SRBIJO, DA LI BAR POCRVENIŠ?




     Nisam htela da koristim tudji naslov, inače bi se ovaj tekst zvao SRBIJO, PLAČI, po tekstu sa portala odakle je preuzet -  a nalazi se ovde.  

     Sirotinjo, i Bogu si teška, a o državi i da ne govorimo !

     U zemlji u kojoj čitave porodice, sa ogromnim brojem članova,  od kojih najčešće niko nikada ništa ne radi, žive od socijalne pomoći , dijabetičar i bubrežni bolesnik s još nekoliko dijagnoza, čija firma je propala a od penzije ga deli deset meseci, dakle, taj čovek nalik onima sa fotografija iz nekih logora, živi od pola obroka iz Narodne kuhinje. (Jedan dan on jede, drugi dan drug koji je u čitavoj nesreći imao, ne nikako ne mogu reći sreću, ali eto, imao je to nekakvo pravo na taj jedan kupon.)

     U zemlji u kojoj pevaljke sa završenimm šnajderskim kursom  dobijaju basnoslovne honorare za koncerte na proslavama gradskih rodjendana koje im , svojiim položajem i obećanjima državne pomoći tim gradovima kupuju ljubavnici,  jedan diplomirani ekonomista na kraju radnog veka prodaje  tračice za aparat za merenje šećera u krvi, kako bi kupio neke druge lekove, bez kojih ne može!

     U zemlji u kojoj muzičari dobijaju 300.000 evra za snimanje najobičnijeg CD-a, dvojica radnika ostalih bez posla posle decenija rada, dele jedan kupon za posni obrok iz Narodne kuhinje!

     U zemlji, u kojoj prestareli pevači koji su svoja zaradjena bogatstva spiskali na lagodan život i ko zna koje poroke, dobijaju državnu apanažu na račun svih nas, jedan trudbenik je prinudjen da gladuje!

     U zemlji u kojoj se sveštenici utrkuju u kupovini što skupljih džipova, razrezivanju što viših cena svojih usluga i u tome ko će se pročuti po većoj aferi, trudbenici koji su čitav radni vek znali smo za zadatke i izvšenja, nemaju pravo ni na zajednički kazan!


     U zemlji u kojoj se najpre prodaju najskuplji sajamski modeli automobila, a oni koji su se obogatili na narodnoj grbači hvale se jahtama i stanovima na ko zna kojim belosvetskim adresama, samo oni koji nikada ništa nisu ukrali - jer da jesu ne bi  danas bili na kazanu, preživljavaju od drugom namenjenog, pola obroka dnevno!

     U zemlji, u kojoj stečajni upravnici dobijaju basnoslovne naknade za angažovanje i u po desetak preduzeća odjednom, vidite ovde  - šta ćemo, neke zemlje se hvale preduzećima koja rade, a mi onima koja su u stečaju,  drugi diplomirani ekonomista je prepušten zubu vremena, koje ga je ionako dobro nagrizlo.


     Pitam se, samo, gledajući u fotografiju ovog čoveka čiji je usud u tome što se školovao i radio u ovoj zemlji, hoće li, ovako tanan i krhak, tu penziju koju je zaslužio, makar jednako vredan kao oni koji su ga prepustili ulici, hoće li taj čovek, sudbine koja je produkt nehumanosti vremena u kojem živimo i ljudi sa kojima živimo, a koji odlučuju o sudbini malog čoveka.... odugovlačim da kažem jer biram reči, a ne mogu ih izabrati i verovatno već pogadjate, hoće li taj čovek na nogama dočekati dan kada će od svojih para kupiti sebi čestiti obrok i lek za svoje bolesti.

     Srbijo, stidi se, i mi svi zajedno s tobom, kada smo dozvolili da nam se dešavaju ovakve stvari, dok istovremeno stotine hiljada, ne, milioni  evra nekontrolisano teku  i  otiču u nepovrat, pa to saznajemo tek kada stranke odu s vlasti i kada postane kasno...

Follow by Email