Njen dan počinje iscrtavanjem sopstvenih osećanja, misli, ideja i raspoloženja, nekad na papiru, nekad na sopstvenim rukama i nogama, podrazumeva se, uz veliku šolju kafe i neizostavni osmeh, koji je njeno drugo ime i zaštitni znak.
Kada onim što najviše voli da radi ulepša samoj sebi dan, fotografije tih papirnatih i "kožnih" crteža objavi na Fejsbuku i Instagramu, čineći da s osmehom započne i dan onih koji je prate i koji jedva čekaju da vide šta sve to ima da im poruči za dobro jutro.
A njeni crteži su savršeno jasni i jednostavni, njene poruke, kao reakcija na svakodnevicu koja je često sumorna i frustrirajuća, donose vedrinu i prenose taj njen široki osmeh sa kojim se budi i sa kojim leže, noseći sa sobom poruku da ipak nije sve tako crno i da čak i ono crno može postati ružičasto, promeni li se ugao gledanja.
Marija Ilić - Mara, slobodna umetnica, Nišlijka koja crta i slika iz ljubavi i zadovoljstva, pretvorila je tu svoju pasiju u ulepšavanje svakodnevice drugima gde god da žive, ne samo onima koji vreme provode na društvenim mrežama. Veoma optimistična kada je životni stav u pitanju, budući da u svemu i u svima vidi dobrotu, deo svoje dobre i plemenite duše daruje, kad god to zatreba, mališanima kojima ulepšava svojim crtežima i pogled na svet, ali i pogled iz bolničkog kteveta, recimo, ili iz školske klupe. Zahvaljujući njenoj umetnosti i humanosti, Dečje klinike za ortopediju i hirurgiju u Nišu, kao i prostorije Osnovnih škola Ivo Andrić i Radoje Domanović i Poliklinike Aleksandar u Nišu dobile su ne samo crteže i plakate s vedrim porukama, već i prijatniju atmosferu i pozitivniju energiju koja mališanima mnogo znači. Jednako kao i njoj, koja nikako ne želi da se rastane od tog deteta u sebi i koje je pokreće i nadahnjuje i sada, kada kao "velika" jednako voli i lizalicu i zarazan dečjji smeh.
.
- Vrlo sam optimistična po pitanju življenja i u svemu vidim dobrotu. Na negativnost odgovaram osmehom, na bezdušnost sa sjajem u očima. Medaljon i pečat svakog crteža jeste potreba da sliku stvorim vedrinom i šarenilom. Karakter mi je pun suprotnosti, gruba reč i zloba mogu me raniti do emotivnog bola. Maštar sam. U duši dete,uporna,sanjalica, sa hiljadu mana i hiljadu vrlina. Za neke sam obična, a za neke posebna - objašnjava Marija svoj kredo, naglašavajući da njoj uistinu ništa nije teško i da stigne da završi i sve porodične obaveze, paralelno sa apsolutnom posvećenošću crtanju. Olovka je, jednostavno, srasla sa njenim prstima, a u tašni, uz novčanik i šminku, neizostavni rekviziti su blok i olovke.
Rođena je u umetničkoj porodici u kojoj su slikarstvo, muzika i gluma sastavni deo života njenih članova. Talenat je nasledila od oca, čiji je hobio bio slikarstvo dok je njen sedamnaestogodišnji sin "povukao" na babu pa je talentovan za muziku. Prvim crtežom, bile su to neke dečije glavice, obradovala je, sa jedva tri-četiri godine, strica Boricu za koga je ukrasila pismo koje su mu njeni roditelji poslali u vojsku.
- Uzor mi je Frida Kalo, kaže...a i ne mora, budući da joj nedostaje samo venac od cveća u kosi pa da potpuno, metaforički naravno, liči na nju - Obožavam njenu visprenost, harizmatičnost, tu eksploziju boja, iako su nam stilovi potpuno drugačiji. Doduše, ja nju i vidim više kroz karikaturu nego kroz slikarstvo, a ta njena kinđurenost u kojoj sve pršti od boja, čini mi se nenadmašnom.
Znači joj podrška porodice, familije i prijatelja, koji su jedini znali za njen hobi koji joj život znači, (mada je, šaleći se kaže, izdržava muž), sve do pojave društvenih mreža koji su joj pružili priliku za širu afirmaciju. Povratne informacije od pratilaca na netu kazuju joj da je na dobrom putu. Kao i pozivi za učešće na likovnim i kolonijama karikaturista, pozivi da ilustruje knjige i pomenuto oslikavanje klinika i škola.
Dok je bila đak, sakupila bi blokove za slikanje svih drugara iz razreda i odnosila ih kući da im uradi domaći zadatak, dok su oni jedva čekali da vide čime će ovoga puta zaraditi svoju ocenu. Danas njen rad ocenjuju svi oni kojima jutro počinje s njenom vedrinom, utkanom u crteže koje nesebično deli sa svim ljubiteljima njenog rada.
Mada naglašava da i dalje uči i da želi da nauči što više, da se usavršava i napreduje, ne krije da joj gode i pokreću je povratne informacije od onih koji u svoj lepši dan zakorače s njenim osmehom, koji je toliko zarazan da bi svako poželeo da ga ima.
Kada onim što najviše voli da radi ulepša samoj sebi dan, fotografije tih papirnatih i "kožnih" crteža objavi na Fejsbuku i Instagramu, čineći da s osmehom započne i dan onih koji je prate i koji jedva čekaju da vide šta sve to ima da im poruči za dobro jutro.
A njeni crteži su savršeno jasni i jednostavni, njene poruke, kao reakcija na svakodnevicu koja je često sumorna i frustrirajuća, donose vedrinu i prenose taj njen široki osmeh sa kojim se budi i sa kojim leže, noseći sa sobom poruku da ipak nije sve tako crno i da čak i ono crno može postati ružičasto, promeni li se ugao gledanja.
Marija Ilić - Mara, slobodna umetnica, Nišlijka koja crta i slika iz ljubavi i zadovoljstva, pretvorila je tu svoju pasiju u ulepšavanje svakodnevice drugima gde god da žive, ne samo onima koji vreme provode na društvenim mrežama. Veoma optimistična kada je životni stav u pitanju, budući da u svemu i u svima vidi dobrotu, deo svoje dobre i plemenite duše daruje, kad god to zatreba, mališanima kojima ulepšava svojim crtežima i pogled na svet, ali i pogled iz bolničkog kteveta, recimo, ili iz školske klupe. Zahvaljujući njenoj umetnosti i humanosti, Dečje klinike za ortopediju i hirurgiju u Nišu, kao i prostorije Osnovnih škola Ivo Andrić i Radoje Domanović i Poliklinike Aleksandar u Nišu dobile su ne samo crteže i plakate s vedrim porukama, već i prijatniju atmosferu i pozitivniju energiju koja mališanima mnogo znači. Jednako kao i njoj, koja nikako ne želi da se rastane od tog deteta u sebi i koje je pokreće i nadahnjuje i sada, kada kao "velika" jednako voli i lizalicu i zarazan dečjji smeh.
- Vrlo sam optimistična po pitanju življenja i u svemu vidim dobrotu. Na negativnost odgovaram osmehom, na bezdušnost sa sjajem u očima. Medaljon i pečat svakog crteža jeste potreba da sliku stvorim vedrinom i šarenilom. Karakter mi je pun suprotnosti, gruba reč i zloba mogu me raniti do emotivnog bola. Maštar sam. U duši dete,uporna,sanjalica, sa hiljadu mana i hiljadu vrlina. Za neke sam obična, a za neke posebna - objašnjava Marija svoj kredo, naglašavajući da njoj uistinu ništa nije teško i da stigne da završi i sve porodične obaveze, paralelno sa apsolutnom posvećenošću crtanju. Olovka je, jednostavno, srasla sa njenim prstima, a u tašni, uz novčanik i šminku, neizostavni rekviziti su blok i olovke.
Rođena je u umetničkoj porodici u kojoj su slikarstvo, muzika i gluma sastavni deo života njenih članova. Talenat je nasledila od oca, čiji je hobio bio slikarstvo dok je njen sedamnaestogodišnji sin "povukao" na babu pa je talentovan za muziku. Prvim crtežom, bile su to neke dečije glavice, obradovala je, sa jedva tri-četiri godine, strica Boricu za koga je ukrasila pismo koje su mu njeni roditelji poslali u vojsku.
- Uzor mi je Frida Kalo, kaže...a i ne mora, budući da joj nedostaje samo venac od cveća u kosi pa da potpuno, metaforički naravno, liči na nju - Obožavam njenu visprenost, harizmatičnost, tu eksploziju boja, iako su nam stilovi potpuno drugačiji. Doduše, ja nju i vidim više kroz karikaturu nego kroz slikarstvo, a ta njena kinđurenost u kojoj sve pršti od boja, čini mi se nenadmašnom.
Znači joj podrška porodice, familije i prijatelja, koji su jedini znali za njen hobi koji joj život znači, (mada je, šaleći se kaže, izdržava muž), sve do pojave društvenih mreža koji su joj pružili priliku za širu afirmaciju. Povratne informacije od pratilaca na netu kazuju joj da je na dobrom putu. Kao i pozivi za učešće na likovnim i kolonijama karikaturista, pozivi da ilustruje knjige i pomenuto oslikavanje klinika i škola.
Dok je bila đak, sakupila bi blokove za slikanje svih drugara iz razreda i odnosila ih kući da im uradi domaći zadatak, dok su oni jedva čekali da vide čime će ovoga puta zaraditi svoju ocenu. Danas njen rad ocenjuju svi oni kojima jutro počinje s njenom vedrinom, utkanom u crteže koje nesebično deli sa svim ljubiteljima njenog rada.
Mada naglašava da i dalje uči i da želi da nauči što više, da se usavršava i napreduje, ne krije da joj gode i pokreću je povratne informacije od onih koji u svoj lepši dan zakorače s njenim osmehom, koji je toliko zarazan da bi svako poželeo da ga ima.
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.