BANKROT - PA ŠTA

     Najpre sam stavila naslov - BANKROT, KAKO TO STRAŠNO ZVUČI -  i zaključila da on ni malo  nije u saglasju sa mojom trenutnom reakcijom na sam pojam bankrot, sa onim što taj pojam najavljuje, a pogotovo ne sa  slikom zemlje (naše, dakako)  za koju se on u poslednje vreme sve češće  vezuje.
      U Vikipediji piše - bankrot ili stečaj je pravno regulisana situacija kada jedna firma nije u stanju da isplati dospele obaveze prema poveriocima , pa tada sud pokreće stečani postupak , čiji je cilj namirenje poverilaca, ali u  novije vreme vreme i reorganizacije firme dužnika. Dakle, preduzeće u bankrotstvu, ako hoće, može da spasi država. Ali, ko državu može da spase?



     Bankrot države, po ekonomskoj teoriji,  je stanje kada ona više ne može da  plaća svoje obaveze, a pre svega dugove. Dakle, poslednja faza privredne  krize , kada ugrožena zemlja niti može da vraća dospela dugovanja, odnosno uzete zajmove,  niti može bilo gde u svetu  da nadje  nove izvore kredita, čak ni po cenu plaćanja ekstra kamata.
    Pratimo, uostalom, već mesecima sve ono što se dešava sa Grčkom i u Grčkoj, pa je i neupućenima u ekonomska zbivanja postalo jasno kako jedna zemlja zapada u dužničku krizu .I kako pokušava i rukama i nogama da se iščupa iz nje, i kako je mučno to  neuspešno čupanje repe, ma ko da se uhvati za babu, dedu, decu i ostale miševe. Ne znam što li  mi se u ovom kontekstu javlja  ono - dužan ko Grčka - , kada je ta izreka daleko starija od trenutne grčke dužničke  krize.
     U Srbiji  se odavno šuška o bankrotu. Najpre su počeli stidljivi naslovi sa izjavama svakojakih analitičara, koliko da se nagovesti takva mogućnost. Pa  su usledila neka  mlaka uverevanja usmerena ka negiranju te mogućnosti . Pa njeno potenciranje u vreme predizbirne kampanje.Sve izgleda kao  da je to radjeno nekako smišljeno - kako bi se jedan tako strašan pojam natenane uvukao u uši javnosti, pripremajući je da što lakše i bezbolnije prihvati i eventualni takav  čin. A nije.
     Čak i pre predizborne kampanje plasirane su informacije da država ima para tek za isplatu nekoliko penzija, a šta će biti posle - ne znamo. A šta je drugo nemogućnost isplate penzija, nego - bankrot?
     Država u bankrotu objavljuje da ne može da isplaćuje penzije, kao ni plate u javnom i državnom sektoru. Naravno da ne izmiruje ni socijalna davanja. Socijalna kriza se zaoštrava, nezaposlenost povećava, kupovna moć smanjuje. Stvara se tle pogodno za socijalane nemire.Na udaru je i štednja gradjana , pa je neizostavna slika bankrota jedne države i gužva ispred banaka i paničan strah da će  štednja biti zamrznuta.
     Pa mi sve ovo znamo, prošli smo kroz to toliko puta poslednjih nekoliko decenija, reći će pažljiviji čitalac prethodnih pasusa.
   Pa to sam i htela - samo da podsetim na činjenicu da smo praktičnu nastavu iz bankrota države imali toliko puta do sada, još od  vremena vlade Milke Planinc, kada su donošeni propisi dirigovani pretećim bankrotom SFRJ, preko preživljavanja na čuvenim embargo receptima i sa novčanicama sa onolikim nulama, do vremena današnjeg, kada plate primaju još jedino državni činovnici i ono malo preostalih radnika u prodatim preduzećima. Koliko god negirala onu prkosnu, ne može nam niko ništa,shvatam da je primerena ovoj priči, ne zbog samog prkosa, koliko zbog , kako nekad davno neko reče, spremnosti ovog naroda da trpi ...i dodajem, na žalost, sada već i zbog naučenosti naroda tom trpljenju.
     Država Srbija je već svakog svog gradjanina zadužila u svetu sa po  3.498 evra. Do kraja godine Vlada mora da pronadje tri milijarde dolara za krpljenje budžeta i vraćanje dospelih inostranih kredita. Državni dug je premašio polovinu društvenog bruto proizvoda. Industrijska proizvodnja pada, deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni raste. Nezaposleno je, zvanično, skoro 900.000 gradjana.... Kreditni rejing zemlje pada, pregovori sa MMF-om idu traljavo...ako se i dobije monetarna injekcija od prijateljskih zemalja, skupo će da nas košta...
     Svaki od ovih podataka zvuči dovoljno alarmantno . Kao što je i predbankrotska situacija sama.  Da li ćemo ponovo vaditi embargo recepte čija je zajednička odrednica  pojam splačine ili ćemo se i ovoga puta provući kroz iglene uši ili nam, opet, sledi neka nova i do sada nevidjena lekcija iz ekonomske prakse koja pobija svaki princip ekonomske teorije ... ostaje na novoj Vladi Srbije da izabere. Mislim, od svakog zla koje joj je ostavljeno u amanet, ponudjeno kao rešenje ili iznudjeno kao pomoć ...
   
      
   
   
   
 
     

Follow by Email