JEDNA VELIKA PREVARA , pa jedna sekiracija i BORBA ZA ŽIVOT NA KRAJU

- ipak je imao sreće , od tromboembolije se retko ko izvuče - rekla mi je juče doktorica u ambulanti, dok mi je popunjavala recepte za lekove koje su ocu prepisali prilikom otpusta iz bolnice, gde su ga bukvalno vratili u život sa pola puta u nepovrat




     Sve je počelo jednom velikom prevarom u vidu traženja pozajmice na samo mesec dana od strane osobe koju su moji roditelji očuvali i kojem je moj otac pomagao čitav život, do te mere da je čak i njegova žena , roneći  suze pokajnice , izjavila da taj Saša, njen muž od kojeg je kasnije , ali na kratko, počela i da se odriče, da on dakle, mog oca smatra za svog drugog oca. Toliko ga smatra , da ga je prevario kako sopstvenog oca nikad nije . Ili nije imao vremena, pošto je ovaj umro , Bože mi oprosti, na vreme da ne doživi bruku koja prevazilazi ne samo naše zaplanjske razmere, nego i granice  Niša. Jer , prevara nas je samo mali deo ukupne prevare koja se zove milion evra, za koliko je optužen . I dvadesetak ojadjenih porodica. Ali, oni su prevareni kroz kupovinu stana. Mi, kako rekoh, jedini davanjem pozajmice , pa čak i  kasnijim pristajanjem na laži o nekakvom virtuelnom  stanu, samo da bismo kako-tako te pare izvukli.

     No, o tome ću pisati jednoga dana kada se utisci čitavog tog zamešateljstva slože onako kako bi trebalo i kada pohvatam sve konce te prljave prevarantske priče , koja se svela na to da nam se na prevaru uzmu pare, velike čak i za neke bogataškije prilike. Puno je tu prljavih postupaka , lažljivih reči i preteških stresova, da bi sve stalo u ovu jednu priču o narušenom zdravlju čoveka od 76 godina, što je zaslužio isključivo činjenjem dobrih dela. Dotičnom Saši , kako rekoh. Ima on svoje prezime , ali ga neću kaljati zbog  časti njegovog pokojnog oca, a i adresu, na samo tri kuće od moje, ali sve to za ovu priču nije važno.

     Ono što je najvažnije, jeste činjenica da je moj otac , Bogu hvala, živ. Čemu se dotični , inače,  nimalo ne raduje , budući da bi mu godio  nestanak jedinog svedoka prevare na koju se odlučio kako bi svoje potomke obezbedio i za neka buduća vremena, ali na tudj račun . Važno je da je on pare na vreme sklonio. Na sigurno mesto . Baš kao što je i svu svoju imovinu, pre kretanja u ovu igru, preneo u tudje vlasništvo. I da je spreman da odleži , šta je to tričavih tri-pet-sedam godina, za pomenutih milion evra tudjih para? Bitno je dočekati  priželjkivanu smrt čoveka koji te je očuvao i pomagao, kojeg si na kolenima molio ...samo za mesec dana, kojem si se u rodjeni decu kleo da ćeš mu pare vratiti i da ti je žao jedino to što mu stresove koje si mu preredio ne možeš nadoknaditi. I pred kojim si, posle svega, na sudu bezočno lagao.
   
     Podnosio je moj otac stresove, mesecima, sada već godinama, pateći više zbog toga što ga je tako bezočno prevario neko kome je toliko dobrih stvari učinio , nego zbog ičega od onoga što je od njega i zbog  njega propatio. Ali, slomilo ga je to saznanje, izjava dotičnog, da će on...lako ,  sa mnom, samo čeka da moj otac umre.  To saznanje ga je mučilo, gušilo, dovelo do toga da se bukvalno bori za svaki udah vazduha , za život.

     Počeo je da kopni polako, gotovo neprimetno. Do tada čovek izuzetno vitalan za svoje godine, aktivan, radan ,gubio je snagu , čvrstinu koraka, počeo da govori sve manje i uzdiše sve više ... dok tako iscrpljen organizam nije podlegao virusu herpes zoster. Više od mesec dana stravičnih bolova za koje medicina nema gotovo nikakve pomoći , nemogućnost kretanja zbog tih bolova od kojih, kaže Google, mnogi pribegavaju samoubistvu kao jedinom rešenju.

    I taman su bolovi dostigli granicu podnošenja, upravo zbog tog nekretanja,zbog svih preživljenih trauma i završnog udarca onog koji ga je "smatrao drugim ocem" , u vidu te izjave da će sa mnom lako, samo čeka da on nestane,   doživeo je i tromboemboliju.

     Većina pacijenata, kažu, okonča tokom prva dva sata. Ako njih prežive, najveće opasnosti  su u naredna 24 sata. A ako i oni prodju, kritična su i naredna dva dana. U stvari, kritičan je ceo dalji život , uz doživotno korišćenje lekova za razredjivanje krvi .... a sve to, naravno, koliko pomaže, toliko i narušava stanje organizma. Baš kako priželjkuje onaj Saša , kojem ni data reč, ni obraz, ni sudska odluka da vrati pare koje je pozajmio, ne znače ništa.

     Čujem, kupuje ćerki stan, sprema joj basnoslovnu svadbu. Ne izlaze iz kola ni on ni njegov sin. Za sve to imaju pare. Za dug, koji je više i od samog pitanja časti - nema. Ima samo za plaćanje advokata, u nameri da se  obmane sud . Da se na Višem sudu, gde mu se odlaže već duže od godinu dana sudjenje, započeto posle njegovog puštanja iz šestomesečnog pritvora , i dalje odlaže  to sudjenje, do novog zakona koji prevarantima daje nove benefite. Da se priča razvodni, što više oštećenih oboli, umre, odustane od gonjenja , na ovaj ili onaj način.

     Mene nije zaplašio . Verovatno ću i ja jednog dana zdravljem platiti sve stresove koje sam doživela i od njega lično i od očeve bolesti i od tolikih povlačenja po sudovima, prvi put u životu .Ali  ću lakše preživeti tu njegovu .. pretnju, upozorenje, šta li je, da će sa mnom lako.
     Samo neka prestane da preti . Neka "svom drugom ocu" kojem je jednu nogu već gurnuo u nepovrat , dodatno ne zagorčava poslednje dane. Neka to budu i meseci, godine za koje se molim, decenije, što da ne - ali neka bude strpljiv.  To će , neumitnišću prirodnih zakona, dočekati.

Samo, neka se  ne raduje da će sa mnom lako. Odnosno, nekažnjeno.

     Jer, i ove moje reči su neka vrsta objašnjenja - neka me sutra na ulici udare bilo koja koja, bilo kojeg neznanog junaka, neka mi padne saksija sa terase na drugom delu grada, neka me odnese reka -ali neka se zna , ako se bilo šta od toga desi, da je to njegova  ruka. I njegovo hvala za sve što su moja pokojna majka i moj, na sreću još živ otac pa  što da ne i ja, od koje je pare dobio na ruke, učinili za njega. Za svog života.

     Pitam se , samo, koliko će mu biti slatko to basnoslovno veselje za koje ima para, ako zna da će na njemu biti  i dvadesetak porodica beskućnika, koje je on ostavio na ulici.
     I pitam se još, pitala sam se i gledajući sve one divne doktore i sestre  u bolnici, koji su spasili život mom ocu, kako se osećaju oni lekari koji dotičnom daju lažna uverenja kojima pravda svoje odsustvovanje sa suda. Znaju li da su i oni sami postali saučesnici dotičnog u pokušaju ubistva mojeg oca, samim tim što mu omogućavaju izbegavanje pravde?

Danas je 11.5. 2015. godine, kada je nastavljeno  prošlog meseca konačno započeto suđenje dotičnom, prekinuto zbog dojave o podmetnutoj bombi. Od kako je započet proces pokušaja počinjanja suđenja, a on traje evo treću godinu, ovo je drugi put da sam doživela "podmetanje" bombe u sudu. Najčešći razlog odlaganja bila su famozna lekarska uverenja.

U međuvremenu, ja sam dobila sudsku presudu po ličnoj tužbi, po kojoj je dužan da mi  vrati pare. Kada mu drugi oštećeni prete tužbom, on im, njom mašući kaže- neki su me tužili i presude dobili, ali nisu i pare.

U međuvremenu, Neko Odozgo Vidi Sve...

U međuvremenu, svadba je "rasturena" i pare za stan u kojem je trebalo da žive mladenci su im vraćene, jer je porodica mladoženje saznala za tastove "aktivnosti" i za poreklo para kojim je hteo da obezbedi ćerkinu budućnost. I budućnost njihovih budućih unučića.

U međuvremenu, on koji tvrdi da nema para za vraćanje duga ljudima kojima je dužan, ne izlazi iz "audija" (naravno da se vodi na tuđe ime, kao i celokupna njegova imovina).

U međuvremenu, sva njegova imovina je "nestala".

U međuvremenu, saznajemo za teška oboljevanja još nekih kojima je dužan.

U međuvremenu, dotični se razveo, ali sa ženom i dalje živi u istom stanu velike, ma, ogromne kuće.

U međuvremenu, kaže da ga izdržavaju majka, koja prima minimalnu penziju čiju dobru polovinu popije, i brat, izašao iz zatvora pre nepunih godinu dana, koji ni sopstvenu porodicu ne može da izdržava bez tuđe pomoći.

U međuvremenu, nama na vrata dolaze ljudi koji nam za sitne pare nude usluge profesionalnih uterivača dugova, što sam dotičnom danas prijavila ne želeći da snosim odgovornost za bilo šta što mu od ovih bude priređeno.

U međuvremenu, posle dugog, dugog ćutanja, danas mi je ponovo obećao da će nam pare biti vraćene i da nas neće prevariti. Kao što je obećavao jedno 75 puta do sada, pre nego što je bio uhapšen...



komentari


 
 · 
Одговори

Nema tu šta da se kaže sada. trebalo je da mislimo na vreme, sad je kasno. hvala ti

Šta da ti kažem Negoslava? Da ti kažem: ,,Ovo je strašno!", to neće ništa promeniti. Nažalost naše društvo ja palo vrlo nisko, kladim se da kada bi se sva ova tehnologija stavila na stranu, većina bi se ponašala kao da je tek izašla iz pećine vođena svojim instinktom za preživljavanje bez saosećanja i brige o drugima. Sve više se pokazuje da su ljudi zapravo samo tehnološki ,,napredne" životinje.

Odnedavno sam posetilac ovog bloga...svidja mi se. No, evo price iz mog zivota. Dva rodjena brata se sudila; na strani jednog, pravednog:zena, deca i cudjenje a na strani drugog:otac, lazi i prevare. Dodje jednog dana sve pod svoje; mi deca tog pravednog, rasireni po svetu ali lepo zivimao a deca od tog drugog, puka sirotinja. I jos jedno bolesno. Daj Boze da ozdravi! Zasto Vam sve ovo pisem? I ja sam plakala, nervirala se...Da sam znala ono sto danas znam, ne bih. Postovana zeno, pustite sve i zivite svoj zivot. Doce sve to na svoje. I plakace taj isti pred Vasim vratima.
Прикажи мање

Od kako sam stavila ovo na papir i poplaćala sudke i advokatske troškove i račune, digla sma ruke od sekiracije. Verujem i ja u pravdu, Božansku, svemirsku, ljudsku, kako god. I jedna slučajnost - NJEGOVU žrnu, onu koja je lila krokodilske suze i molila da joj deu ne brukamo, koja je obećavala da će sve biti kako je obećano pa posle lagala na sudu, prvi put posle svega videla sam baš večeras u jednoj radnji.Na dva metra od mene, stajala je ko da joj je sve pomrlo. A kada sam se vratila u istu radnju, da kupim neku sitnicu, nije je više bilo - mislim da je pobegla od sramote. Ili se možda uplašila da ću joj se obratiti, pa da je obrukam. Nije ni svesna koliko je samu sebe obrukala. I tako, potresla sam se prvi put posle toliko vremena. I dalje verujem i nadam se da - ima Boga. hvala.
Прикажи мање

Sažmi bitno pa udari na sva zvona - ministru pravde, zaštitniku, poslanicima... mejlom ne košta ništa a neko će ipak reagovati!

Hvala ti. Priču ću svakako napisati, a dovoljno je i samo da objavim njegove poruke iz mobilnog telefona koje i dalje čuvam i koje su bile predočene sudu kao dokaz - kada sam ih čitala prijateljima ježili su se od montruoznosti njegovih laži, posebno kada samo saznavali, od ostalih ljudi koje je prevario, sta se dešavalo baš u to vreme kada je meni pisao te poruke sa uvek novim datumia, samo što nije, kada će nam vratiti pare.

Radujem se što je tvoj tata dobro, ima neko gore što vidi sve. Mislim da ti ljudi ne zaslužuju da ih pomeneš, da misliš o njima i izjedaš sebe. Nije toj ženi što sa njim ima decu, nego je i njoj sladak život sa puno para, brakovi pucaju bez obzira na decu. Nije vam lako, znam, teško je pomiriti se sa izdajom i nečoveštvom kad ste vi bili u svemu ljudi, ali upravo to je ono čime treba da se ponosiš.Časni ste ljudi, i najvažnije je sačuvati zdravlje. A priču napiši, da bismo od tebe učili da nikome ne treba verovati, da treba zajmiti samo onoliko koliko možeš da oprostiš.

Strašna priča. Najvažnije je da je tvom ocu bolje. A tog Sašu, kad tad će stići kazna, veruj u to. Oteto je prokleto, znaš tu poslovicu, a on je otimao i ne može da mu se dobro piše. Kako drugačije da se nazove njegovo varanje ljudi, nego otimanje?

Hvala ti. Ja i ne sumnjam da će ga ta obavezna, svemirska kazna, jednoga dana stići. Najgore je, kažu naši stari, što ne stigne baš onoga ko počini zlo, nego neko sledeće koleno . Najgore je to što on sada , kako stvari stoje, ima podršku upravo u onima koji bi trebalo da se te kazne boje i da sve čine da ga ubede da vrati ljudima pare. Umesto toga, njegova ćerka kupuje venčanicu od nekoliko hiljada evra, a žena njegova, mada je lila okeane suza pred nama i mada je sedela za istim stolom za kojim je on potpisao, tek posle šest meseci od uzimanja para priznanicu da ih je pozajmio, na sudu kaže da je bila u drugoj sobi i da nije videla o čemu je reč. A na početku sudjenja, uz još nekoliko sitnijih laži, kaže - ja njih, misleći na mog oca i mene, poštujem, a sa ovim imam decu.
Прикажи мање

Napiši, jer treba i pisati i pričati o tome . Ja ću jednoga dana napisati sve, čitavu hronologiju, kako bih pomogla da neki durgi ljudi ne budu prevareni. I kako bi možda neko negde pocrveneo, ako ne onaj ko je uništio mog oca, onda neko ko je nekoga drugoga uništio. ILI razmišljao da krene u uništavanje nekoga. Ovaj , od kako je izašao iz zatvora, nije se usudio ni dobar dan da kaže, a pre toga je čitavih deset meseci na svaka četiri dana obećavao neke nove datume vraćanja para. I sada , kada ide ulicom, ponaša se kao da je častan čovek.

Strašno Negoslava ali na žalost naše .Najbitnije da je tvoj otac dobro ali ...znam ,nije ti za utehu-nisi sama .Juče sam razmišljala upravo na sličan način i način kako da napišem tekst i bruku ,,njegovu ,,bruku ,njenu ...u ima ih puno !!! Sad si me ohrabrila .Kuda ide ovaj svet i da li te ljude nekada trene pomisao da se nisu orgešili ? Kakvi smo mi to ljudi kada se ni Boga ne bojimo ?!

Follow by Email