gosti nekih kafana frenetično vesele uz našu pesmu uz koju bi, da umemo da poštujemo sebe kako bi svaki narod morao sebe da poštuje, smelo samo da se plače!? Ili bar odsluša s dužnim pijetetom.



7.5.2015.- još jedan link http://www.srbijapress.org/u-vozu-za-jasenovac-ovako-je-nastala-pesma-durdevdan-video/
 
   
Komentari
Komentar kao odličan post. Bila bih Vam zahvalna na tome da i napišete jedan tekst na ovu temu koje ste se dotakli, za moj blog. Verujem da bi bilo jako zanimljivo mnogima, ne samo meni, da od sutručnjaka saznaju nešto više o svemu onome što slušamo iz čitamo i ko zna koliko ne-proverenih izvora,

Ja mislim da je konacno potrebno da se ljudi-etnomuzikolozi uopste pocnu baviti istorijom nasih hrvatskih i srpskih pesama. Hvala na objavljivanju, volela bih videti jos ovakvih informacija. Posto sam i sama muzicar, zavrsila sam muzicku akademiju u Beogradu, radilia sam par radova na polju muzicke pedagogije i etnomuzikologije, sada radim dalje doktorat u Becu, posmatrajuci kulturu Austrije i njihovog naroda, shvatila sam da je nas narod i sa tim mislim Srpski i Hrvatski narod, jako malo informisan. Same informacije na wikipediji su nepotpune, subjektivne i ponekada netacne. Ja mislim da je svako poznavanje istorije i kulture sopstvenog naroda, samim tim se ubrajaju i narodne pesme, jako bitno i kada bi se ljudi malo vise bavili sa tim, nasi narodi ne bi gledali samo svoj interes i bili jedni protiv drugih. Mislim da je najveca glupost, koja lezi u samoj prirodi ljudi, da jedni druge mrze. Nazalost, takva mrznja nastaje iz ljubomore, neobrazovanja i nezadovoljstva. Pogledajte samo ko zapravo jos uvek vodi rat? Oni koji prave tu mrznju medju ljudima su oni kojima lepo ide u zivotu, uzivaju na visokim stolicama, deca im ne ratuju. Bas takvi ljudi prave mrznju izmedju komsija i brace! Ova pesma je jako lepa i treba znati istoriju nje, svakako sta ne treba da se ovom pesmom pokaze je mrznja izmedju dva naroda koji su tako slicni. Pogledajte samo ko je izvrsio te zlocine? Da li ste se zapitali ponekada koliko skole i obrazovanja su posedovale te osobe? Koliko korumpirane su bile te osobe? Razmislite malo... Hvala Vam jos jednom na ovim informacijama i volela bih saznati nesto vise o tom istoricaru koji je bio svedok i od koga poticu ove informacije.
Прикажи мање

Ja sam svesno propustila da pomenem te pesme iz prvog komentara, i još neke, fokusirajući se na ono što je manje poznato. Drago mi je što da ovu temu gledaš na način na koji sam i želela da se gleda - isključivo podizanje nacionalne svesti u onoj dimenziji koja nam je oduvek bila labava, odnosno spoznaja istine o nama, koju ćemo zatim poštovati za sva vremena.Da nam ne budu samo drugi krivi, a ni sami ponekad ne poštujemo sebe. Hvala ti.

I još nešto, poznavaoci srpske narodne baštine, naročito pesama, mogu zaključiti da je ovaj narod najviše pevao kada je najgore stradao!!! Ne mislim pritom samo na bližu prošlost već i na neke od epskih ciklusa pesama. Nije to prkos, kako ga mnogi krste, smatram da je to duša koja prihvata poraz ali se ne miri sa njim, jer prihvata da na svom grobu slavi ono što je veće od samog života.

Bravo, Neco!!! Odlična tema, nažalost bolna i diskutabilna. Ima dosta pesama koje se pogrešno tumače, kao što je već navedeno u prvom komentaru. Naročito mi je drago što si jedna od onih koji znaju istinu o Šoti i naravno, Đurđevdanu. Ja sam kao dete često na slavljima igrala uz Šotu, dok pre osam-devet godina nisam došla do istine o toj pesmi... A, nisu ove dve pesme jadan merak u nas. Da, taj osećaj me je zaledio, ne samo u trenutku, nego za sva vremena. I, danas se kajem zato što nisam znala istinu o tome, niko mi to nije rekao ni od starijih (valjda, ni oni nisu znali). Taj osećaj nije lako opisati, sve je pomešano. Bitno je znati ko si, jer nikada nećemo znati kuda idemo, bez obzira na sve mudrolije ovog naprednog sveta... Istina je takva.
Прочитајте више

Draga Negoslava, već sam bila napisala komentar, a mislila sam da sam i objavila, ali ga nema, pa ponavljam za slučaj da nisam sve napravila kako treba. Pokušat ću ponoviti što sličnije: Užasno je ovo čitati. Jesi li sigurna da ovo "širenje istine" neće otići ukrivo? Zar nam trebaju stalno tribine? Zar nema dobrih istina koje se mogu širiti? Pišem ovo ne kao Hrvatica nego kao ja, koja istinski vjerujem da svatko od nas treba bar pokušati učiniti nešto dobro, a dobro znači nešto iz čega će NIKNUTI NEŠTO DOBRO. Dobro, a ne loše, ne vraćaćanje na stare istine. Što ako svi počnu vaditi svoje istine? Zar nije dovoljno ljudi izginulo ni za što? Vjerujem da mi ovaj komentar nećeš oprostiti, ali moram reći ono što mislim. Iskreno ne vidim nikakvu dobru svrhu u ovome što si napisala. Jer oni koji su u stanju činiti takve zločine sigurno se nakon ovog članka neće promijeniti, a pogođeni smo svi mi koji ionako takvo nešto nikad ne bismo učinili! Pozdrav, Negoslava.
Прикажи мање

Treba podsecati,jer je prema njima ucinjena nepravda i ne treba zatvoriti oci pred problemima,to smo jednom svi morali da uradimo pod Titom,pa smo videli sta je bilo,da su se ustase i muslimani pokajali zbog svojih zlocina,priznavali ih i na primer svake godine na taj dan (na svaki dan kada su cinili masovna ubistva) odnesu cvece na mesto na kome je izvrsen genocid, kao sto su to radili Nemci,oni su se javno pokajali, i odali pocast zrtvama, eh da su to uradile ustase i muslimani ne bi bilo ni ovog poslednjeg rata na prostoru sada vec bivse jugoslavije
Прикажи мање

Vidim da ovde poredite cetnicke i ustaske pesme a cetnici i ustase nisu toliko slicni koliko Vi mislite,sve ustase su bile na strani fasista,dok su se cetnici borili protiv fasizma.Takodje,samo su Djurisicevi cetnici bili zlocinci (dok cetnici Pavla Djuica i Draze Mihajlovica nisu bili zlocinci) dok su skoro sve ustase bili zlocinci

Uh, draga Negoslava, užasno je ovo čitati! Zar se ne bojiš da "širenje istine" može otići ukrivo? Što ako opet svi počnu širiti svoje istine? Bojim se toga. Zar nema lijepih istina koje se mogu širiti? Čemu tribine sa svih strana? Pretpostavljam da mi ovaj komentar nećeš oprostiti, ipak ga pišem, jer svom dušom vjerujem u širenje dobra, da svatko od nas to treba činiti. Pozdrav, Negoslava..

Vesna draga, moje širenje istine se odnosi na to da mi NE SMEMO, jednostavno NE SMEMO da se vesilimo uz pesmu uz koju su nekada Srbi ubijani, ne o ubijanju samom, o kojem ima toliko literature da svako ko ga interesuje može sve da sazna i bez nečijeg širenja istine. I da ti priznam, dok za ovo nisam znala, i sama sam bila deo horde koja se veselia, smejala i dizala ruku uz Đurđevdan. I da, da sam ja vlast, zabranila bih mjuzičarima da je pevaju čim primete da je neko počeo da se veseli uz ovu pesmu. Inače, dok sam pisala tekst, a to se kuva u meni odavno i podsticano je svakim snimkom na Tv, gde vidim da se naš narod veseli uz Šotu i Đurđevdan,dakle, dok sam pisala, pitala sam se, šta li će na ovo pomisliti Vesna. Ne želeći, naravno, da ni ti ni bilo ko ovo smatra provokacijom - jednostavno, ponavljam, sramotno je da se bilo koji narod veseli uz pesmu uz koju su njegovi sunarodnici stradali. Pesma sama, a pogotovo ljudi koji su uz nju umirali, zaslužuju pijetet. A mi, dakle, mi Srbi,ovim dizanjem ruku - vidi donji snimak, skrnavimo i samu uspomenu na njih, time i sopstvenu istoriju. I taj deo, ma koliko sam povom bio morbidan, nema nikakve veze ni sa kim, osim sa nama samima. Nadam se da sam uspela da ti malo objasnim...a i kada čuješ da Srbi za sebe kažu da su narod slabog pamćenja, veruj, više mislimo na ovo, da ne poštujemo sebe, nego da osuđujemo druge.
Прикажи мање

Iščitah tekst još jednom, možda sam previdela neku grešku, pa mi pade u oči ovo, na šta posebno skrećem pažnju - to, s tribina, i jeste na neki način povod za ovaj tekst, ali samo kao jedno logično pitanje. Kako nam i zašto nam toliko smetaju onakvi pokliči, drugih, a ne smeta nam sopstveno ponižavanje naših žrtava? Nama, Srbima, koji smo s razlogom preosetljivi i skačemo ko osice kada ožive vampiri iz prošlosti? Kako to da nam onda ne smetaju veselja uz neke tragične pesme iz istorije našeg naroda? Dakle, pitanja su internog karaktera, jer na njih, sve i da hoće, ne može odgovoriti neko drugi. Kao što jednako sami moramo prestati i da činimo ono čega bi se svaki narod stideo.
Прикажи мање

podelila na face-u ali mi zasad ne da da ga prenesem na blog... probacu kasnije pnovo...

Postavi, svakako, o ovome se mora širiti istina, hvala unapred.

Постоји доста песама које су настајале на љутој муци и трагедији нашег Народа, попут, на пример, песама "Креће се лађа Француска" или "Тамо далеко"... али ни једна није вулгаризована као песма о којој пишеш. Најпре, публика не зна порекло и генезу песме и још увек је доживљава као хит Бјелог дугмета који се може масовно певати свуда и у свакој прилици када атмосфера то дозвољава. Елем, да би се нешто конкретно променило неопходно је да јавност сазна о овоме што пишеш, а то неће бити лако ако држава не предузме едукативну интервенцију према Народу. Али, то је још компликованије питање, из много разлога. Па, и најважнијег... Поздрав Н.
Прикажи мање

Zato moramo sami da širimo istinu. Hvala, T. ili S, ili, kako god, raduje me da si tu.

...Ту сам ја, Истине ради! Поздрав, Н

Follow by Email