" Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije vrednije od mostova . .. Podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba , istrajniji su od drugih gradjevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo. " - ove misli Ive Andrića kao da odredjuju realizaciju ideje niškog arhitekte Ivana Redija o stvaranju mosta prijateljstva izmedju ovog i još jednog njegovog grada, Graca u Austriji. U njemu se, sa porodicom, kao već ostvareni arhitekta na domaćem terenu, našao 1989. godine, da još jednom iznova krene ispočetka. Jednako uspešno, kao što je u Nišu bio prostorni planer - urbanista , šef i direktor odredjenih službi i uz to veoma aktivan član i predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije , u Gracu je bio projektant , najpre u biroima, a zatim u svojoj firmi.
Mada je projektovao i Autobusku stanicu u Vranju, bio autor više detaljnih urbanističkih planova gradova u ovom delu Srbije, direktor Sektora za izgradnju Tržnog centra Kalča u Nišu, tada najvećeg na Balkanu, od svojih projekata izdvaja jedan, po kojem bi voleo da ga ovde pamte. To je Projekat uredjenja Letnje pozornice u Tvrdjavi, kako zbog toga što ga vezuje za, njemu najdražu manifestaciju koja se ovde održava, Horske svečanosti, tako i zbog onoga što je , od planiranog, uradjeno, i zbog saradnje sa nekim ljudima koji se pamte.
A sa austrijske strane svog rada, posebno je ponosan na projekat banje Šafelbad, u komleksu Lojpersdorf, za koji smatra da je kruna njegovog rada kao arhitekte. Terme Lojpersdorf su kompleks sa šest hotela i preko hiljadu mesta, a čitav kompleks termi nastao je tako što su, tragajući za naftom, Austrijanci bušili izvore termalne vode.
Penzioner, magistar, arhitekta, uspešan otac troje uspešnih mladih lljudi, sina Ivana mladjeg i ćerki, Marije starije i Ane mladje, dobar suprug jedne Vesne ... gospodin Ivan Redi danas je srećan što je zadržao i svoju nišku adresu, kao i onu u Gracu. Što mu omogućuje da i jedan i drugi grad oseća svojim, jednako onako kako oni prisvajaju njega.I da ima dovoljno vremena, snage i mogućnosti, da jača temelje svog Društva prijateljsustva Most Grac - Niš, stvorenog decembra 2001. godine,a intenziviranog 2003, kada je Grac postao evropska prestonica kulture. Pre toga, porodica Redi se angažovala u prikupljanju i dopremanju humanitarne pomoći Srbiji, čim je počeo rat na ovim prostorima.
Posle uspostavljanja mosta kulture, gostovanjem naših umetnika u Gracu, počelo je i regionalno povezivanje privrednika. A za 2. februar naredne godine zakazan je već Prvi dobrotvorni svetosavski bal u Nišu, u Svetosavskom domu Saborne crkve. Moto ovog bala je - bolji smo zajedno. To Grac poklanja Nišu dobrotvorni bal, posle ovogodišnje aprilske manifestcije Niš poklanja Gracu, kada je gostovanjem mladih niških umetnika svih profiila , obeleženo deset godina postojanja Mosta Niš-Grac. Grac, inače, ima dugu i bogatu tradiciju organizovanja balova,od oktobra do marta tamo ih se održava na stotine, sa nekoliko hiljada posetilaca, i trebalo bi da pomogne vraćanju urbane kulture Niša.
Bal će, po Redijevim rečima, biti otvoren sprskim kolom, prikupljena sredstva namenjena su deci iz Doma "Duško Radović", ali će on biti još jedna prilika za uspostavljanje privrednih veza izmedju dva grada i dve zemlje .
Ovaj most je, tako, postao svojevrsna zadužbina Ivana Redija, koji mladalačkim entuzijazmom svojih penzionerskih dana nastoji da svom Nišu pomogne , ne samo prezentujući njegove kvalitetne i uspešne predstavnike svetu, već i dovodeći svet na njegove ulice. Ako u vreme izgradnje tada najvećeg tržnog centra na Balkanu, i nije uspeo da se izbori da Kalča dobije sve ono što bi ga činilo istinskim svetskim tržnim centrom, od parkinga i marketa do svih ostalih, još u to vreme podrazumevajućih sadržaja, gospodin Redi danas, umnogome svojim pionirskim koracima, postavlja čvrste temelje jednog mosta koji će ga nadživeti.
Danas čitam odeljak ljudi i sudbine. I drago mi je što nadjoh i jednu lepu, a pozitivnu priču.
ОдговориИзбришиHvala. Gospodin Redi je čovek koji zaslužuje mnogo više od ovoga, ali je tekst pisan samo na osnovu njegovih intervjua.Ne voli da piše o sebi, izgleda, a pošto je u vreme pisanja ovog teksta bio u Gracu, nije bilo izvodljivo da popričamo uz kaficu, koja je odložena za neke buduće dane, u Kazandžijskom sokačetu.
ОдговориИзбришиХвала гос. Реди за све оно што сте подарили Србији. Имао сам прилику да Вас слушам 1.02. 2013 у 17 часова на 2. програму Радио Београда. Ваш начин изражавањ без поштапалица трбелоби да чује сваки од садашњих "новинара", хвала још једном на дивним поподневним тренутцима проведеним са Вама. ДеДа Мо
ОдговориИзбриши