KUJ ĆE KVO DA PIJE ... i ostala navodadžisuvanja

     Jedne daleke godine, ne baš  tolko daleke da zadire  u prošlu deceniju pa da u stilu priučenih novinarčića a sve zarad dramatike priloga kažem -  te davne 2010, dakle, neke od godina kada smo još bili mladi ali ne u cvetu mladosti, reši jedna moja drugarica iz Vlasotinca  da navodadžisuje . Tako se kaže u naš kraj, vlasotinački, a i šire. Čak do Niš , preko Zaplanje i do Leskovac, možda i do Surdulicu i Vranje, svemise čini.

     Subjekti navodadžilaka bili su, njena rodjaka i koleginica s fakulteta , taze diplomirani ekonomista, dugo već sama a godine prolaze i tako, s jednu stranu, i neki poznanik njenog brata, vlasotinački zanatlija, činimske kovač ili klomfer, e nisam baš sasvema sigurna, al dobrostojeći i, uopšte, kandidat za ženidbu odavno, od drugu stranu.


     Nadju se oni negde u centar Vlasotince , ono li je pa golemo, mož ga obikoliš za deset i manje minuta, i toj nogu pred nogu, polagak, pa ulezoše u edno bifence, kafić li je, taze otvoreno . Kako sedoše, naide konobar sasvema blogče i olovku, a mladoženja, potencijalni, svecki čovek inače, uze stvar u svoje ruke i odma će - Kuj će kvo da pije.

     I propade rabota, odma. Sve od tija reči.

E sag, koje ima ovaj dogodovština što ni medju nas, drugari, služi kad se oće našalimo sas propalu neku rabotu  koja možeše i nadobro da izlezne ?

     Neki dan, vidim novi blog i novi profil na Fejsbuku, zanimljive ideje neke mlade osobe , ajd da ne otkrijem baš o čemu je reč, ne želim da joj naškodim makar i jednom jedinom rečju, a za priču nije ni važno. Obratim se, na Fb profili, sugradjanka je u pitanju, pohvalim ideju, pitam za detalje i saznam da je upravo diplomirala, da traži posao i da je blog otvoren u cilju nekakve afirmacije koja bi zapošljavanju dotične mogla pomoći.
     Taman pomislim, imam dva bloga ,mnogo ljudi ih čita, mogu naći načine da malo izreklamiram njen blog u cilju promovisanja akcija i ideja, pa već počnem da smišljam i tekst i naslov za tekst. I usput je pitam , jesi li se kome obraćala , za pomoć i podršku, ne može sve to pojedinac sam...i tako.

    Nisam još krenula na veliko, kaže, samo mi je precednik obećao... više i ne znam šta i precednik čega, tek, sav moj elan da podržim inicijativu jedne mlade obrazovanje osobe, ode zajedno s mutnom Nišavom u Moravu, a i dalje.

     Pitam, sutradan, prijatelja koji je profesor na fakultetu, šta bi ti uradio studentu koji ima znanje iz predmeta, al ga nema iz pravopisa ili iz gramatike.
     - Nisam ja profesor srpskog jezika i mene ne zanima zna li on padeže i pravopis, nego moj predmet - odgovori mi, nezainteresovan za dalji razgovor na ovu temu. Znam i zašto - mora da je i sam, kao jedan od retkih koji se rodio s pravilnim govorom, ogorčen na ono što čuje od nekih svojih studenata, ne kada se šale ili ćaskaju u žargonu, nego onda kada su na časovima ili na ispitu.

     I tako, odustadoh ja od namere da epp-peišem blog koji mi je na tren bio simpatičan. Šta ću, isprečio se precednik.

     Kuj će kvo da pije?