OSNOVAĆU STRANKU ZA ZAŠTITU PRAVA VEĆINE

     Izuzetno poštujem pravo svakog čoveka da bude ono što jeste . Da se izjašnjava onako kako se zaista oseća, da bude Rom ili Ciganin, Šiptar ili Albanac, Bošnjak ili musliman , Srbin ili Srbijanac, domaći ili stranac - jes, i to se može, kada primiš strano državljanstvo, pa na rodnoj grudi glumataš  stranca.
    Ali, isto tako smatram da svako , ma koje vere, boje, nacije ili opredeljenja bio, MORA da poštuje osnovna civilizacijska pravila . Nije, valjda, da zato što si pripadnik manjinske grupe, možeš da se većini penješ na glavu tom svojom odrednicom ? Nije, valjda, da ti zato što nisi pripadnik većinskog naroda, sleduje vožnja u busu bez plaćanja karte, o čemu sam već pisala, http://negoslava.blogspot.com/2012/10/bus-plus-i-oko-njega-iz-ugla-postenog.html , da za tebe ne važi stajanje u redovima pred šalterima, na koje smo svi osudjeni   milošću naše beskrajno spore birokratije, da si ti najbolesniji pred vratima lekarske ordinacije, da jedino ti imaš da "samo nešto pitaš" i da se samo tebi žuri...
     Povod za ove moje redove pune gorčine , jeste upravo doživljena situacija u beskrajno dugom redu za registraciju vozila. Beskrajno dugom, zato što je radio samo jedan šalter i jedan, doduše ljubazni radnik, dok su mu se koleginice majale oko doručka i kafe. I niko nije ni gundjao, niti se ljutio što čeka, što mimo reda ulaze oni koji su jutros već tu bili, pa su vraćeni da donesu još neki dokument ili uplatnicu,  što se naokolo vrckaju koleginice ljubaznog radnika na šalteru, pa čak ni zato što je samo jedna osoba po svaku cenu htela da uskoči preko reda. Uz obrazloženje da ima samo da pita i da mu se žuri i da on nema kad da čeka. Valjda nije blesav kao svih dvadesetoro ljudi koji su strpljivo stajali pred šalterom.
     Nije ga omelo pitanje radnika na šalteru, da li ste Vi na redu. Nisu ga se ticali odgovori strpljivih čekača da nije. On je rešio da posao završi preko reda , valjda misleći da mu dekada nacije kojoj pripada automatski daje i to pravo, uprkos tome što je prošao pored svih onih koji su odlgledali još jednu nepravdu na svoj račun. Samo zato što su pripadnici većinske grupe i što će im se, gotovo uvek kada se pobune protiv onih koji se večito, čast izuzecima, guraju preko reda,  uz psovke i pogrde, zameriti, a šta vi imate protiv nas ili a šta vam mi smetamo.
     I opet nije završio posao. Pošto je beskrajno dugo iz svakog džepa vadio sve potrebne i nepotrebne papire, koje je zatim radnik na šalteru pregladavao i objašnjavao  mu zašto su nepotrebni ili nevažeći, nabrojano mu je šta sve treba da donese. I na kraju, gotovo opravdavajući se i sam, verovatno bojeći se da se i njemu ne zameri na nekakvim izmišljenom vidu diskriminacije pripadnika ugrožene manjinske grupe koji bi  preko reda, radnik na šalteru mu je rekao da sledeći put mora da stane na kraj reda, kao svi ostali ljudi.
     Ponašanjem onih koji idu preko reda nisam ni malo začudjena, mada mu se gotovo  uvek suprostavljam. Više me zbunjuje, pa i zabrinjava, naravno, trpljivost naroda kojem i sama pripadam , koji je izgleda oguglao na to što su i njegova prava narušena i to baš od onih koji su i zakonom zaštićeni.
     Valjda smo već navikli da nas svi gaze i tlače, da nas uklapaju u svoje šablone i propisuju nam pravila ponašanja koja se svojstvena njihovim podnebljima i tradicijama, pa i nemamo snage i volje da kažemo ne svakome ko ugrožava neko naše ljudsko pravo.
     Mada se često bunim, kalimerovski smešno i bez nekih efekata, zbog tih sitnih nepravdi koje svako doživi bar nekad, pade mi na pamet da osnujem stranku za zaštitu prava većine, koja je, kakvo je vreme došlo, u situaciji da se povlači pred svima onima koji su sebe  svrstali u nekakve manjinske, pa još i ugrožene grupe.
     Ili je, možda, bolje da se preselim u neku obližnju zemlju, u kojoj ću do mile volje moći da se borim za prava manjine kojoj ću tamo pripadati ?

Follow by Email