JA SAM IZ NIS, AL ZNAM SVI PADEZI I DIJALEKTI

     Nikada nisam imala kompleks sredine iz koje dolazim, ma u kom kraju zemlje i sveta se nalazila i ma u kakvom drustvu bila. I, takodje, niciji govor, dijalekt i naglasak nikada nisam nipodastavala. A najmanje sam podilazila onom izvestacenom beogradsko-satrovackom zargonu, kojim nikada ni jedan pametan, obrazovan i paznje vredan covek nije ni pomisljao da se sluzi.

      Desavalo mi se, i to neretko, da me tek na kraju nekog putovanja, kada bismo vec usli u nasu zemlju, neko sa cudjenjem pogleda, ko da sam pala s Marsa - pa Vi ste iz Nisaaaaaaaaaaa, a kako to da se uopste ne primecuje.Valjda  bi mi, sa juga, trebalo da imamo neke posebne oznake, ako se vec ne frljamo s padezi, kako bi oni koji su imali srece da im maternji dijalekt bude ujedno i knjizevni, lakse mogli da se ophode sa nama.




     Da se razumemo - sa moju okolinu si vrlo rado pricam kako se ovde prica i ic si ne vodim racun da l' sam potrefila padez ili ne.Jer, svakako, niski, leskovacki, pirocanski, vranjanski....i ne moze da se prica izvorno i originalno, a da se koriste svi padezi, kolko gi ima bas i nisam sigurna , jer ove mnogoobrazovane i stalnocitirajuce pevaljke gi nesto, kako mi se cini, smanjise. A one, jelte goooooooovore beooooooooooooooogradski, sa naglaskom na oooooooooooo, pa im valjda i treba verovati. A i, toliko im paznje posvecuju cak i  mediji za koje sam mislila da su ozbiljni, pa sad, ne znam...mozda nam i gramatiku promene pod njihovim uticajem.Do Filozofskog fakulteta u Nisu neke su vec stigle. Sa sve sest poznatih im padeza.

   No, isto kao sto volim svoj dijalekt i svoje padeze u lokalnom zargonu, jako mi je drago kada cujem da neko prica perfektno.Mozes da zivis sto godina, da doktoriras na katedri za srpski jezik, al kratkouzlazne, dugosilazne i ostale akcente nikada neces nauciti kao sto ih po inerciji govori onaj ko je imao srece da odrasta uz njih.I koji ima jos jednu veliku srecu - pri promeni sredine ne mora da u svom govoru menja ama bas nista.

     Bas zato sam sa cudjenjem primila pricu moje prijateljice Ivane, Prijepoljke poreklom iz Hercegovine, da se njoj u Nisu podsmevaju jer govori lepo, tecno,koristeci jekavicu, reci iz svog podneblja, uzrecice...Kako mozes da posle tri godine zivota u Nisu ne poprimis nas govor, cude joj se malogradjani koji od literature citaju verovatno samo zutu stampu, a od padeza znaju za  ona dva, osnovna - zivim u Nis , a idem u Vrnjackoj Banji.

     Recitovala sam Ivani prelepu pesmu Violete Jovic, na svrljisko-zaplanjskom dijalektu, a njoj se toliko dopala, da je pocela da ponavlja prve stihove za mnom. Onda mi je, na svu srecu, tako odrecitovala , za mene novu,  jednu Desankinu pesmu, da sam odlepila. Ivana, molim te da nikada, ali bas nikada ne usvojis ni jednu jedinu nisku rec , niski naglasak i niski padez.Ne stoji ti dobro, rekla sam joj.

     Violetinu pesmu u Nisu svako ce reci bolje nego ti. Ali zato, veruj mi, nisam srela nikoga ko ce Desankinu izgovoriti bolje od tebe.

 РАБОТА ЖЕНСКУ ДУШУ ОДМАРА

Моја се мати сабајле диза
још не съвнуло, још спе петлови,
на небо сјаји од звезде низа,
а ја још шњевам најслатки снови.

Кад ме изока дојде ми криво
што ми сьн кида, што ме с ноћ буди,
докле по поље још спи све живо
и док по куће спе други људи.

– Дизај се, ћерко, дрва донеси!
Кућу помети, огањ наклади,
сеј бело брашно, лебац замеси,
из бунар ладну воду извади!

Јоште сањива по матер одим,
а она, како и да не спала:
– Не дреми, ћерко! Време прооди!
Учи се док се неси одала!

Док си код матер буди те слънце
и мати да те oвој научи:
За живот мораш да имаш срце!
Ако га немаш, има се мучиш.

Свекрва неће да те замени
и нећеш да се наспиш код мужа,
под груди ће се туга скамени
и дьн по дьн ће свенеш, ко ружа.

Ако си лења, ће пројдеш лоше.
Милос сас мужа брзо ће мине.
Свекрва има дува по ћошке
и да те једе куде год стигне.

Ако си вредна и рано раниш,
неће да има што да те кара.
С работу ће се од муку браниш.
Работа женску душу одмара.

________________________________
сабајле – рано
диза се – устаје
сьвнуло – свануло
спе – спавају
изока ме – позове ме (овде: позове из сна, пробуди)
дува по ћошке – љути се, зановета
кара те – грди те
работа – рад





GRAMATIKU POLOŽI, AL PADO IZ PISCI


    Pisala sam nedavno o tome da vecina ljudi sa juga Srbije medjusobno razgovara lokalnim dijalektom i u govoru koriste najcesce dva padeza.Ali im to bas ni malo ne smeta da , sluzbeno, razgovaraju knjizevnim jezikom, bez jedne jedine greske osim, mozda, sa ne bas najpravilnijom akcentuacijom.

     Ima od toga , naravno, i izuzetaka, cak i kada su intelektualci u pitanju. Ja licno, nekako, nisam sklona osudjivanju onih koji ce reci - ja sam iz Nis ili idem iz Nis ili radim u Beograd . Ali  mi se zato podize kosa na glavi kada cujem kako  neko kaze - mi smo isli u Nisu ili idemo u Beogradu . I sto je najcudnije, bas tom prilikom oni koji grese  nekako to govore svim srcem, jako ponosni na sebe , misleci da su uspeli da potrefe ovaj, mi u zargonu kazemo, seljacki padez.

     I neka vecina ljudi i ima pravo na gresku. Nije lako , pogotovo ako ne volite da citate, odrastati u sredini u kojoj  se ne koristi knjizevni jezik, a govoriti njime.Jedino smatram da je nedozvoljeno i apsolutno sramno nepoznavanje knjizevnog jezika i svih njegovih pravila, od strane prosvetnih radnika.Lekar vas nece ubiti, ako pogresi padez pri pisanju dijagnoze. Ali vam pismenost moze ubiti nedovoljno obrazovan nastavnik. A ne retko, oni su prvaci u gresenju.

     Kao anegdotu prepricavam nevolje moje koleginice, koja je posle prvog roditeljskog sastanka morala da trazi vezu, kako bi cerku prebacila iz jedne skole u drugu. Kako se i ne bi traumirala, kada je slusala uciteljicine bisere , poput ovog - kada hoceju da idu u  veceu, neka dignu dva prsta.Castila je kada je, bez mnogo peripetija i priznavanja stvarnog razloga, uspela da promenu detetu skolu.

     Ovih dana u oci mi je upalo pisanje jednog prosvetnog radnika, direktora skole cak, iz cijeg sam samo jednog teksta na jednoj stranici  izvukla ove greske : u stvari , pocetak recenice brojem 800, postavljanje pitanja bez znaka pitanja na kraju recenice, recenicu u tri reda bez ikakvog zareza,  u najacoj, pisanje broja 4 usred recenice brojkom,  46.ta ...

     Reci ce neko, pa ovo je net i zarad brze komunikacije, tu se ne trazi striktno postovanje pravopisa i gramatike. Nisam sigurna da je tako, pogotovo ako je rec o javno objavljenom tekstu , sa potpisom autora, ciji je i  inace zadatak da brine o svakojakom vaspitavanju mladih. Da je konverzacija, cet, ili pak dopisivanje mailovima u pitanju, pa nekako i da razumem.I sebi dozvoljavam slican luksuz, mada, napominjem, ja i nisam prosvetni radnik.

    Mozda prosvetni radnik objavljivanjem nedovoljno pismenog teksta negde i stekne neke poene.Ali zato , prenosenjem sopstvenog neznanja na najmladje, iza sebe ostavlja osakacene generacije.Kojima je trebalo da sluzi za primer.