Moja drugarica Vesela zivi u elitnom niskom naselju u kuci sa saunom, obicnim i djakuzi kupatilom na svakom spratu,opremljenoj kao u katalozima.Vozi mercedes A klase, letuje na egzoticnim destinacijama,obozava kolace i pravi ih gotovo svaki dan, visoki je rukovodilac u vrlo dobrostojecem javnom preduzecu koje nije na budzetu i obozava cipele . Njena porodica po svim kriterijumima spada u jako dobrostojece, bez opasnosti da sutra moze nesto da podje na lose.
Pa ipak, ona rano, skoro svake subote, odlazi do Otvorenog trznog centra iliti buvljaka, na drugi kraj grada, gde Bugarke prodaju solidnu garedobu po povoljnim cenama.I uvek izabere neku modnu krpicu koja nimalo ne odudara od njenog mercedesa A klase, od njenih zlatnih mindjusa sa oniksom i cipela koje nikada nemaju bas nijednu ogrebotinu.
Iz gore navedenog sasvim je jasno da moze sebi da priusti bilo koju potpisanu krpicu iz regularnih radnji.I to i pre snizenja cena, koje uglavnom cekaju pomodarke plitkih dzepova, a sve u cilju eksponiranja u potpisanim krpicama, po svaku cenu.
Za nju se ni po cemu ne moze reci da je snob.Zivi u kuci u elitnom naselju jer je ispalo da se moze kupiti po povoljnoj ceni. Auto je izbor njenog muza.Jedino su cipele njen licni izbor , nesto cemu ne moze da odoli ,niti da se kontrolise kada je zasvrbe tabani. I nikada ni za kakvu krpicu, ma koliko joj se svidjala, ne bi dala vise od pedeset evra, makar bila i dvaput potpisana.
Znam puno ljudi koji jedva spajaju pocetak i kraj meseca, grcaju u dugovima i pod teretom neplacenih racuna, ali ce zato i poslednju, vec prezaduzenu paru, dati za potpisanu krpicu.Upalice auto samo da odu po cigarete jer je to fensi, kad drugi placaju narucice najskuplje pice, gledace sa visine na one koji nose promoterske majice...I stalno ce jadikovati kako zive u zemlji koja ne pruza sansu , a inostranstvo je tako daleko. Kako su uspesni imali vezu da bi postali uspesni, da ih je gurao tata, deda ili ujak,inace bi bili vece golje od njih samih. Ali je vazno - oni imaju markiranu garderobu. Makar im babe i dedovi uskracivali sebi lekove da bi na njihovim grudima pisala famozna najaktuelnija slova necijeg loga, koji su jedini znak njihove vrednosti.
Rizikujuci da navucem bes velikog broja ljudi iz moje okoline, moram da pomenem jos jedno svoje zapazanje, koje je u vezi sa mladima. Primetila sam da uspesna deca, mislim na srednjeskolce i studente, nemaju kompleks markiranog.On raste sa stepenom neuspesnosti osobe koja obozava da nosi markirano.Pa jaknom, patikama, majicom...sa poznatim logom lece lose ocene u skoli, izgubljene godine na fakultetu, anonimnost u drustvu pametnih, kreativnih, vrednih, obrazovanih...
Kakve veze jedna , vec skoro sredovecna dobrostojeca zena iz mercedesa A klase i punim ormanom cipela ima sa preskupim, cak i na snizenjima, markiranim krpicama neuspesnih mladih ljudi? Nisam sigurna, ali mislim da ima.Njeno starije dete, oduvek dobar djak i student, danas je vec uspesan poslovni covek, koji je sam nasao svoje mesto u jednoj evropskoj zemlji. Mladji sin....on ... obozava potpisane krpice.
Pa ipak, ona rano, skoro svake subote, odlazi do Otvorenog trznog centra iliti buvljaka, na drugi kraj grada, gde Bugarke prodaju solidnu garedobu po povoljnim cenama.I uvek izabere neku modnu krpicu koja nimalo ne odudara od njenog mercedesa A klase, od njenih zlatnih mindjusa sa oniksom i cipela koje nikada nemaju bas nijednu ogrebotinu.
Iz gore navedenog sasvim je jasno da moze sebi da priusti bilo koju potpisanu krpicu iz regularnih radnji.I to i pre snizenja cena, koje uglavnom cekaju pomodarke plitkih dzepova, a sve u cilju eksponiranja u potpisanim krpicama, po svaku cenu.
Za nju se ni po cemu ne moze reci da je snob.Zivi u kuci u elitnom naselju jer je ispalo da se moze kupiti po povoljnoj ceni. Auto je izbor njenog muza.Jedino su cipele njen licni izbor , nesto cemu ne moze da odoli ,niti da se kontrolise kada je zasvrbe tabani. I nikada ni za kakvu krpicu, ma koliko joj se svidjala, ne bi dala vise od pedeset evra, makar bila i dvaput potpisana.
Znam puno ljudi koji jedva spajaju pocetak i kraj meseca, grcaju u dugovima i pod teretom neplacenih racuna, ali ce zato i poslednju, vec prezaduzenu paru, dati za potpisanu krpicu.Upalice auto samo da odu po cigarete jer je to fensi, kad drugi placaju narucice najskuplje pice, gledace sa visine na one koji nose promoterske majice...I stalno ce jadikovati kako zive u zemlji koja ne pruza sansu , a inostranstvo je tako daleko. Kako su uspesni imali vezu da bi postali uspesni, da ih je gurao tata, deda ili ujak,inace bi bili vece golje od njih samih. Ali je vazno - oni imaju markiranu garderobu. Makar im babe i dedovi uskracivali sebi lekove da bi na njihovim grudima pisala famozna najaktuelnija slova necijeg loga, koji su jedini znak njihove vrednosti.
Rizikujuci da navucem bes velikog broja ljudi iz moje okoline, moram da pomenem jos jedno svoje zapazanje, koje je u vezi sa mladima. Primetila sam da uspesna deca, mislim na srednjeskolce i studente, nemaju kompleks markiranog.On raste sa stepenom neuspesnosti osobe koja obozava da nosi markirano.Pa jaknom, patikama, majicom...sa poznatim logom lece lose ocene u skoli, izgubljene godine na fakultetu, anonimnost u drustvu pametnih, kreativnih, vrednih, obrazovanih...
Kakve veze jedna , vec skoro sredovecna dobrostojeca zena iz mercedesa A klase i punim ormanom cipela ima sa preskupim, cak i na snizenjima, markiranim krpicama neuspesnih mladih ljudi? Nisam sigurna, ali mislim da ima.Njeno starije dete, oduvek dobar djak i student, danas je vec uspesan poslovni covek, koji je sam nasao svoje mesto u jednoj evropskoj zemlji. Mladji sin....on ... obozava potpisane krpice.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.