Svi horizonti Gordane Popović, arhitekte koja voli fotografiju

Danima odlažem pisanje ovog teksta. Razlog - ne znam kako da počnem.

Osoba sa kojom želim da vas upoznam zaslužuje daleko lepšu priču i mnogo celovitije predstavljanje od ovih nekoliko šturih rečenica na koje sam osuđena izborom njenog opredeljenja da ne priča mnogo o sebi, jer "o tome treba da govore njena dela".  Poznajem je samo virtuelno i to vrlo kratko, nažalost, pa iz ove priče izostaje lični utisak koji ću, nadam se, imati prilike da steknem u doglednijoj budućnosti.

Biću malo... u stvari možda i isuviše subjektivna: osvojile su me najpre njene fotografije u jednoj grupi na Fejsbuku, zahvaljujući kojima sam, bruke li moje, tek sada saznala za  Župske poljane (neku vrstu daleko poznatijih Rajačkih pimnica, samo u malo drugačijoj formi), a onda me je  oborila s nogu jednom od prvih rečenica u našoj Fejsbuk konverzaciji: "Zbog Vas volim Zaplanje."

 Još kada mi je rekla da je odrasla u ravnici - rodom je iz Inđije, a da ju je udaja dovela u Brus, nije bilo ponosnije osobe od mene zbog ovako divne potvrde da moj trud na popularizaciji rodnog kraja nije zaludan.

Zove se Gordana Popović,  diplomirani je  inženjer arhitekture - bavi se svojom strukom u raznim oblicima: projektovanje, nadzori, saveti. 

Fotografija joj je hobi, kaže, od studentskih dana, a poslednje dve godine se bavi intenzivnije njom. To je samo logican nastavak kreativnog posla i kreativnog izrazavanja, kojima se bavi i u okviru struke. 

"Nepregledno polje istraživanja u fotografiji povezujem sa svim sto nas okruzuje. Pre dve godine moja fotografija je bila 48. na takmičenju 100 najlepsih slika Srbije, 30-tak mojih fotografija su bile na izlozbi "Župske poljane, blago koje nestaje", u muzeju Jovana Cvijića u Beogradu, a posle toga su na stalnoj postavci u zavičajnom muzeju Župe u Aleksandrovcu.. Pošto se relativno kratko bavim digitalnom fotografijom i jos je učim, dala sam sebi još  vremena za neke druge izložbe. Otkud fotografija? Oduvek! Na studijama arhitekture skoro obavezni deo, bavila sam se analognom fotografijom, razvijala fotografije u studentskom domu. Onda je film otisao u zaborav, ja sam i dalje fotografisala sa skromnim aparatima, sve do pre dve godine, kada sam nabavila ozbiljniju opremu. Onda sam otkrila digitalni fotografski svet i pocela sam skoro svakodnevno postavljanje na drustvene mreže, posmatranje, razmenjivanje iskustava i mišljenja."

     48. na 100 slika Srbije Brzece, Kopaonik

       Pamukkale, Turska

 Sa drustvenim mrezama i kontaktima sa ljudima koji dele istu ljubav ka fotografiji, sve je krenulo uzlaznom linijom, a zahvaljujući posebnim ljudima koji nesebicno dele svoje znanje, otkrila je još vece dubine tog čarobnog sveta, fotografije.

    Chiyoda Tokijo

Na molbu da nam prenese svoje impresije Župskim poljanama, kaže:

"To su posebna naselja u opštinama Brus i Aleksandrovac, koja su pripadala stanovnicima Kopaonika, Goča i Željina. One su podizane na slobodnom prostoru između vinograda i sluzile su za boravak radnika tokom radova i za čuvanje alata i vina. Moje fotografije prikazuju poljane Pokrep, i mala i velika Crvena jabuka. Često posecujemo Poljane, jer su vrlo interesantne u sva četiri godišnja doba, u njima se oseti duh prohujalih vremena. Nažalost, mnogo kuća propada nepovratno, ali se poslednjih godina, sa pojavom novih vinarija i proizvodjača vina, pojedine kuće i revitalizuju."

    Župske poljane

Motive za fotografisanje nalazi svuda oko nas. "Priroda, ljudi, planine gradovi-sve je motiv. Najvaznije od svega je svetlo, jer fotografija i jeste 'crtanje svetlom'. Česta putovanja i promena sredine, beleženje običnih i neobičnih motiva su neiscrpan izvor. Iz jedne takve šetnje i istraživanja, nastale su fotografije Župskih poljana."

 Najomiljeniji motivi su joj pejsaži i priroda. Nekako se to nametnulo, objašnjava, jer dugo planinari, mada voli i velike gradove i život u njima. U stvari,  fotografise sve sto joj je interesantno, jer fotoaparat uvek nosi gde god  krene.

    Normandija

Na pitanje da li je  fotografijom "zarazila" i nekoga iz svoje okoline, odgovara: "Ne, to baš ne ide tako. Mislim da svako svoje afinitete treba da nadje u sebi, a ne u drugome. Danas, u eri  fotografisanja mobilnim telefonima, gde je ona dostupna svima i gde je sve više ljudi koji se bave umetničkom fotografijom sa DSLR aparatima, moram da kažem da je vrlo veliki napor ostati i opstati u svetu prave umetničke fotografije. To je ogroman rad, stalna edukacija i trud. Ja sam krenula tim putem i nadam se da ce to "putovanje" svetom fotografije trajati još dugo."