KAD KULTURA PRETERA, PA PRESKAČEŠ DOGADJAJE

     Sinoć baš nisam imala sreće -preklapali su se moji omiljeni kulturni dogadjaji ,pa , em što sam morala da trčim s jednog na drugi, em sam neke morala da propustim.
    Na prvom, po vremenu početka, jer je meni po prioritetu uvek prvi onaj na kojem nastupa Marko ( za neupućene Milanović, onaj divni dečko koji peva najlepše na svetu ) bilo je književno veče na kojem su promovisane zbirke pesama  divnih pisaca,  Violete Jović i Vlaste Cenića.
     Književno veče je, inače, održano u okviru  Svetosavskog sajma knjiga, već tradicionalnog dogadjaja u okviru kojeg, uz kupovinu knjiga po sniženim cenama,  Nišlije imaju prilike da iz večeri u veče , tokom sajamskih dana, prate i promocije najnovijih dela mnogi autora. I sinoć , ujedno, promociju nove izdavačke kuće, Svici.

    O Violeti Jović , najpre da kažem ono što usmeno ponavljam gotovo svakodnevno - moja omiljena pesnikinja. Posebno kada piše na dijalektu. Svrljiškom , njenom, odnosno zaplanjskom, mom, iliti svrljiško-zaplanjskom. Njenu antologijsku - Rabota žensku dušu odmara, recitovala sam na stotine puta, prijateljima iz cele zemlje, a  kod  svih ( ona dva izuzetka se i ne računaju) njene reči izazvale su fantastična osećanja, reakcije i komentare Bez obzira na to iz kojih su krajeva.

     Ovoga puta tema su bile njene dečje pesme. Po kojima je već svrstana u 20 najboljih domaćih autora pesama za decu, jedna od retkih žena u tom društvu. Sinoć ih je, iz nove zbirke Svitac u očima, diiivno čitala glumica niška, Jasminka Hodžić.

   Nažalost, takodje omiljenog autora , zbog dijalekta na kojem piše, Vlastu Cenića, nisam čula. Već je počinjao koncert Vokalnog sastava Konstantin, na drugom kraju centra grada, pa sam morala nečega i da se odreknem.

    Kao i uvek, književno veče je odlično vodila Gordana Živković - ovo kažem, ne zato što mi je prijateljica, već zato što je istina.

* * *

     Koncert Konstantina održan je u okviru oboležavanja Milanskog edikta, u Svetosavskom  domu Saborne crkve, prepunom kao i uvek .

   Kao muzički ne-sručnjak, mogu da ponovim ono što uvek napišem, posle koncerta pravih umetnika, kakvi su ovi - ne znam da li su bili bolji u izvodjenju duhovne ili svetovne muzike . A o zadovoljstvu publike govori činjenica da smo kraj otpratili na nogama i da ne pamtim da  su se ikada neki izvodjač-i na sceni zadržali duže od njih, posle završetka programa.
     Marko je bio sjajan. Ja uvek, s posebnom pažnjom pratim njegov glas, i kada nije solista. A ove večeri bio je  fantastični deo jednako fantastične ekipe - soliranja je bilo puno, na naše zadovoljstvo, a biće ga i još više, neki drugi put...
     Da ugodjaj bude veći - Nišlijama su gosti bili članovi  Beogradskog muškog hora, koji su takodje briljirali i koje je publika takodje zdušno nagradila aplauzima.

     Šta još reći , a da ne bude suvišno u ovoj maloj belešci sinoćne kulturne večeri?
     Možda još samo ovo - da ih je više. I , ako je ikako moguće, da nas preklapanjem ne dovode u probleme one vrste, kojeg se odreći.