NISAM PAMETAN, AL NISAM NI BUDALA , DA SE ZALETIM

     Gledam ga, od kako je svanulo šeta po dvorištu i mrmlja sebi nešto u bradu.  Napravi krug oko kuće, kao da proverava jesu li dobro obavljeni završni radovi na fasadi, da li  je cokla dovoljno postojana i jesu li dobro učvršćene mermerne ploče dvorišnih staza. Pa se okrene, pogled podigne do novih prozora , pa do krova, odakle se zagleda u nebo , odgleda neku pticu u  letu. Pa kao da se vrati , u život. U stvarnost
 .
     Slično se zagledjivao i proletos, u nedovršenu, davno započetu kuću u kojoj je uvek bilo jedino dovoljno smeha i života . Pravio planove, premeravao, upisivao, crtao, beležio, sve mrmljajući sebi u bradu , povremeno se dovikujući sa nekim od ukućana. Od kojih sada nema ni glasa.


     Sve je počelo kada  se pojaviše predstavnici one švedske firme koja proizvodi jeftin nameštaj i počeše da pregovaraju sa vlasnicima zemljišta iza naših kuća oko kupovine te, nikom potrebne, neplodne ilovače. Za koju smo samo džaba plaćali porez, nasledivši je od roditelja, koji su je nasledili od svojih roditelja, koji su je... od Bogtepitakoznakad...
     A para , ne da je para nego nam se svima poče da vrti po glavama od neočekivanih basnoslovnih suma koje nam se nude. Neki uzeše i kaparu, žureći da potvrde sve to i predugovorom, već spremljenih planova i projekata za ulaganje dobijenih i očekivanih para.

     Moj rodjak, ovaj što od rane zore šeta po dvorištu mrmljajući sebi u bradu, mučena duša, na sirotinju navikla od kako poče ova kriza kojoj se ne vidi kraj, jedva dočeka da primi prve pare.  I kako obično biva da su nam želje i potrebe daleko iznad mogućnosti, na kućnom savetu odlučiše da pošalju decu na letovanje, samo jednom su bili, još kao bebčići, pa je red, da kupe neki polovni auto i da srede kuću.
     One, uzete pare, nisu bile dovoljne za sve, al , kako se kolko sutra očekuje i ugovor, posle predugovora i isplata  konačne sume od koje boli glava i koju ne bi dobili da su i on i žena ceo svoj vek primali pune plate, a ne ove naše crkavice, pa da ne čekaju, podigoše kredit. Da ga pitaš za kamate, rokove otplate, rate - ne bi znao ni reč da ti kaže. Samo zna, one pare od beskorisne njive samo što nisu...
     Vratiše se deca s mora, kupiše dobra polovna kola, ne mogu da kažem, završiše renoviranje kuće.

     Al, pare ne dočekaše.

     Popišmanili se kupci, od prodaje zeljišta nema ništa. Ko je uzeo pare, uzeo, ko nije nema ni da uzme .
     Ne kajem se, pravo da ti kažem, što se i ja ne ovajdi, bar za tu kaparu koju mnogi uzeše. Bar mirno spavam i bar je ovo što je moje i dalje moje.

     Moj rodjak i komšija još mrmlja sebi u bradu. Rate stigle na naplatu, pare potrošene, plate se odavno ne primaju...
     Ode kuća na doboš. Tek renovinarana , sa sve mermernim dvorišnim stazama i novim prozorima. Na rate.