Мољац

 

Отклопи материн сандак, од лањску годину кад дооди

непипнут

Све што је се имало изнесе сланце да га вати, изнесо

најемпут

Гоџка га отпразни кад вој оној што је спремила за у коп

обукува

Колко сам се таг изавјала, одкако сам се родила, толко се

не изавја

Убаво сам наредила све што је по њу остало, да ће потраји

се понада

Пешкир, плетен џемпир, марамче с куповну чипку, бела блуза

вежена

Чарапе на пет игле, рукавице сас пет прста и једне сас

прста два

Ћилими на колцетија, каница од три метра и вутарка

соборска

Нафталин, па сапуни, лаванда, лисје од ора, кво ти све

нe тура

И па ми се душа кида, тој од матер што остаде, никако

не сачува

Како станем све да вадим, разболим се све од тија

пусти стра

Кво ли ћу овија пут врљим, кад лек нема од

мољца

Надокрајке, кво да прајим, шће му буде,

знам сама

Повирај га, сунчај, прскај, не дирај га - иста му је

судбина

Ал па ми се ич не дава, да поврљам никако не би

могла

Што је цело остануло има па да луфтирам докле год сам

ја жива

Од мрешку се несам плашила, и дан-данас ме ич

не стра

Ал за у коп несам спремила, ћерке сам одкад

рекла

Бели свет си дропке имам, ал за овија ји свет

купува

Облечи ми кво најдете, за там ми ништа и

не треба

Све остало збери, врљи, бољо дај на

некуга

Ја големо сам одболувала кад год сам у село

отишла

Па те жива еве штитим за оној што те топрв чека

ко и мене некада

Кад ти јемпут неки јави, твоа је мати

умрла