LEPI STIHOVI DA MI SE CURA ODLJUTI I STRAH OD DODIRA KANTE ZA DJUBRE

... sve slike golih žena da vidim,  ja i strina na tavanu, briga me za sve druge, ti samo na sebe misliš, a takoj li je ubavo, mučiti se dok spavam, lupaš mi čežnju, baba u selu ništa ništa ništa, srećan kraj, dete je čovek, kad je u srcu dobro, zašto sunce uvek ima istu siluetu - ovo je samo deo reči i rečenica koje su, ukucane u Google pretraživač, dovele na moje blogove neke čitaoce koji su sa njih otišli nekada zadovoljni, nekada možda i smejući se ili psujući jer nisu našli traženo, a nekada i totalno razočarani, ne umem baš da definišem niti pretpostavim sve moguće reakcije

     Od kako imam blog-ove, paralelno s uvidom u broj poseta i  mesta iz kojih su, jako mi je zanimljivo i to kako su i zašto sve posetioci došli na njih. Dobro, mnogo njih svakodnevno ili povremeno udje na ovaj blog i na Negoslavlje namerno i svakako da mi je jako drago zbog toga što imam verne posetioce i čitaoce - moji prijatelji se već šale da je dnevni broj poseta mog bloga veći od tiraža lokalnih novina u kojima sam radila, ali nije zanemarljiv ni broj onih koje baš Google dovede na ove stranice.

     Jutros, na Negoslavlju, pade mi u oči onaj romantični sklop reči nekog jadnička , koji mora da je nešto straaaašno zabrljao, pa bi sad da se vadi - lepi stihovi da mi se cura odljuti. Pa prošetah malo po spisku pitanja koja ljudi postavljaju tražeći odgovore na svoje dileme, nepoznanice, za svoje muke i probleme.

     -Koja je prava, kad mi se nijedna ne svidja - žalosna mu majka, ovaj je baš u debelom problemu. EEE, mladosti, kako znaš da budeš surova, pa tek kada zadjemo u neke godine, shvatimo koliko nam je svaki težak problem zapravo bio lako rešiv. I bez pomoći Google. Bez - padanje  kapci na očima. Ili - kuj me živote. Ponudio se san života, reci da - ono, nije baš da sve razumem, al, nagoni na razmišljanje, možda baš zato. San ne postane njen. Kakav odgovor je ćutanje. Ti misliš da si prava. Kako je ženi kojoj neko napiše ovako nešto. Kako ući u priču s djevojkom.

     - Ni radost nije radost, ni tuga nije tuga, ako ih sa nekim ne podelimo -ovo mora da je neka od tema za pismene zadatke iz srpskog jezika, koje i inače dovode veliki broj djaka i roditelja, pretpostavljam, na moje blogove.

     - Kako vratiti zlo.Mlade pevaljke iz Kruševca.Krivi nos.Nisam nešto, al imam nešto.Prodaja dudinja.Dje, ba i muuuuu po ceo dan. Odustaje od sebe samog.Zlo se zlim vrati. Vidim sve zeleno. Ja i samo ja i opet ja. Strah od dodira kante za djubre.

     - Vuneni džemperi. Kreka veso.Konjak boja kose. Mobing.Drajčina Bara. Donji Prisjan.Matejevac.Prag. Istanbul. Naselje Stepa Stepanović.Stolarija Vučković. Plava džamija, Top kapi palata. Salep. Dudinje. Aja Sofija. Kapija na nebu.Lojane obloge. Karlov most. Kapali čaršija.Kako se beru višnje.

      - Izmami osmeh. Priča o vetru. Neskromna želja moja. lepe pohvale. Ja znam tvoju tugu. Ništa nije slučajno. A nećeš valjda ovako jako da me...

     -O temama za pismene zadatke,više drugi put. Samo jedna od njih zaslužuje čitavu studiju - ona, iz Malog princa, o tome da se samo srcem dobro vidi. Počevši od toga šta je ko zapamtio iz definicije samog naslova... al, kako rekoh, o tome nekom sledećom prilikom.