Nema ništa protiv Maxija, odmah mora da kažem. Retko kupujem kod njih jer ih nemam u komšiluku, koji je , inače, jako dobro, čak perfektno organizovan po pitanju snabdevanja. A da idem dalje , samo zbog njih, stvarno bi bila čista glupost.
Danas svratih, jer sam bila u prolazu. Imaju neke zanimljive vrste hleba, recimo, kakvih na drugim mestima nema.
Bolje da nisam. Smučilo mi se, kada sam videla čoveka koji je, od jedno dvadeset pet bageta ,dodirnuo, više ili manje sve , pa se udaljio do nekih drugih hlebova... pa se vratio, opet propipao bar polovinu, da bi na kraju izabrao dva.
Već sam uzela hleb i nije bilo fer da ga vraćam, mada ga nisam rukama dodirivala osim kroz papirnu kesu. Ali, sigurna sam da u Maxiju nikada više neću kupiti hleb.
Ono, nisu prodavci krivi, neće valjda sad staviti dežurnog, koji će sprečavati nekulturne kupce da 'vataju lebove golim rukama, pomislih najpre. A onda se setih da ovaj problem i nije tako teško rešiti - najpre da kažem, Idea me nervira zbog onoliko škrtarenja na kesama i, uopšte, nemam neke velike reči pohvale za njih, ali, ruku na srce, oni su problem s hlebom rešili, čini mi se na pravi način. U njihovim marketima hleb je u stalažama iza gondole s pecivom i mora da vas usluži prodavac. Pristup kupcima, bez obzira na stanje čistoće njihovih ruku, zabranjen.
Nisam ja, jedan sporadičan i nimalo potrošaki raspoložen kupac u objektima Maxija , nimalo važna. Ali, ako drže do svojih kupaca, do onih od kojih žive, valjalo bi da se pobrinu oko jedne tako važne stvari kao što je higijenska ispravnost hleba.
Možda će, sada , pomisliti neko da pravim galamu zbog toga što većina muškaraca, dokazano je, ne pere ruke posle izlaska iz WC-a.Bili bi u pravu, da za ovu priču nemam verodostojniji argument - dotičnu osobu, gospodinom ga nikako ne bih mogla nazvati, koja je opipavala bagete u Maxiju, zapazila sam još pre ulaska u market. I to zbog toga što je rukom , dakle bez maramice, izduvao nos ispred samih ulaznih vrata. Ne treba ni da vam objašnjavam, onda, zašto mi se zgadio sav hleb u Maxiju, danas oko podne.
Danas svratih, jer sam bila u prolazu. Imaju neke zanimljive vrste hleba, recimo, kakvih na drugim mestima nema.
Bolje da nisam. Smučilo mi se, kada sam videla čoveka koji je, od jedno dvadeset pet bageta ,dodirnuo, više ili manje sve , pa se udaljio do nekih drugih hlebova... pa se vratio, opet propipao bar polovinu, da bi na kraju izabrao dva.
Već sam uzela hleb i nije bilo fer da ga vraćam, mada ga nisam rukama dodirivala osim kroz papirnu kesu. Ali, sigurna sam da u Maxiju nikada više neću kupiti hleb.
Ono, nisu prodavci krivi, neće valjda sad staviti dežurnog, koji će sprečavati nekulturne kupce da 'vataju lebove golim rukama, pomislih najpre. A onda se setih da ovaj problem i nije tako teško rešiti - najpre da kažem, Idea me nervira zbog onoliko škrtarenja na kesama i, uopšte, nemam neke velike reči pohvale za njih, ali, ruku na srce, oni su problem s hlebom rešili, čini mi se na pravi način. U njihovim marketima hleb je u stalažama iza gondole s pecivom i mora da vas usluži prodavac. Pristup kupcima, bez obzira na stanje čistoće njihovih ruku, zabranjen.
Nisam ja, jedan sporadičan i nimalo potrošaki raspoložen kupac u objektima Maxija , nimalo važna. Ali, ako drže do svojih kupaca, do onih od kojih žive, valjalo bi da se pobrinu oko jedne tako važne stvari kao što je higijenska ispravnost hleba.
Možda će, sada , pomisliti neko da pravim galamu zbog toga što većina muškaraca, dokazano je, ne pere ruke posle izlaska iz WC-a.Bili bi u pravu, da za ovu priču nemam verodostojniji argument - dotičnu osobu, gospodinom ga nikako ne bih mogla nazvati, koja je opipavala bagete u Maxiju, zapazila sam još pre ulaska u market. I to zbog toga što je rukom , dakle bez maramice, izduvao nos ispred samih ulaznih vrata. Ne treba ni da vam objašnjavam, onda, zašto mi se zgadio sav hleb u Maxiju, danas oko podne.
Смем ли да поставим само једно питање: шта ако неко такве руке замочи у тесто од којег се прави хлеб? Ја знам да се дешава, верујем да многи сумњају. Лично навијам за културу, али нисмо јој сви склони. А шта тада, питам се, надовезујући се, ето, на пост. Поздрав! :)
ОдговориИзбришиHehe, baš me nasmejaste.
ОдговориИзбришиTo je, po meni, lični problem takve osobe. Mislim, taj hleb će jesti ona sama - tj. on, eventualno njegovi ukućani, možda još koja osoba , rodjak ili kućni prijatelj, jel tako? A oni valjda znaju sa kim se druže i da li on ne pere ruke ... ako ne po "upotrebi" WC-a ili posle pražnjenja nosa , što, koliko vidim, nekima i smeta , ono bar pre nego što krene da sprema bilo šta u kuhinji, što je osnovno pravilo higijene, bez obrzira na to šta je radio pre toga.
Nego, ako Vam nije teško, baš bih volela da mi odgovorite -perete li Vi ruke i šta mislite o tome, ne samo da jedete hleb koji je dodirnula ili, ne dao Bog, mesila osoba koja ih ne pere, kao i o pozdravljanju sa osobama koje posle WC-A ili pražnjenja nosa ne operu ruke. Unapred hvala.
Inače, da ponovim jednu informaciju koju sam pročitala u nekom časopisu - u Engleskoj je istraživano koliko muškaraca pere ruke posle WC-a, u pabovima, kao i čistoća onih grickalica koje stoje, kod njih, na pultvima i kojima se svi služe. Mož'te zamisliti kakvi su rezultati i koliko je bakterija pronadjeno u tim grickalicama, toliko ih nema ni u laboratorijama koje ih proučavaju.
Uh, tek sad shvatih da ste mislili na mešenje hleba u pekarama - svi znamo da toga ima , ali ne samo kada je hleb u pitanju, već kod svih ostalih namirnica. I dok voće, povrće i meso možete da operete, hleb, mleko itd..nažalost, ne možete. Tako da... naježih se, bolje i da ne mislimo o tome...
ОдговориИзбришиA inače, od zaposlenih u mlekarama čula sam da neki pljuju ili bacaju žvake u mleko pre prerade, u Nišu su davno našli miša u pečenom hlebu, mesari redovno ne peru ruke dok seku i naplaćuju meso, a lično sam se uverila kako se prave suhomesnati proizvodi, pa ih sada s gadjenjem odbijam.
No, ja odoh u neku drugu ili širu temu, pa da ne dosadjujem više...
Да, на ту ширу употребу сам мислила. Али нема никакве потребе да ми се персира. :) Ја сам за ТИ, ако је у реду.
ОдговориИзбришиЈесам, рекох, за културу, смета и мени, али, са друге стране, више бих волела да сам јачег стомака по том питању, кад ме се већ пита. Једно време, сећам се, ме је неко успео наговорити да, пре него изедем трешњу, најпре исту отворим и погледам има ли црв. Од тог сам се једења уморила. :) Сад то више не радим. Другим речима боље сам кад не видим нешто. :)
Можда је то одговор.
Поздрав!
Prihvatam, hvala ti na utrošenom vremenu da razmenimo mišljenja.
ОдговориИзбришиI jedna ilustracija toga, da ne vidim - volim one kuvane djevreke koje prodaju na ulicama. Ali, ne mogu da ih kupim sama, jer kada vidim kako ih opipavaju , smuči mi se. I tako, rado uzmem komadić kad djevrek kupi neko drugi - nisam videla, pa mi je lakse.