MONOLOG OCA KOJEM JE NAJBITNIJI ON SAM



     Ja zaista ne znam šta oni više hoće od mene! Dajem, i šakom i kapom dajem, sve im bre dadoh, a oni nikad zadovoljni. Nikad da kažu hvala, nikad, dosta nam je,nikad da pitaju, imaš li za sebe, kako se ti snalaziš.
      Nije bilo kako treba ni kad smo bili zajedno, ali od kad smo se nas dvoje rastali i od kad su i oni otišli sa njom,a ja ostao ovde sam, samo traže. Treba, sinu za školu, ćerki za fakultet, za knjige, za ekskurziju, za garderobu.  Daj za patike, za haljinu, za telefon, za užinu, za izlazak, za rodjerndan, njegov , pa njen, za rodjendan kod druga i drugarice...samo daj,daj, daj, ko da sam ja, bre, Narodna banka.
     Kolko god da dam, oni bi još. Svaki dan. Ma, i ujutru i uveče bi oni uzimali, samo da im dam. Sve im malo.
     Evo, od poslednje plate sam odvojio, kupio sebi mobilni teleefon, ne mogu da se brukam kad se nadjem medju ljudima, ali sam zato onaj stari, nije ni on loš, samo je malo oštećen, dao sinu. Šta će njemu bolji, ja ni takav nisam imao u njegovim godinama. Pa šta ako nije tad bilo telefona, nisam ja imao ni motor, a neki su imali?! I kad su stigle trešnje, kupio sam punu kesu, pola sam njima dao, pola ostavio sebi, nisam sve pojeo sam, ko što bi neki.


     Ja nemam mnogo, niti mi mnogo treba, ali sam čovek u godinama i trebaju mi vitamini, a oni bre skupi, ja tu ništa nisam kriv. Pa oni preparati, na televiziji stalno nešto reklamiraju za vitalnost, dugovečnost, za snagu, non stop izlazi nešto novo, a ja ne  mogu da postignem  ni pola toga sebi da priuštim.
     Kažu, i njima trebaju vitamini. Pa znam, zato sam im i kupio one trešnje, proletos, pa sam im zimus dva puta kupio pomorandže, kad mi je komšija doneo jabuke iz sela, punu gajbu, odneo sam im jednu kesu... Uvek i njima dam, sve što imam, ja sa njima delim.

     Ali, šta ja tu mogu kad i ne ostane mnogo da se deli? Evo, kaži ti, kako ja njima mogu da plaćam struju, kad moram da platim struju u ovom stanu? Kako da im plaćam grejanje, kad plaćam već jedno grejanje? Pa, oni ionako žive kod babe i dede i svi ti troškovi bi morali da budu plaćani i da oni žive sami.
     Pa šta ako im majka ne prima platu već 17 meseci? Baba i deda imaju penzije, celo leto ne kupuju ništa jer imaju i baštu i piliće na selu, što ne kupe makar jedno prase , kad već idu tamo,pa da imaju meso za celu zimu? Znaš li ti pošto je kilo teletine? A ja drugo meso ne jedem, moram i ja od nečega da živim.

     Kaže mi bivša žena, znaš li ti kolko košta jedan student. Pa šta, bre, šta ako košta, lepo sam govorio ćerki da je bolje da se zaposli i da posle vanredno upiše neki privatni fakultet, njega nije završio samo ko ga nije upisao. Al neće, gospodjica, oće ona državnu diplomu, poniženje joj , stra' je da joj se drugari ne smeju , svi neki Ajnšajni i ostali naučnici, ko će sa njima. Epa, sami ste birali, mene niko ništa nije pitao, sami se sad snalazite.

     Još našo sin da mi zamera što sam sebi kupio nov kompjuter. Pa danas bre svaka šuša ima kompjuter, šta ja treba da radim? Ako je njemu deda kupio stari kompjuter, to je njihov problem, ja nikad nisam bio za polovne stvari, nije to moj nivo. I s kojim pravom se oni mešaju u moj život, kad ih ja ništa ne diram? Što sam otišo na more u Egipat? Pa gde da idem? Ova moja, nova, ne bre ta, sa njom sam  išo dvaput godišnje u Grčku, kad je jeftino, al ova nova neće. Il Egipat, il ništa. Ja, šta ću, skrpim nekako pare,  nije to jeftino,a i to je samo jednom godišnje. Nisam ni ja išo na more kad sam bio mlad, pa šta mi fali!? Oni su još mladi, život je pred njima i  ima kad će da idu.

     Uostalom, neka me tuži, pa neka sud dodeli alimentaciju, pa da ih onda vidim.


   I kako već  ne shvate,  ne jednom sam im rekao, jaaaaa sam sebi najvažniji u životu, pa onda svi oni?!

   
 
Opšte je poznato da sav teret izdržavanja deteta podnosi onaj roditelj kod kojeg je dete, čak i u slučaju kada onaj drugi plaća tu famoznu obaveznu alimentaciju. Jedino ako taj drugi roditelj i van toga daje svojoj deci, može da se nazove pravim i brižnim roditeljem. No, to je neka druga priča i ja smatram da je zakon najviše kriv- takvi isti u svetu plaćaju kao bela lala i ne sme ni na pamet da im padne da izvrdaju svoje obaveze. A ovakvi, kao junak moje priče- oni nisu ni pomena vredni. Sem kao primer nečoveštva.
 
Draga Negoslava znam i ja jednog ovakvog - samo taj u dva braka pravio decu i sada ne plaća. Pa ga na kraju tužile žene, pa sad on isto ovako kuka - i još podbada decu kako su im majke grozne - hoće u zatvor da ga strpaju. A ne kaže zašto i da ne daje ništa za decu. Naravno, većina razvedenih roditelja nisu ovakvi, naravno da ima i majki koje se pokupe i žive svoj život, naravno da ima i one dece gde oboje odu... Ali, ova priča o ovom jednom konkretnom je, baš dobro karakterno odrađena...
 
Istina je uvek negde na pola puta, ali se ovakvim temama prilazi sa puno emocija i još više predrasuda. I svaka medalja ima dve strane, ali baš svaka. I vrlo je sumnjivog moralnog kvaliteta svaki roditelj koji priču o deci svede na novčane transakcije. Deca nisu na ovaj svet došla da bi se u njih ulagalo, kao u dobar posao, da bi se u starosti koristili benefiti ulaganja. Postoje roditelji oba pola koji se u slučaju razlaza ponašaju neodgovorno, i takvo ponašanje je za osudu svake vrste, ali je prosto neverovatno koliko su neke majke (u najvećoj većini slučajeva deca odlaze sa majkom) nezajažjlive i koliko zloupotrebljavaju novonastalu situaciju, očekujući da bivši suprug plaća sve. Standardni iznos alimentacije koju određuje sud u Srbiji je oko 9.000 dinara. i o tome bi trebalo da razmisli svaka majka koja počne da se žali na to kako joj se malo daje za izdržavanje dece.
Прикажи мање
 
Dragi Peđa, postoje divni roditelji koji to ostaju i posle razlaza sa supružnikom, ali postoje i oni koji se, kako reče jedna moja koleginica, uz razvod sa ženom "razvedu" i od deteta. Lično ne znam majku koja se ne ponaša odgovorno prema svom detetu, ali znam sijaset očeva. Da ne raspredam sada mnogo na temu same alimentacije- sramno je niska i kada bi s eizračunalo koliko je zaista potrebno detetu, možda bi bila dovoljna jedino za školu. Ili za doručak i večeru. Ili za... A gde su ostale potrebe? No , o tome misle neki drugi... Majka iz ove priče nije, koju nisam ni citirala ni uvlačila u priču, je od onih majki koje nisu rađale decu zarad benefita nego zarad njih samih. Otac im je samo otac na papiru i čitavog života je bio važan jedino sam sebi. Takav je i danas. I nije mi bio cilj da sve očeve strpam u isti koš, mada bi ih, kako rekoh, bilo još mnogo za u njega, nego da stavim na stub srama ovakvu logiku, ovo razmišljanje i ovo ponašanje. Svim čestitim i korektnim očevima, kao i majkama, skidam kapu.
Прикажи мање
 
Uh, strašno, kakvi sebičnjaci. Na žalost u mom poslu imam takve, pa čim počne da priča kako deci daje, ja se naježim, kao da ttuđinima daje, zar to nije normalno, da svojoj deci daje... Tako čim počne da se hvali kako daje deci, kupuje, ja znam da je nasilnik u porodici i da je kriv, da ne može biti krivlji, znam da je zaista istukao ženu, iako laže da nije, znam da se i ona i deca pate. Ipak, ima pomaka, ranije to beše tabu teba, sada malo i društvo i sudovi rade na tome, nedovoljno, ali je ohrabrujuće da je krenulo i najvažnije da te žene, bar neke, više ne negiraju šta preživljavaju iz straha od novih maltretiranja i straha za egzistenciju. Ovakve bih ja držala samo na kori 'leba i vodi.
Прикажи мање
 
A onda, kad ostare, zahtevaju punu pažnju te iste dece, tvrdnjom - ja sam tebe izdržavao. Jadni oni ljudi-žene, na čijim je plećimma sva muka i odgovornost da izvedu na put svoju decu, izradjanu sa takvim osobama.
 
Ovo mi se čini veoma istinito, neki ni toliko ne daju, jednostavno ih nije briga za decu. Imala samn lično takav primer.
 
Verujem Vam. A da je stvarno, stvarno je. I još je mnogo gore.

Follow by Email