Prva žena bira kada će ju zameni druga

Da znaje čovek kva ga sreća na tija put po koji je pošal čeka, mož bi se i vrnul. Eli bi vatil krivinku, eli bi pa zaobikolil, na tam, na vam, ma u mesto bi tupkal... samo da nešto znaje. Al počim ne znaje, zabrazdi pa kude puklo, da puklo.

Ne mi sag da se ja nešto pravdam, a nemam ni za kvo, al nešto mi dojde takoj kad nemam koje drugo da mislim, pa se zamislim i sve se mislim, kvo bi pa bilo da i ja nesam terala đavola.
Ne li otide na put, neje mu bilo prv put da znam da je sas neku otišal, ako me on mene laže i maže ko ja da sam nedobijdena pa ne znam odokle vetar duva. Neje se svrćuval ni posirotinjka kad beomo, ne li će kad ulezomo u pare... ma kuj će sas njega, sirotinja i nepismeno kad se uznese, toj se nikuj numeje takoj uznese, samo nebo što sas nos ne icepi od toj uznosenje.
I da se neje vrnul pocrnel, znala sam da je otišal na more, od kako zagazdemo, preko leto neje mlogo rabotu imal. A i kuj pa toj na službeni put nosi bermude i majice za na plažu?
Nešto mi beše dozlelo, muka me nekva uvati, ajd dok nemašemo, dokle smo se mučili za dinar, al sag li, kad smo i decu skućili i kad si sve imamo, pa ko ljudi domaćini da se uvatimo poda ruku pa u banju pa na more pa kude ni duša oće, a ono uvatilo bes pa samo od ženu do ženu. Pa se spremi, podbra takvo-nekvo kojo će mi trebe i otido si pri decu. Džabe mi bre i onoliki stan i sve novi stvari, taman ga beomo uredili, samo da sediš i da uživaš k'o smo ga namestili, kad ja gledam u duari i nemam sas kuga da provrevim.
Dojde on jednu večer, presvlekal se dom, sve sam mu popeglano ostaila, zalizal flizuru, turil nekav nov miris, skup, dosag neje takoj mirisal, donel pokloni na svi, samo na mene neje, ostail ga u stan, a nasmejan, nasmejan, pa se samo smeje i pogleđuje me kad misli da ga ja ne gledam. Ma vidim ja ispod oko sve, neje mi prvina, znam ga ko zlu paru, i kav je kad je prav, kam li da ga ne znam kad je kriv.
- Ajdemo si - će mi rekne u jedan ma, ništa mu neje jasno, mora da misli da će me mane da se durim, ko navek što je mislel da me manjuvalo.
- Idi si ti kude si pošal, mene me ne okaj tam kude mi neje mesto - reko mu, begim mirno, a iznutra mi vrije, vrije pa mi se čini proključala bi kolko mi vrije.
- Ma kav te bes vanul, ajde, umoran sam i nece raspraljam sas teb.
Jedva si ode, ženo, ma ič mu u mozak ne moglo ulezne da sam ga ja isna napuštila i da vise neću iz ovuj kuću što smo ju dali na sina.
Dan, dva, nedelja, dve nedelje, on kumi, moli, ja si ne podavam inat, tike... otvorila sam voj put, da ju dovede. U stan koji sam za moj staros spremala. 
Znam kako bi bilo: da nesam terala tolko inat, da sam si odma tuj večer pošla sas njega, ako bi i dizala nos desetinu dana, eli da sam ga poslušala berem kroz nedelju-dve, da se vrnem, bilo bi si ko što je uvek bilo. Teral bi komendiju i sas nju ko što je i sas sve ovej pred nju, dokle voj se namiluje. I dokle ne baci oko na neko jošte pomlado, poubavo, sas potanak struk eli sas poveće grudi. I ostalo bi samo jošte jedna crtka na njegov spisak, bez ime i bez prezime.
Nemoj da rekneš da se ja sag tuj nešto kajem, da mi je mene krivo i da bi tela nešto sas njega.
Pravo da ti reknem, mene mi je laknulo kad se sasvema raskantamo. Ženo, ko da sam odjemputke progledala, takoj mi se sve raširilo pred oči. Koje, muško više u život ne bi pogledala, tolko mi je se od njega smučilo, ali ovija život, ovuj slobodu da stanem kude oću i sas kuga oću, da kupim koje oću pa i d-otidem kude oću, toj nesam mislela da ga negde ima. Niti mu ima straujem da li sam nešto kvo ne trebe rekla, niti da sam kude ne trebe pogledala, niti da mi je supa blantava, niti da su mi paprike nedokuvane. Niti kad spim što sam spala, ni što sam se tolko rano digla pa mu ne davam njemu da se naspi.
Ma nek ide kude mu se ide, nek izrađa jošte onolko decu kolko ji sas nju izrađa, ne me ič briga.
Ono, baš bi tela da znam kvo mi je bil kupil kad su se od more vrnuli i kuj je baš toj izabral. I kvo su sas toj poposle rabotili, kad ju je nju u stan dovel. Al me stra će pomisli da mi je mene za njega, pa si ćutim.
Uglavno, toj da upantiš. Kad ti ženjen priča kako ima loš brak i kako se sas ženu ič ne može i da se pravda da zatoj juri druge žene, pa i tebe, da te laže. Čuva si on njegov brak, kakav god da je, i kuću što si je skućil si čuva, samo bi tejal i malko da se omrsi kroz tarabe. Pa ako se na neku i posreći, ako je se namerila na ženjenoga, da ga rastavi, toj ič neje do nju. Ništa se ona ne pituje. Pituje se jedino njegova žena. I kad ona odluči da digne ruke od njega, kad voj je na nju sve dosta, tag će ga dobije druga... onaj koja se u taj ma našla uz njega.