PRVI RODJENDAN, PREBRANAC I AJVAR, DIVNI LJUDI BLOGERI I ZAHVALNOST

     Prošlo je tačno godinu dana od kada sam objavila prvi tekst, možete ga naći ovde , na mom prvom blogu, ovom .


    Od tada do danas  , kroz  stranice  ovog bloga prošetalo je mnogo čitalaca , a zemlje iz kojih su oni počela sam da beležim  ovde , pa nekako spontano prestala - valjda mi je sujeta bila zadovoljena onim do tada zabeleženim .

    Da sam strpljiva , pa da ovaj tekst objavim za sat ili dva, mogla bih da se pohvalim - meni  je to jeste razlog za hvalu , možda i nije neki, al eto , podatkom od 65 000 pregleda . Ovako , sada ispisujem 64 984 posete . Da nisam bauljala u mraku svoje kompjutersko-blogerske neupućenosti ( neki se ljute kad kažem polupismenosti, pa sam, eto, našla novi termin) , bilo bi više pregleda . A da mi je važan ovaj broj , važan mi je, što i ne krijem . Jer ga doživljavam kao potvrdu da  ne pišem ni uzalud ni samo za svoju dušu - da je tako pisala bih dnevnik ili bih zaključala svoj blog i samo retkima dozvolila pristup na njegove stranice , što inače cenim kod onih koji su se opredelili za tu varijantu.

     Priznajem , u početku mi je bilo malo krivo zbog toga što su medju  deset najčitanijih mojih tekstova bar šest iz oblasti kulinarstva . Ali , kad  prilikom guglovanja vidim većinu njih na prvoj ili na nekoj od pozicija na vrhu liste za odredjenu kategoriju, tešim se , štaviše zadovoljna sam, zbog toga što znam da sam sa hiljadama ljudi podelila one recepte za koje garantujem da ih neće zaboraviti posle prvog spremanja . Reakcije poznatih mi i nepoznatih na moj savršeni ajvar i nepogrešivo dobar prebranac i  ostale djakonije dovoljan su mi dokaz da nisam pogrešila što sam i ovu kategoriju tekstova uvrstila u svoj blog.
    Kao ni što sam podelila par saveta sa pletiljama ili onima koje su to tek htele da budu , objavljujući uputstva za pletenje  kapa i šalova , o čemu takodje svedoči Google.


     Sve ovo gore je ustvari bila šala na sopstveni račun . Vi , zapravo, niste ono što sami mislite da jeste  ili što želite da budete - pisac ozbiljnih tekstova koja svedoče o vremenu sadašnjem i malo podsećaju na prošlost , već ono što ljudi kojima se obraćate vide u vama . Ne kažem da su ljudi u meni videli samo kuvaricu i pletilju , daleko od toga , ali su činjenice neumitne i ja ne bežim od njih .


     A pisala sam o svemu . Najpre odustala od ekonomije, mada mi je to  uža specijalnost i kategorija u koju se najviše razumem . mislim, ne u ovu našu , u kojoj ne važi skoro ništa od onoga čemu su nas učili na fakultetu , nego u neke sveopšte važeće principe za normalne prilike . Od kojih smo mi, nažalost , jako daleko .

      Politiku nikada nisam volela , pa sam i od nje odustala posle prvog , gore već pomenutog, linkovanog teksta.

     Mnogima se najviše svidjaju moje priče izgovorene zaplanjskim dijalektom  ,  kojeg su počeli da razumeju i oni kojima je do skora bio potreban prevodilac .Ako ikada objavim knjigu , prva će biti upravo s tim pričama . Lela mi je zapretila da će to uraditi sama , ukoliko se ja ne potrudim . U poverenju, već radi na tome .

    Neću više da se bavi rekapitulacijom . Koga zanima , snaći će se sam u moru ovih tekstova, 224 ih je do ovog . Za danas , osim ovog, najavljujem i intervju sa Borisom Bajićem, još jednim , grubo je reći primerkom, al ne nalazim pogodniju reč, iz mlade generacije, koje okupljam u rubrici mlade nade, iliti zlatna deca . Da , to je onaj, trenutno vodeći bloger u regionu, sudeći po zvaničnim podacima . Znam devojčice koje nestrpljivo čekaju da pročitaju šta ima da im kaže jedan pametan , uspešan i lep momak . I šta mogu da nauče od njega .

     Dok stignem do poslednje tačke na ovom tekstu , desiće se, izgleda, i ta famozna cifra od 65000 poseta.

     Samo ću , u maniru holivudsko-oskarovskih dogadjanja, još jednom zahvaliti Maji, mojoj snajkici koja je bila prvi inicijator - nije pleonazam , mog blogovanja, pa Leli i Nebojši , takodje upornim nagovaračima da konačno prestanem sa sakupljanjem sličica u svim tonovima pink boje na Fejsbuku i počnem nešto ozbiljno . Pa jednoj Verkić , blogerki odavno , koja me je ubedila da otvorim blog na još jednoj adresi , ovoj , gde sam stekla divan komšiluk. I dobila fantastične inspiracije od ljudi čije pisanje cenim .


     I da - zahvaljujući blogovanju upoznala sam, nažalost više virtuelno nego stvarno , toliko divnih ljudi , ljubitelja lepe reči i svega lepog , da bi se ovaj post otegao do sledećeg rodjendana, ako bih želela sve da pomenem . To je, uz samo pisanje i čitalačku publiku , jedan od najvećih kvaliteta ove , zanimacije u početku, a sada već strasti , neodoljive  potrebe koje se i da želim , nikada ne bih mogla odreći.

     Hvala svima onima koji su našli vremena da zavire u moj blog , onima koji se vraćaju na njegove stranice , onima koji mi prenose svoje utiske - zanimljivo, na ovom blogu više u privatnim porukama nego javno , za razliku od Negoslavlja ,  onima koji se slažu i ne slažu sa mnom ,  koji mi samo jednom rečenicom daju ideje za čitavu seriju postova - tu je  moja Ivana neprevazidjena , onima  koji se prepoznaju i kada nisu junaci mojih priča ... i svima vama koji  ste bili uporni i došli do ove tačke ... da, do ove tri tačke ...


PS - mislila sa, pošto brzo pišem , da ću objaviti tekst pre 65.000 , ali sam pogrešila . Prestigla sam taj broj negde pri kraju pisanja . Dok nadjem i fotografiju za ilustraciju ...