MOJI BAKRENI OLUCI, SKLJEČKANI U CIGANSKI GEPEK



    Taman dojdo iz Austriju, ido da si dignem penziju, da si nadzrnem stančak i vidim si decu, pa se ispruži da danem sas dušu, ono me u neko doba zove milicija. - uvatili smo, vele, nekvi s vaši oluci u gepek, pa dodjite da napravimo zapisnik. Kude ću, bre, taman sam stigal, još mi se noge nesu splasnule od otoci, u ovej godine neje lako da se putuje tolko dugačko, može li toj ujutru, pitujem, a oni rekoše, može, samo poporano.



     Kad otido, a moji bakreni oluci od kuću u selo, sklječkani kako papir da je. Nekvi ličanski* Cigani, dvojica braća iz Brzi Brod, onuj noć kad se igrala utakmica sas Hrvatsku, ukačili se na moju kuću, otkačili oluci, ono li je pa teško, samo pricvrsteni na onija stropor što sag svi sas njega oblagaju kuće, vikaju potoplo, zgužvali gi da stanu u gepek i pošli si dom. Za nesreću, pukne im guma na put, milicajci naišli ko da su naručeni, kvo imate u gepek, dajte da vidimo, kad ono, moji oluci.
     Navikli, braća, da obikaljaju oko zaplanjske kuće, pa kude primete da nikoj ne mrda, odgledaju kvo ima  se ukrade, izaberu vreme u kojo stari pospe, a mladi si imaju drugu brigu eli zanimaciju, pa u pečalbu. Bakreni oluci, kazani, takvo nekvo, im najodgovara. Otkupci i ne pituju odokle im, znaju , kradeno je, plate im malko manjške nego što vrede, pa zadovoljni obojica.




     Potpisa zapisnik, uzo si onoj što su nekad bili oluci, pa na otpad. Uzo osam iljade, osam iljade majke da im je, ja sam za tija oluci dal osamdeset i više iljade, i toj još kad gi tura, kuj znaje kolko bi sad koštalo.
   
    Vikaju, mož da i' tužiš? I kvo ću dobijem? Da plaćam tužbu, pa sud, pa advokati, pa presudu, a kad ju dobijem mož'  se slikam sasvema nju. Znaju oni toj, zatoj i kradu. Kad i' osude, oni nemaju pare da plate, po zatvori nema mesto za svi lopovi kolko i' ima po ovuj zemlju, pa zatoj i osileli, a država samo od pošten narod ne vodi račun, svi ostali su považni.

     Pa pojdo, da tražim onija najevtini oluci, nji valjda nikuj neće krade.
     Kad država neće povede red od pošteni ljudi, kvo drugo mogu.



objašnjenje nekih reči
- nadzrnem - vidim, pogledam... ovo dz se izgovara specifično, za taj glas nema odgovarajućeg slova u našoj azbuci, ali probajte da izgovorite
- danem dušu - odmorim
- sklječkani - zgužvani
- ličanski - iz zaplanjskog sela Ličje
- obikaljaju - obilaze

Znam i ja... ali ste prevideli da je junak ovee priče živeo višer decenija u inostranstvu. I takvi sigurno ne pričaju onako kako bi pričali da su ostali u svom selu. Kao što ni oni koji žive u Nišu a pričaju ovako, nisu zadržali svaku reč. Govor je živa stvar i menja se svakodnevno, menja se od sela do sela, od mahale do mahale i, kako kažu stručnjaci, sve ono što ste čuli u narodu, sve je to narodni govor. Hvala Vam.

Znam u kom se delu Srbije prica ovako ali nije bas dobro napisan govor.Moze i bolje

Sad se nešto pitam - šta li bi bilo da ovakve lopove odmah teraju kod sudije za prekršaje i da moraju da plate kaznu na licu mesta? Sa sve nadoknadom štete.

Dobra priča sa dobrom poukom...idemo da krademo, drukčije neće da preživime.

Follow by Email