Velikim delom zahvaljujući obležavanju 13 vekova Milanskog edikta, naredne godine, Niš polako dobija novo ruho. Proširuju mu ulice, skraćuju parkove, popločavaju trotoare, zamenjuju semafore kružnim tokom u čijem centru se sredjuju mini parkovi, a možda će i vlasnika Robne kuće " Beograd " ubediti da je krajnje vreme za završetak davno počete njene fasade.
Previše se oteglo sredjivanje ulica i trotoara, a Nišlije se već navikle na lom i svakojake prepreke na putu. Ako se sredi kolovoz, ostane makadamski deo sa gomilama šodera koje otežavaju kretanje, pa su pešaci ponekad prinudjeni da idu ulicom, spasavajući tako noge i obuću i ugrožavajući svoje živote. Ako se kolovoz i sredi,već za nepun mesec počnu da se lome i ispadaju loše ugradjene ploče, pa je problem kako uopšte hodati takvim trotoarom a ne polomiti noge, posebno noću.
Posebna priča su kružni tokovi na raskrsnicama gde su nekada bili semafori...mesecima se ceka na njihovo uredjenje, a ne retko gradjani se pitaju kako jadni vozači autobusa podnose ovakav hod po mukama , vozeći preko rupa, na plus 45 stepeni. A onda kada se kolovoz asfaltira, pa posle nekog vremena počne sredjivanje kruga u parkić, najčešće je to nemaštovita gomila cveća ili zelenila, od kojeg se neko brzo i osuši.
Gradu je, svakako, potrebno zelenilo i cveće svih vrsta i nema toga ko neće pozdraviti novu površinu pod njim. Ali, kao da stručnjaci za projektovanje parkovskih površina ne smeju da iskorače iz nekih davno naučenih lekcija, koje su svuda u svetu prevazidjene.
Ne retko ćete u inostranstvu naići na park , deo parka ili samo neki uzani prostor izmedju trotoara i zida neke znamenitosrti koju posećujete, sa cvećem u bojama zastave te zemlje. Ne znam da li ma ijednog grada u Srbiji čiji je bilo koji park uredjen bojama njene trobojke.
Pade mi na pamet, u sećanju najsvežiji Istanbul ... još pre ulaska u ovaj grad, sa strane auto-puta monotonija zelenila razbijena je parkićima u crvenoj boji turske zastave, sa belom zvezdom i polumesecom. Ista slika se ponavlja na mnogo mesta u samom gradu, a meni kao ilustracija služi fotografija napravljena na izletištu Čamlidže, prvoj stanici svih autobuskih turističkih tura koje dolaze u ovaj grad i omiljenom izletištu Turaka.
Kad god želimo da damo dozu opravdanja za neki naš nacionalni gaf ili propust, bruku i sramotu, mi kažemo - šta ćete, ipak smo bili pet vekova pod Turcima. Samo mi nije jasno kako to da skoro ništa dobro nismo naučili od tih Turaka.
Previše se oteglo sredjivanje ulica i trotoara, a Nišlije se već navikle na lom i svakojake prepreke na putu. Ako se sredi kolovoz, ostane makadamski deo sa gomilama šodera koje otežavaju kretanje, pa su pešaci ponekad prinudjeni da idu ulicom, spasavajući tako noge i obuću i ugrožavajući svoje živote. Ako se kolovoz i sredi,već za nepun mesec počnu da se lome i ispadaju loše ugradjene ploče, pa je problem kako uopšte hodati takvim trotoarom a ne polomiti noge, posebno noću.
Posebna priča su kružni tokovi na raskrsnicama gde su nekada bili semafori...mesecima se ceka na njihovo uredjenje, a ne retko gradjani se pitaju kako jadni vozači autobusa podnose ovakav hod po mukama , vozeći preko rupa, na plus 45 stepeni. A onda kada se kolovoz asfaltira, pa posle nekog vremena počne sredjivanje kruga u parkić, najčešće je to nemaštovita gomila cveća ili zelenila, od kojeg se neko brzo i osuši.
Gradu je, svakako, potrebno zelenilo i cveće svih vrsta i nema toga ko neće pozdraviti novu površinu pod njim. Ali, kao da stručnjaci za projektovanje parkovskih površina ne smeju da iskorače iz nekih davno naučenih lekcija, koje su svuda u svetu prevazidjene.
Ne retko ćete u inostranstvu naići na park , deo parka ili samo neki uzani prostor izmedju trotoara i zida neke znamenitosrti koju posećujete, sa cvećem u bojama zastave te zemlje. Ne znam da li ma ijednog grada u Srbiji čiji je bilo koji park uredjen bojama njene trobojke.
Pade mi na pamet, u sećanju najsvežiji Istanbul ... još pre ulaska u ovaj grad, sa strane auto-puta monotonija zelenila razbijena je parkićima u crvenoj boji turske zastave, sa belom zvezdom i polumesecom. Ista slika se ponavlja na mnogo mesta u samom gradu, a meni kao ilustracija služi fotografija napravljena na izletištu Čamlidže, prvoj stanici svih autobuskih turističkih tura koje dolaze u ovaj grad i omiljenom izletištu Turaka.
Kad god želimo da damo dozu opravdanja za neki naš nacionalni gaf ili propust, bruku i sramotu, mi kažemo - šta ćete, ipak smo bili pet vekova pod Turcima. Samo mi nije jasno kako to da skoro ništa dobro nismo naučili od tih Turaka.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.