Kasandra miriše na oleandar, kišu i muškatle

Ovih dana oči su mi pune roze-pink-ljubičastih s povremenim primesama bele i žute boje cveća kojeg je prepuna Kasandra, onaj prvi prst na Halkidikiju koji je ovih dana prepun gostiju iz Srbije, Makedonije i Grčke. A tu i tamo čuju se i neki drugi jezici, na primer nemački i originalni engleski jednog para, očito Iraca, kakav smo navikli da slušamo u filmovima. Prinuđeni gradom koji nas je u tom trenuo zasuo, na pauzu baš na terasi njihovog, tipičnog Irskog paba u sred Perfokorija, pili smo neku lošu nes kafu koju nam je poslužila domaćica u pauzi između brisanja stolova i stolica i hranjenja mačka keksom kakav je služila i nama.

No, ovoga puta neću ni o kiši, ni o gradu, ni o suncobranima koji su zatečenim kupačima služili kao kišobrani pri povratku sa plaže, ni o poplavljenim ulicama i zemlji koja se sa sve šutom slivala zajedno sa kišom u more... ni o preskupim džiža-bidžama u "buticima" duž trgovačkih ulica ovdašnjih gradova koji su do juče bili sela, a kakve u našim kineskim radnjama koštaju jedno četiri puta manje... ni o frižiderima prepunim hrane, kojih je u busevima sa našim turistima više od klasičnih kofera, ni o mirisima naših jela koji se šire u vreme ručka i večere... ni o tome da kugla, jes malo veća ali je ipak samo kugla, sladoleda, košta 1,4 e, ni o tome da je limun ovde skuplji nego kod nas, ni o tome da ono parče testa premazano paradajzom i imitacijom kačkavalja koje neki nazivaju picom staje 1,5 e... ni o tome da je giros 2 e, kilo lubenice pola evra, kilo kadaifa 11 e, čorba u restoranu 1,5 e, dva pileća ražnjića ili pljeskavica ili pileće belo ili pileći batak 3 e... da alva i ratluk koštaju kao suvo zlato, niti, pak, o tome da su najprodavaniji suveniri magneti za frižidere koji staju 1 e i lepo upakovani sapunčići s magnetom od 2 e.

Ovoga puta ću o cveću.

A Grčka ne bi bila Grčka da nema cveća i zelenila na svakom ćošku. 

Oleanderi, veći od višanja u mom voćnjaku

Muškatle su im oooovooooolike 

a tek vrbene

  

Cvetovi magnolije su ko dva naša, na jednom mestu fotografisala sam mimozu u cvatu, o bogumilama da vam i ne govorim. Ionako sam zaljubljena u njih, pa bi ispalo da preterujem kada ih opisujem.

Nadam se da ćete bar malo uživati u pogledu koji ovoga puta delim sa vama.

Nekima su ovo dobro znani prizori, neki će ih videti i ovoga leta, a neki će se možda sa setom sećati nekih lepih dana.