субота, 4. мај 2013.

NIJE EPP, REKLAMIRAM DELA BOSA TORTE



     Ne pamtim da sam ijedan tekst pisala s ovoliko radosti, kao ovaj koji sledi. Osoba kojoj je posvećen to uistinu zaslužuje, a da ne bi bilo zabune, nije reč ni o kakvom EPP-u, kao što ni jedan jedini moj tekst do sada to nije bio, već samo podrška jednoj preduzimljivoj i vrednoj ženi. I  još više, ukazivanje na nju onima koji je ne znaju, kako bi ubuduće, kad im zatrebaju kvalitetne torte i kolači, znali da se obrate na pravu adresu.



     Bosu znam decenijama, službeno sam je upoznala kada je radila u nekada veliko niškom Preduzeću Poljopromet, zahvaljujući čijoj propasti je postala - poslastičar.

 Umesto da životari skrštenih ruku, kukajući na težak život i neimanje, ušla je u rizik, otvorila radionicu za izradu torti i kolača, zaposlila nekoliko takodje vrednih žena i niškom tržištu, na kojem postoji jako mnogo onih koji se bave isti poslom, ponudila nešto novo. Njene torte i kolači nisu, naime, samo red keksa ili patišpanja, red margarina, s nekim zamenama za orahe i lešnike i surogatima ostalih kvalitetnih materijala, već uvek ono što dogovori - kod nje je čokolada zaista čokolada, orah je orah, a puter zaista puter. Doduše, kaže da u filove stavlja pola putera i pola margarina, ali jedino zarad čvrstine i jedino u dogovoru sa kupcima. Čiji gosti ponekad ostanu bez dezerta, jer se slavljeniku toliko dopadne torta, pa ne dozvoli da bude isečena.




Kao, recimo, ova, gusarska...


Ponekad mladenci imaju neobične zahteve, ali ispadne da baš takva svadbena torta ide uz njih i samo uz njih






     Mada smo retko u kontaktu, više puta mi se desilo da neku prijateljicu preusmerim na njenu adresu, znajući da će uvek da dobije i bolji kvalitet ili jednak kvalitetu nečega što je već imala u vidu, ali uvek garantovano nižu cenu. I sve su mi bile zahvalne na preporuci.



     Danas sam, posle jednog izlaska na kafu, koja se, doduše, pretvorila u tiramisu i čizkejk, sa prijateljicom iz Beča koju letos čeka veliko slavlje u vidu obeležavanja četiri porodična jubileja, završila kod Bose. Mada nije nameraval da odmah naručuje torte za početak jula, Lena je toliko bila oduševljena onim što je videla, počevši do čistih belih uniformi radnica zatečenih na kafe-pauzi, do kataloga  prepunih onim što su do sada uradile, da je za petnaest minuta rešila i svoj lepi mali problem zvan - torte za njeno slavlje. Presrećna što je našla baš ono što je planirala.

     I da, više slika i informacije o tome kako pronaći Bosu, naći ćete na ovoj adresi.

   



   

Нема коментара:

Постави коментар

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Kupujete li na Temu pijaci?

Jeftine tričarije koje nam mogu olakšati svakodnevne (ne)omiljene poslove, cenovno su značajno konkurentne sličnim sitnicama iz kineskih ra...